U saopštenju Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA) objavljenom u utorak, 22. novembra navodi se da je vazduh prethodnih dana, osim u Valjevu, bio dobrog kvaliteta i apeluje se na građane da biranjem ekološki prihvatljivih energenata doprinesu poboljšanju kvaliteta vazduha. Ovakav apel Beogradska otvorena škola smatra neprihvatljivim jer predstavlja prenošenje odgovornosti za zagađenje vazduha sa donosilaca odluka na građane.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović izjavila je da će ulaganje u zaštitu životne sredine ostati jedan od prioriteta i u narednom periodu i dodala da je u prethodne dve godine najviše urađeno za čistiji vazduh u Srbiji. Sa druge strane, rebalansom budžeta za 2022. godinu smanjen je ukupan budžet Ministarstva zaštite životne sredine za 1,29 milijardi dinara.

Energetska kriza i grejna sezona na dnevni red stavljaju pitanja koja zahtevaju kontinuiranu, a ne sezonsku pažnju građana – opasnost fosilnih goriva i sa tim u vezi, pronalaženje obnovljivih i dugoročnih rešenja. Imperativ odustajanja od fosilnih goriva pre svega leži u činjenici da zagađuju životnu sredinu, uzrokuju klimatske promene i imaju ograničene zalihe, a sada je pitanje dostupnosti ovih izvora energijei zavisnost od uvoza energije iz drugih zemalja postalo značajno otežava

Postoje li razlike u ocenama napretka Srbije kada je reč u usklađivanju zakonodavstva s pravnim tekovinama EU povezanim s Poglavljem 27, u Izveštaju Koalicije 27 i Izveštaju Evropske komisije? Dokle je Srbija zaista stigla u oblasti zaštite životne sredine? Kada se sve uzme u obzir, koja je granica između ograničenog napretka i nazadovanja.

Početak grejne sezone pravi je trenutak da rekapituliramo problem zagađenja vazduha u Srbiji. Trenutak je utoliko dobar ukoliko se uzme u obzir da su nedavno objavljena i dva izveštaja koja daju osvrt na ovaj problem. Jedan je Izveštaj iz senke Koalicije 27, koji daje prikaz napretka Srbije u usvajanju i sprovođenju pravnih tekovina EU u Poglavlju 27 – životna sredina i klimatske promene. Drugi je Izveštaj Evropske komisije o Srbiji.

Da li se više udaljavamo, nego približavamo EU? Idemo li korak napred, nazad dva kada se radi o Poglavlju 27 - oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena? O napretku naše zemlje u Poglavlju 27 bilo je reči na događaju predstavljanja Izveštaja iz senke za Poglavlje 27: Korak napred, nazad dva u organizaciji Koalicije 27.

Prema prošlogodišnjim podacima Agencije za zaštitu životne sredine, više od 3 miliona građana/ki Srbije udisalo je prekomerno zagađen vazduh tokom 2020. godine. Zvaničan izveštaj Agencije za 2021. godinu još uvek nemamo, ali zvanične podatke imamo, te možemo da zaključimo da smo i u 2021. godini udisali prekomerno zagađen vazduh, i da očekujemo da će nam nova grejna sezona doneti ponovo zabrinjavajuće zagađenje.

U susret grejnoj sezoni i mesecima u kojima je povećano zagađenje vazduha, organizujemo panel diskusiju na temu kvaliteta vazduha u Srbiji i inicijativama civilnog društva u zagovaranju rešavanja ovog problema.

Kako se zapravo sprovode politike zaštite životne sredine? Da li se odluke donose na transparentan način? Ima li javnost ima pristup informacijama o životnoj sredini? Učestvujemo li ravnopravno u donošenju odluka? Da li se oni koji izazivaju štete u životnoj sredini kažnjavaju?

Cirkularna ekonomija je relativno nov koncept ekonomskog modela koji teži smanjenju potrošnje prirodnih resursa, energije i nastajanja otpada kroz dizajniranje proizvoda i proizvodnih procesa tako da se sirovine upotrebljavaju što je moguće duže, a finalni proizvodi popravljaju, održavaju i materijali nakon upotrebe recikliraju.

Energetska tranzicija predstavlja proces prelaska iz sistema u kome se za proizvodnju energije dominantno koriste neobnovljivi izvori u sistem koji je zasnovan na korišćenju obnovljivih izvora energije. Ovaj proces zahteva ogromne promene kako u tehnologiji proizvodnje, tako i u načinu upravljanja proizvodnjom, distribucijom i potrošnjom energije.

Klimatske promene su jedna od tri primarne pretnje koje ugrožavaju biodiverzitet, ostale su zagađenje i gubitak staništa usled prekomernog korišćenja prirodnih resursa. Srbija je zemlja koja ima značajan biodiverzitet, a koji je ugrožen brojnim pretnjama među kojima su i uticaji klimatskih promena.

Da li su ljudi više zainteresovani da se uključe u rešavanje problema na nivou svoje lokalne zajednice (u svom dvorištu), ili ukoliko znaju da su deo rešenja većeg problema? Velike organizacije bave se većim problemima (regionalno, nacionalno, globalno), a male lokalnim izazovima (konkretan problem u njihovoj zajednici oko kog se organizuju udruženja i neformalne grupe).

Beogradska otvorena škola je pripremila online predavanje o ciljevima održivog razvoja, i to onim koji se tiču zaštite sredine u kojoj živimo. To su ciljevi koji nam govore o tome kako da zaustavimo galopirajuće posledice klimatskih promena, kako da održimo naša mora i okeane plavim i na koji način da prestanemo da uzimamo od prirode više nego što možemo da joj vratimo.

Događaj Zeleni susreti – izađi na zelenu granu okupio je više od 90 predstavnika iz 51 udruženja koji su razgovarali o glavnim ekološkim problemima u mestima širom Srbije, ali i ulozi koju građani imaju u procesu zaštite životne sredine.

U Srbiji je vazduh zvanično prekomerno zagađen u 15 gradova i aglomeracija. Ovo je ocena kvaliteta vazduha za 2020. godinu, koju smo od Agencije za zaštitu životne sredine dobili u septembru 2021. godine. Za ocenu vazduha u prethodnoj, 2021. godini, sačekaćemo septembar ove godine. Kakav smo vazduh do sad disali ove godine, zvanično ćemo saznati, pogađate, tek na jesen 2023. godine.

Organizacije civilnog društva okupljene oko Platforme “Održivi razvoj za sve” pripremile su drugi po redu Monitoring izveštaj o napretku u pripremljenosti Srbije za sprovođenje Agende 2030 i ciljeva održivog razvoja.

Sistem za trgovinu emisijama Evropske unije (EU ETS) često se pominje kao temelj klimatske politike EU. Cilj mu je da smanji emisije kroz utvrđivanje cena za zagađenje koje proizvode gasovi sa efektom staklene bašte (GHG) iz energetskog sektora, industrije i sektora vazduhoplovstva.

Građani Bora suočavaju se sa problemom zagađenja životne sredine otkad je rudarenja u tom gradu. Udišu vazduh koji je izrazito lošeg kvaliteta usled prekoračenja graničnih vrednosti sumpor dioksida. Vodosnabdevanje je ugroženo povećanom proizvodnjom bakra koja preti da isuši Borsko jezero. Poljoprivredno zemljište apsorbuje teške metale odlaganjem rudarskog otpada