Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, ukoliko bi se koncentracije PM2.5 čestica u 11 gradova u Srbiji umanjile za samo 10µg/m3 prevremena smrtnost usled zagađenja vazduha bi se smanjila sa 3.585 na 1.862 građana godišnje. Ukoliko bi ovo smanjenje bilo 20µg/m3 broj prevremeno umrlih usled aerozagađenja bi bio 301. Blizu četiri miliona stanovnika Srbije izloženo je prekomerno zagađenom vazduhu, podaci su Izveštaja o stanju kvaliteta vazduha za 2021. godinu. U kategoriji prekomerno zagađenih je svih osam aglomeracija i 12 gradova na teritoriji Srbije.

Na listi gradova s prekomernim zagađenjem u 2021. godini našli su se: Valjevo, Novi Pazar, Kraljevo, Zaječar, Kragujevac, Čačak, Loznica, Paraćin (Popovac), Subotica, Sombor, Sremska Mitrovica i Zrenjanin. Status aglomeracije u Srbiji imaju: Beograd, Novi Sad, Niš, Pančevo, Smederevo, Kosjerić, Bor i Užice i u svih osam je vazduh (bio) prekomerno zagađen.

U svim gradovima i aglomeracijama u kojima je prisutno prekomerno zagađenje, reč je o prekomernoj koncentraciji suspendovanih PM10 i PM2.5 čestica. Ove čestice, koje u suštini predstavljaju mešavinu čađi, prašine i dima, nastaju prevashodno kroz sagorevanje čvrstih goriva za proizvodnju toplotne i električne energije. Inventar porekla zagađujućih materija u sklopu ovogodišnjeg izveštaja ne ostavlja prostor za dilemu − zagađenje suspendovanim česticama prevashodno potiče od toplana snage manje od 50MW i individualnog grejanja.

Izuzetak predstavlja Bor, u kome su pored čestičnog zagađenja zabeležene i visoke koncentracije sumpor-dioksida industrijskog porekla. Zbog prirode zagađenja vazduha u Boru, koje je opasno i na kraći rok, kao i zbog učestalosti prekoračenja graničnih vrednosti na dnevnom i satnom nivou, ovaj grad se izdvaja od ostalih po ozbiljnosti problema zagađenja vazduha.

Da li imamo dovoljno podataka?

Evidentno je da je obim monitoringa kvaliteta vazduha unapređen u odnosu na prethodnu godinu, pre svega po pitanju količine podataka koja je Agenciji za zaštitu životne sredine dostavljena s lokalnog nivoa. Ove godine su u zvanična merenja i ocenu kvaliteta vazduha ušli podaci sa čak 201 mernog mesta. Izrađivači izveštaja Agencije konstatuju da je najveći priliv podataka o kvalitetu vazduha od strane lokalnih samouprava registrovan ove godine, čime su sve lokalne samouprave koje finansiraju monitoring kvaliteta vazduha ispunile svoju zakonsku obavezu. Možemo se podsetiti da to nije uvek bio slučaj, te da prošle godine, Beograd nije dostavio podatke iz lokalne mreže Agenciji, i pored nekoliko ponovljenih zahteva.

Pored toga, kvalitet podataka, odnosno raspoloživost validnih satnih vrednosti, varirala je zavisno od zagađujuće materije, tako da Agencija za zaštitu životne sredine ima najviše raspoloživih validnih podataka o koncentraciji sumpor-dioksida (91%), a najmanje o koncentraciji ozona (83%). Značaj proširenja monitoringa kvaliteta vazduha u Srbiji ogleda se i u činjenici da površina gradova u kojima je uspostavljen zvanični monitoring kvaliteta vazduha čini približno 25% ukupne teritorije Republike Srbije.

Inventar porekla zagađujućih materija u sklopu ovogodišnjeg izveštaja ne ostavlja prostor za dilemu − zagađenje suspendovanim česticama prevashodno potiče od toplana snage manje od 50MW i individualnog grejanja.

Međutim, u brojnim sredinama širom Srbije i dalje ne postoji sveobuhvatan monitoring kvaliteta vazduha, te je neutemeljeno donošenje zaključka da je vazduh u tim sredinama čist. Na čak 42 stanice (od 72 koje su ušle u ovogodišnji izveštaj Agencije) ne meri se koncetracija suspendovanih PM2.5 čestica. U deset gradova, u kojima je vazduh ocenjen kao čist na osnovu rezultata merenja s mernih stanica, ne meri se koncentracija suspendovanih PM2.5 čestica. Reč je o mestima poput: Šapca, Kostolca, Vranja i Kikinde. Izveštaj Agencije prikazuje podatke i o rezultatima indikativnih merenja suspendovanih čestica, međutim, ovi rezultati se ne uzimaju u obzir prilikom zvanične ocene kvaliteta vazduha, jer merenje nije sprovedeno u dovoljnom obimu. Ove godine se kao primer izdvaja Gornji Milanovac, u kojem je indikativno merenje koncentracije PM10 čestica izvršeno u trajanju od 56 dana, odnosno uzeto je 56 uzoraka. U tom ograničenom periodu, zabeleženo je čak 23 dana s prekomernim zagađenjem i srednja koncentracija od 52 µg/m3 . Navedeni podaci pružaju jasnu sliku o kategoriji kvaliteta vazduha u kojoj bi Gornji Milanovac bio svrstan u slučaju uspostavljanja kontinualnog monitoringa.

