U okviru prvog ciklusa programa podrške Menjaj na zeleno! tim Beogradske otvorene škole je u Šapcu organizovao trodnevni trening za lokalne partnere, udruženja i medije, koji se bave zaštitom i unapređenjem životne sredine.

Rebalansom budžeta za 2023. godinu smanjen je ukupan budžet Ministarstva zaštite životne sredine za 4 milijarde dinara, i sada iznosi 14,13 milijardi dinara umesto prvobitno usvojenih 18,34 milijardi.

Mehanizam regulisanja prekograničnih emisija ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism - CBAM) nalaže oporezivanje ugrađenih emisija sa efektom staklene bašte (GHG) u proizvode koji se uvoze na tržište Evropske unije. Uvođenje CBAM-a imaće značajan uticaj na socio-ekonomsku sliku država koje nisu članice Evropske unije, u zavisnosti od njihovog ukupnog izvoza proizvoda obuhvaćenim CBAM-om na tržište EU i od stepena dekarbonizacije.

Sistem trgovine emisijama Evropske unije (EU ETS) predstavlja jedan od najznačajnijih mehanizama za borbu protiv klimatskih promena od stupanja na snagu 2005. godine. Njime se utvrđuje maksimalna količina emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), uspostavljajući pritom cenu i tržište emisijama GHG. Pored dobrih rezultata, postoje međutim i brojni rizici, poput „izmeštanja ugljen-dioksidaˮ.

Beogradska otvorena škola sa zadovoljstvom objavljuje listu odobrenih projekata u okviru prvog ciklusa Programa podrške civilnom društvu i medijima za učešće u procesima donošenja odluka i praćenju primene javnih politika iz oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena – Menjaj na zeleno!

Danas znamo da je prostor Balkana jedno od najranjivijih područja na klimatske promene i da se naš region zagreva duplo brže od ostatka sveta. Proteklih nedelja veliki deo Srbije bio je pogođen katastrofalnim poplavama koje su dovele do proglašenja elementarne nepogode u 56 gradova i opština širom zemlje. Klimatske promene su postale naša realnost i to nije nikakva novost.

Evropska unija ulaže napore da ostvari zamisli Evropskog zelenog dogovora koji nalaže da Evropa bude klimatski neutralni kontinent do 2050. godine. Kako bi to postigla, razvija mehanizam čija je svrha da motiviše trgovinske partnere EU da preduzmu korake ka smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva.

Svaki pojedinac ima potencijal da doprinese borbi za čistu životnu sredinu kroz uticaj na razvoj javnih politika. Ipak, delotvorno učešće u donošenju odluka se može vršiti samo ukoliko smo dobro informisani. Kako bismo doprineli ovom važnom cilju, predstavljamo vam novu rubriku EkoReflektor u okviru koje ćemo pružiti svim našim čitaocima jednostavan i lako razumljiv pristup kompleksnim temama iz oblasti zaštite životne sredine.

Ministarstvo rudarstva i energetike je 13. juna 2023. godine otvorilo javnu raspravu o Integrisanom nacionalnom energetskom i klimatskom planu Republike Srbije koji se odnosi na period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine. Pripremili smo komentare koje možete preuzeti i poslati Ministarstvu u svoje ime!

U okviru petogodišnjeg projekta „Zajedno za životnu sredinu“, Beogradska otvorena škola (BOŠ) objavljuje poziv za podnošenje projektnih ideja za Program podrške civilnom društvu i medijima za učešće u procesima donošenja odluka i praćenju primene javnih politika iz oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena – Menjaj na zeleno!

Sa željom da se širi krug organizacija uključi u ranu fazu izrade nacrta Strategije zaštite životne sredine, Mladi istraživači Srbije, Beogradska otvorena škola i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu u okviru projekta Volvox – Snaga zajednice organizuje konsultativni proces sa organizacijama civilnog društva.

U ponedeljak 22.maja 2023. godine, na Međunarodni dan biodiverziteta, Mladi istraživači Srbije (MIS) organizovali su dodelu priznanja „Volonteri prirodi po meri“ za izuzetan volonterski angažman na polju zaštite prirode u okviru projekta “Zajedno za životnu sredinu” čiji je cilj unapređenje zaštite životne sredine i biodiverziteta u Srbiji.

Beogradska otvorena škola je u saradnji sa Regualtornim institutom za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) organizovala prvi u nizu Zeleni razgovor u okviru projekta Civilno društvo za energetsku tranziciju.

Druga najtoplija godina u istoriji merenja u Srbiji, prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda bila je 2022. godina, dok je čak 7 od 10 najtoplijih zima u Srbiji zabeleženo od početka ovog veka. Dekarbonizacija, odnosno, napuštanje uglja i ostalih fosilnih goriva kao primarnih izvora za proizvodnju energije jeste prioritet u borbi protiv klimatskih promena, budući da su fosilna goriva primarni izvor emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Beogradska otvorena škola (BOŠ) i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) pokrenuli su petogodišnji projekat „Zajedno za životnu sredinu“, čiji je glavni cilj unapređenje zaštite životne sredine i biodiverziteta u Srbiji. Projekat je otvoren na konferenciji koja je okupila više od 70 predstavnika različitih društvenih sektora - javnog, civilnog i poslovnog, u cilju razvoja zajedničke saradnje.

Ministarstvo zaštite životne sredine, u saradnji sa partnerima, otpočelo je proces izrade Strategije zaštite životne sredine sa Akcionim planom u okviru projekta EU za Zelenu agendu u Srbiji. U cilju da proces bude transparentniji i sa željom da se širi krug organizacija uključi u proces izrade Strategije, 9. marta 2023. godine u Beogradu, održan je prvi konsultativni sastanak.

Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) je ključni dokument koji treba da postavi ciljeve domaće energetske i klimatske politike, pruži okvir za proces energetske tranzicije i bude instrument za dostizanje dugoročnih ciljeva energetske i klimatske politike EU.

Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, ukoliko bi se koncentracije PM2.5 čestica u 11 gradova u Srbiji umanjile za samo 10µg/m3 prevremena smrtnost usled zagađenja vazduha bi se smanjila sa 3.585 na 1.862 građana godišnje. Ukoliko bi ovo smanjenje bilo 20µg/m3 broj prevremeno umrlih usled aerozagađenja bi bio 301.

U Srbiji, Strategija niskougljeničnog razvoja, više od dve godine nakon javne rasprave, nije usvojena, dok Nacrt Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana ne predviđa mere kojima bi naša zemlja postala ugljenično neutralna do 2050. godine.