Neverovatnom brzinom, bez upozorenja i bilo kakve pripreme, coronavirus radikalno je promenio svakodnevicu, način rada i poslovanja ljudi širom planete, samim tim i u našoj zemlji. Šta je to “Nova normala” u svetu rada? Sa kojim se sve izazovima suočavaju zaposleni i poslodavci? Kako ostati produktivan, prilagoditi svoja očekivanja i ostati mentalno i fizički zdrav, dok poštujemo mere samoizolacije? Na ova i još neka pitanja pokušaćemo da damo odgovor u nastavku teksta. 

Šta se promenilo od uvođenja vanrednog stanja

Odlukom o uvođenju mera vanrednog stanja vlade R. Srbije 16. marta ukinut je rad svih javnih obrazovnih ustanova, granice su postale zatvorene za sve strane državljane, uvedene su mere ograničavanja kretanja za sva lica, a poslodavcima u privatnom i javnom sektoru preporučeno je da svi koji to mogu organizuju proces rada od kuće osim kada to nije moguće te se proces rada treba organizovati uz poštovanje svih higijensko - tehničkih mera za sprečavanje širenja zaraze (skraćeno radno vreme, ograničen broj ljudi u prostoriji, korišćenje zaštitnih maski, držanje minimalnog odstojanja itd.). 

Prema najnovijem istraživanju Infostud portala, koje je obuhvatilo 4.329 ispitanika i 580 privrednih subjekata, 12% ispitanika ostalo je bez posla usled izbijanja epidemije, dok je 70% ostalo u radnom odnosu od kojih je 30% pod pritiskom poslodavca moralo da uzme godišnji odmor, bolovanje, plaćeno ili neplaćeno odsustvo. Sa druge strane, 60% zaposlenih nastavilo je radi na svojim uobičajenim radnim mestima uz primenu mera zaštite od širenja zaraze, dok je 36% anketiranih bilo u mogućnosti da svoj posao nastavi da radi od kuće. Od ukupnog broja ispitanih 5% se izjasnilo da poslodavci idalje nisu uveli nikakve dodatne mere za sprečavanje širenja zaraze. Privredne grane koje su najviše pogođene krizom i koje će se duže oporavljati su turizam i ugostiteljstvo, potom trgovina koja se ne odnosi na prodaju životnih namirnica i sektor transporta ljudi. Sa druge strane, industrije koje imaju najmanje negativan uticaj su IT, FMCG (Fast-moving consumer goods), farmacija, telekomunikacije i proizvodnja gde su kadrovi idalje neophodni.

Jedini porast u zapošljavanju vidi se kod 17% poslodavaca iz FMCG industrije. Poštovanje mera ograničenog kretanja i samoizolacije doprineli su da se ljudi uzdaju u različite servise za dostavu, koji ovih dana imaju pune ruke posla. Prema istraživanju kriza će najmanje pogoditi godišnji prihod velikih firmi (500+ ljudi), dok će najviše uticati na male firme koje broje do 10 zaposlenih.

Kao što možemo da vidimo iz gore navedenih rezultata, više od polovine “ključnih zaposlenih” (eng. keyworkers) nastavilo je da radi na svojim uobičajenim radnim mestima uz primenu mera zaštite, nastavljajući i u ovim kriznim uslovima da doprinosi koliko toliko normalnom funkcionisanju društva. Sa druge strane, u proteklim nedeljama, imali smo priliku da vidimo kako je sve veći broj zaposlenih širom sveta prešao da radi od kuće kako bi se sprečilo širenje zaraze i zaštitilo zdravlje mnogih kao apsolutni prioritet na globalnom nivou. 

Rad od kuće tokom trajanja pandemije

Pošteno je reći da je trenutna kriza COVID-19 pokrenula najveću i najrasprostranjeniju promenu u radnim obrascima zaposlenih širom sveta. Uslovi rada pod pritiskom od zaraze kako nas, tako i naših najbližih, pojačana neizvesnost i strah, sveukupni osećaj isključenosti usled izolacije i rad od kuće pod različitim okolnostima primorali su sve zaposlene da istraže nove modele u poslovanju, komunikaciji, organizaciji vremena, vođenju i upravljanju uopšte. 