Zbog prirode zagađenja vazduha u Boru, koje je opasno i na kraći rok, kao i zbog učestalosti prekoračenja graničnih vrednosti na dnevnom i satnom nivou, ovaj grad se izdvaja od ostalih po ozbiljnosti problema zagađenja vazduha.

Značaj uspostavljanja kontinualnog monitoringa zagađenja vazduha na teritoriji cele države, u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha, ogleda se i u rezultatima monitoringa vazduha dobijenim iz građanske mreže. Kada se pogleda presek stanja podataka iz građanske mreže za monitoring kvaliteta vazduha, koji su Beogradska otvorena škola i Nacionalna ekološka asocijacija napravili u junu ove godine, vidi se da problem sa zagađenjem vazduha postoji u brojnim sredinama u kojima još uvek nema zvaničnog monitoringa. Senzori iz građanske mreže zabeležili su najveće zagađenje u Šapcu. Pored Šapca, u sledećim mestima je do juna bilo preko 100 dana prekomernog zagađenja PM10 česticama: Knjaževac, Zaječar, Požarevac i Kučevo. Godišnji limit od 35 dana prekomernog zagađenja prevremeno su potrošili i Leskovac, Gornji Milanovac, Aleksinac, Negotin, Sremska Mitrovica, Kula, Prokuplje, Majdanpek, Prijepolje, Brodarevo, Bosilegrad, Trstenik, Požega, Kruševac, Kovačica, Bela Palanka, Surdulica, Bečej, Senta, Ruma, Aranđelovac, Mladenovac, Kovin, Osečina. (Kompletni rezultati mogu se videti na ovom linku).

Strategija koju smo čekali, Program koji smo dočekali

Na sednici Vlade, održanoj 8. decembra, usvojen je dokument pod nazivom „Program zaštite vazduha u Srbiji 2022−2030” čije mesto u pravnom sistemu Republike Srbije nije u potpunosti jasno. Naime, program u smislu člana 14. Zakona o planskom sistemu jeste „dokument javne politike, užeg obuhvata od strategije koji, po pravilu, razrađuje poseban cilj strategije ili nekog drugog planskog dokumenta u skladu sa kojim se donosi (Plan razvoja, Program Vlade, plan razvoja lokalne vlasti, koncept politike)”. Međutim, nije jasno u skladu sa kojom strategijom se izrađuje Program zaštite vazduha i koje posebne ciljeve strategije ili nekog drugog planskog dokumenta razrađuje. Ukoliko se sadržaj programa uporedi sa članovima Zakona o zaštiti vazduha, koji uređuju strategiju zaštite vazduha, jasno je da se ovde ne radi o programu, koji je hijerarhijski niži dokument javne politike od strategije, već o osnovnom strateškom dokumentu u oblasti zaštite vazduha.

Usvajanje Programa zaštite vazduha trebalo bi da stvori novu dinamiku u sprovođenju mera za poboljšanje kvaliteta vazduha u Srbiji, na svim nivoima. Ambicioznost ovog dokumenta najbolje se ogleda u viziji da do 2030. građani Srbije udišu čist vazduh, kao i procenjenim finansijskim sredstvima za njegovo sprovođenje − 2,6 milijardi evra.

PREKOMERNO KAŠNJENJE

Objavljivanje godišnjih izveštaj o stanju kvaliteta vazduha predstavlja obavezu Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), koja proističe iz Zakona o zaštiti vazduha. Međutim, iako Zakon propisuje da je rok za objavljivanje izveštaja 28. februar tekuće godine za prethodnu, u praksi se izveštaji već godinama objavljuju krajem avgusta ili početkom septembra. A izveštaj za 2021. objavljen je tek u novembru ove godine. Izveštaj generiše podatke iz državne mreže automatskih stanica kojima upravlja Agencija, kao i stanica koje su u nadležnosti lokalnih samouprava. U Republici Srbiji se kvalitet vazduha meri u tri zone i osam aglomeracija, a sastavni deo izveštaja predstavlja ocena kvaliteta vazduha. U zavisnosti od stepena zagađenja kvalitet vazduha može biti ocenjen kao čist ili neznatno zagađen (I kategorija), umereno zagađen (II kategorija) i prekomerno zagađen (III kategorija).

Evidentno je da je obim monitoringa kvaliteta vazduha unapređen u odnosu na prethodnu godinu, pre svega po pitanju količine podataka koja je Agenciji za zaštitu životne sredine dostavljena sa lokalnog nivoa. Ove godine su u zvanična merenja i ocenu kvaliteta vazduha ušli podaci sa čak 201 mernog mesta.

