Realizacijom projekta „Zeleni inkubator” BOŠ pruža mentorsku i finansijsku podršku lokalnim organizacijama širom Srbije da rade na unapređenju javnih politika iz oblasti zaštite životne sredine. Od aprila do oktobra 2022. godine BOŠ će raditi sa 23 organizacije koje će sprovoditi 19 projekata u okviru pet tematskih oblasti: klimatske promene, kvalitet vazduha, upravljanje otpadom, zaštita prirode i horizontalno zakonodavstvo.

Emisije zagađujućih čestica iz velikih postrojenja u većini zemalja Zapadnog Balkana veće su od propisanih graničnih vrednosti, a termoelektrane na ugalj prema poslednjim podacima emituju više sumpor‐dioksida nego ukupno sva takva postrojenja u EU. Ugalj u svetu odlazi u istoriju i danas je već isplativije graditi solarne elektrane i vetroparkove nego održavati postojeće termoelektrane.

Ovim otvorenim pismom pozivamo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da bez odlaganja obavesti javnost o tome da li je javna rasprava prekinuta i, ukoliko jeste, iz kojih razloga, te da obaveštenje objavi na svojoj internet prezentaciji.

Beogradska otvorena škola, zajedno sa lokalnom partnerskom organizacijom – Društvom mladih istraživača Bor u proteklom periodu radila je na izradi Doprinosa Planu razvoja Grada Bora. Ovaj dokument predstavlja predlog za deo Plana razvoja Bora u oblasti zaštite životne sredine.

I pored znatnih pomaka od početka uspostavljanja mreže mernih stanica za kvalitet vazduha i sistema za informisanje javnosti u zemljama regiona, kvalitet i količina podataka o zagađenju i dalje nisu na zadovoljavajućem nivou, a zvanični rezultati moraju biti mnogo dostupniji i jasniji.

Beogradska otvorena škola sa zadovoljstvom predstavlja podržane organizacije u okviru programa podrške civilnom društvu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj zajednica – Snažno zeleno, koje će u poslednjoj godini ovog programa realizovati svoje projekte.

Stanovništvo izloženo zagađenom vazduhu ima manju otpornost na COVID‐19, a aerozagađenje može dovesti i do pogoršanja simptoma koronavirusa, pokazuju istraživanja sprovedena od početka pandemije.

Zagađenje vazduha na Zapadnom Balkanu uzrok je prevremene smrti 30.000 ljudi godišnje, procene su Evropske agencije za životnu sredinu. Udisanje zagađenog vazduha dovodi do povećanja smrtnosti, skraćenja životnog veka i rasta broja hroničnih bolesti, dok zdravstveni troškovi koje plaćaju građani i građanke Zapadnog Balkana postaju sve veći. Smanjenje zagađenja vazduha je javno-zdravstvena mera koja bi direktno uticala na povećanje kvaliteta života i zdravlja građana, a indirektno i

Zagađenje vazduha jedan je od uzroka povećanja neplodnosti i sve veće stope steriliteta kako žena tako i muškaraca širom Zapadnog Balkana. Ovim su posebno pogođene žene koje žive u zagađenim oblastima, jer zbog lošeg kvaliteta vazduha mogu imati manje zdravih jajnih ćelija, a usled toga i nižu plodnost, dok je vantelesna oplodnja manje uspešna. Dugotrajno izlaganje zagađenom vazduhu na Zapadnom Balkanu može da smanji plodnost žena za više od 10 odsto, a tokom d

Kako napisati dobar predlog projektne ideje? Kakve projekte podržava program Snažno zeleno? Da li su moguća partnerstva na projektu? Kako pratiti i unaprediti lokalne javne politike? Kako odrediti budžet projekta? Kada se očekuje početak projekata?

U ovom tekstu možete pronaći odgovore na deset najčešće postavljenih pitanja u vezi sa trenutno otvorenim konkursom u okviru programa podrške Snažno zeleno.

Posle dvogodišnjeg zastoja, evropske integracije pomerile su se sa mrtve tačke. Na Međuvladinoj konferenciji u Briselu, 14. decembra, Srbija je otvorila Klaster 4 koji se odnosi na Zelenu agendu i održivu povezanost.

Nedavni kolaps energetskog sistema Srbije koji se bazira na uglju podriva mit o pouzdanosti ovog izvora energije. Dana 12. decembra 2021. stala je termoelektrana Nikola Tesla, energetski oslonac Srbije. Da li je mokar sneg mogao biti uzrok poremećaja u snabdevanju ugljem?

Prijavite se za učešće u Programu podrške civilnom društvu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj zajednica Snažno zeleno u kojem ćemo zajedno raditi na razvijanju i sprovođenju zelenih projektnih ideja koje će unaprediti kvalitet života u vašoj zajednici.

Beogradska otvorena škola je, uz podršku partnera u okviru Platforme „Održivi razvoj za sve“ 16. decembra održala Regionalnu konferenciju „Saradnjom do održivog razvoja na lokalnom nivou – Bor, Zaječar i Knjaževac“. Cilj konferencije jeste promovisanje regionalne saradnje na putu sprovođenja Agende 2030 i ostvarivanja regionalnog razvoja na lokalnom nivou.

Koalicija 27 ocenila je da Srbiju nakon otvaranja pregovaračkog Poglavlja 27 u životnoj sredini čeka ozbiljan posao, kao i da ovaj pomak nije opravdan dosadašnjim rezultatima Vlade Srbije.

Koalicija 27 održaće 14. decembra u 11 časova u Medija centru pres konferenciju povodom otvaranja Klastera 4, u okviru kog je pregovaračko Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene.

Beogradska otvorena škola organizuje onlajn regionalnu konferenciju “Saradnjom do održivog razvoja na lokalnom nivou - Bor, Zaječar i Knjaževac”, 16. decembra u 11 časova. Konferencija će okupiti eksperte iz Bora, Zaječara i Knjaževca, sa ciljem razmene iskustava i primera dobre prakse u tri dimenzije koje čine održivi razvoj: ekonomskoj, socijalnoj i dimenziji zaštite životne sredine.

COP je akronim koji se odnosi na redovne godišnje sastanke – konferencije koje okupljaju države potpisnice Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC) (Conference of parties – COP). Reč je o redovnim godišnjim sastancima na kojima se pregovara o načinima da svet zaustavi klimatske promene i mesto na kojem se određuje ton globalne klimatske politike.

Sagorevanje uglja je najveći pojedinačni izvor zagađenja vazduha na Zapadnom Balkanu, a glavnu ulogu imaju termoelektrane. Kompanije koje njima upravljaju i države regiona ne pridržavaju se zakona o emisijama štetnih gasova. Isto važi za ostala velika ložišta – industrijske pogone s najvećom potrošnjom energije, a ona su u industrijskoj delatnosti najodgovornija za zagađivanje pored proizvodnje struje.