Uzimajući u obzir činjenicu da organizacija rada od kuće nikada nije bila izazovnija, složićemo se da je fleksibilnost u radu i međuljudskim odnosima poprimila jedan novi oblik i značaj.

Kako ostati produktivan, prilagoditi svoja očekivanja i ostati mentalno i fizički zdrav?

Prilagodite svoja očekivanja.  Dani kada su timovi radili zajedno u svojim kancelarijama, u okviru istog radnog vremena, u istim uslovima rada i istim rasporedom rada trenutno su iza nas. U karantinskom okruženju, menadžeri moraju pomoći svojim timovima da se odmah preusmere na asinhroni rad i personalizaciju. Očekivanja o načinu na koji se posao obavlja, moraju se promeniti prepuštajući kada i kako će se zadaci obavljati, omogućavajući tako svim članovima tima da izvršavaju svoje obaveze prema sopstvenim uslovima. To znači da se fokusirate na rezultate i ponudite više fleksibilnosti.

Ostanite u redovnom kontaktu. Sociometrijska istraživanja pokazuju da su kraće pauze u komunikaciji efikasnije u izgradnji i održavanju morala i angažmana zaposlenih. Jako je važno da lideri u saradnji sa timovima dogovore koliko će se često i na koji način odvijati komunikacija. U tom smislu, najjednostavnije je nastaviti sa upotrebom postojećih alata za komunikaciju, uz dodatnu primenu novih kako biste ostali u redovnom kontaktu. Izbor dostupnih alata je veliki i zavisi od ciljeva komunikacije koji planirate da ostvarite. Više informacija o dostupnim alatima možete pronaći ovde. Što više komunicirate i delite, manja je šansa da se razvije vakuum informacija. Komunicirajte redovno, čak i ako nemate nove informacije za razmenu.

Optimizam je zarazan. Koristite se humorom u redovnoj komunikaciji. Humor pomaže otpuštanju straha i lakšeg nošenja sa čitavom situacijom. Lideri koji su optimistični i polažu nade u budućnost mogu bolje da pomognu svojim članovima tima da pronađu smisao i svrhu u svom radu. Uzmite u obzir i činjenicu da su ograničenja često faktor koji omogućava pokretanje inovacija, tako da, ukoliko ste u vodećoj ulozi, pozovite svoj tim da koristi uslove karantina kao podsticaj za nove ideje.

Mapirajte veštine i kapacitete zaposlenih. Kako većina ljudi danas radi u više različitih timova na više različitih projekata odjednom velika je verovatnoća da će se u trenutnim okolnostima određeni projekti privremeno ugasiti ili će se aktivnosti smanjiti. Razmislite kako da iskoristite višak potencijala svojih zaposlenih da bolje podržite postojeće aktivnosti ili organizujete programe ličnog razvoja svojih zaposlenih. 

Vodite računa o sebi. Svakodnevno radite nešto samo za sebe, nešto što vam prija i što vas čini da se osećate dobro u svojoj koži. Ne zaboravite da se hranite zdravo, da se istegnete ili imate makar kraću fizičku aktivnost. Iskoristite otvoreni pristup raznim kulturnim, edukativnim i zabavnim sadržajima. Limitirajte pristup velikom broju zastrašujućih informacija kojima smo bombardovani i fokusirajte se samo na najneophodnije informacije neophodne za redovno funkcionisanje. Koristite savremena sredstva komunikacije i održavajte socijalne kontakte na taj način. Pokušajte da nađete koji model dnevnog funkcionisanja vam najviše odgovara u odnosu na vaše trenutne uslove rada. Razmenite ove informacije sa članovima svog tima i zajedno razvijte model rada koji će svima odgovarati. Ukoliko ste zaposleni roditelj, sada se sigurno suočavate sa velikim brojem izazova kako da realizujete sve svoje dnevne obaveze (privatne i poslovne). Nekoliko korisnih alata i saveta koji vam u tome mogu pomoći možete naći ovde.

Iako sada ne možemo znati kako će svet rada izgledati nakon pandemije, ono što je sigurno to je da neće biti isti. Čeka nas period promena, raznih novina i adaptacija na neke nove oblike rada i življenja na globalnom nivou. Zato je sada najvažnije da sačuvamo sebe i svoje zdravlje kako bismo u punoj snazi mogli da dočekamo jedan uzbudljiv i izazovan period za kompletno ljudsko društvo.