Planovi kvaliteta vazduha

Ocena kvaliteta vazduha, koju pruža Agencija za zaštitu životne sredine, polazni je dokument u daljem kreiranju pravnih akata i javnih politika u oblasti zaštite vazduha, budući da Zakon o zaštiti vazduha propisuje da se u aglomeracijama u kojima je vazduh III kategorije moraju doneti Planovi kvaliteta vazduha, kojima se, između ostalog, propisuju mere koje će nadležni organi biti dužni da sprovedu kako bi smanjili zagađenje. Imajući u vidu da se sve aglomeracije nalaze u trećoj kategoriji kvaliteta vazduha, neophodno je da sve aglomeracije imaju važeće planove kvaliteta vazduha. Pored aglomeracija, planove kvaliteta vazduha bi trebalo da imaju: Kragujevac, Kraljevo, Zaječar, Valjevo, Novi Pazar, Paraćin, Čačak i Loznica.

U brojnim sredinama širom Srbije i dalje ne postoji sveobuhvatan monitoring kvaliteta vazduha, te je neutemeljeno donošenje zaključka da je vazduh u tim sredinama čist.

Rezultati monitoringa kvaliteta vazduha, koje objedinjuje Agencija za zaštitu životne sredine, predstavljaju osnov za donošenje Uredbe o utvrđivanju liste kategorija kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama na teritoriji Republike Srbije, koju donosi Vlada Republike Srbije jednom godišnje za proteklu kalendarsku godinu. Međutim, Vlada je nastavila da donosi ove uredbe sa godinu dana zakašnjenja te je tako tek u februaru 2021. godine donela ovu uredbu za 2019. godinu, dok je uredba za 2020. godinu doneta krajem 2022. godine.

(Ne)rad Radne grupe

Radna grupa za sistemsko rešavanje pitanja zaštite vazduha u Srbiji je formirana 17. januara 2020. godine sa zadatkom da, između ostalog, predlaže mere za sistemsko rešavanje zagađenja vazduha i koordinira stavove nadležnih organa koji se bave pitanjima zaštite vazduha od zagađenja. RERI, uprkos više podnetih zahteva i rešenja poverenika, kojima se nalaže dostavljanje traženih podataka, do danas nije uspeo da pribavi podatke o aktivnostima ove radne grupe. Skoro tri godine kasnije, ponovo suočeni s pritiskom javnosti zbog zagađenja vazduha, nosioci najviših državnih funkcija ponovo su najavili formiranje radne grupe za rešavanje problema aerozagađenja.

Zaštita vadzuha je zaštita ljudskih prava

Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, ukoliko bi se koncentracije PM2.5 čestica u 11 gradova u Srbiji umanjile za samo 10µg/m3 , prevremena smrtnost usled zagađenja vazduha bi se smanjila sa 3.585 na 1.862 građana godišnje. Ukoliko bi ovo smanjenje bilo 20µg/m3 , broj prevremeno umrlih usled aerozagađenja bi bio 301.

Prema mišljenju specijalnog izvestioca Ujedinjenih nacija postoji sedam ključnih koraka koje države moraju preduzeti u ostvarivanju prava na čist vazduh: pratiti kvalitet vazduha i uticaja na zdravlje ljudi, proceniti izvore zagađivanja vazduha, učiniti informacije dostupnim javnosti (uključujući savete za javno zdravlje), uspostaviti zakone, propise, standarde i politike o kvalitetu vazduha, izraditi akcione planove za kvalitet vazduha na lokalnom, nacionalnom i, po potrebi, regionalnom nivou, implementirati akcioni plan kvaliteta vazduha i sprovoditi standarde i proceniti napredak i, ako je potrebno, ojačati plan kako bi se osiguralo da su standardi ispunjeni.

Radna grupa za sistemsko rešavanje pitanja zaštite vazduha u Srbiji je formirana 17. januara 2020. godine sa zadatkom da, između ostalog, predlaže mere za sistemsko rešavanje zagađenja vazduha i koordinira stavove nadležnih organa koji se bave pitanjima zaštite vazduha od zagađenja. RERI, uprkos više podnetih zahteva i rešenja poverenika, kojima se nalaže dostavljanje traženih podataka, do danas nije uspeo da pribavi podatke o aktivnostima ove Radne grupe.

Najzad, krajnje je vreme da donosioci odluka i sve druge zainteresovane strane zagađenje vazduha posmatraju kroz prizmu zaštite osnovnih ljudskih prava. Bez uživanja prava na zdravu životnu sredinu i prava na zdravlje nije moguće ni uživanje širokog spektra drugih ljudskih prava, a svaki čovek ima pravo na uživanje najvišeg dostižnog standarda zdravlja koji pogoduje dostojanstvenom životu. Države ne smeju kršiti pravo na čist vazduh sopstvenim postupcima, a imaju i pozitivnu obavezu da zaštite pravo od kršenja od strane trećih lica, posebno preduzeća, pri čemu moraju uspostaviti, primenjivati i sprovoditi zakone, politike i programe kako bi obezbedile puno uživanje prava.

Ognjan Pantić i Lazar Jovčić, Beogradska otvorena škola Hristina Vojvodić i Ana Filipović, RERI

*Kompletna Analiza je dostupna na sajtu Beogradske otovrene škole i Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu. 

Izvor fotografije: Freepik.com