Koliko smo daleko ili blizu društva u kom je rad organa javne vlasti transparentan, proces odlučivanja inkluzivan, a građani informisani i aktivni u zaštiti svojih prava – o ovome smo razgovarali na međunarodnoj konferenciji „Citizen participation matters – changes we need“ koja je održana 12. decembra 2019. u Beogradu i koja je okupila stručnjake u oblasti građanske participacije i predstavnike građanskih inicijativa iz Španije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Srbije.
Organi vlasti ne slušaju građane i ne podstiču njihovo učešće u odlučivanju; informacije od javnog značaja nisu dostupne javnosti i kako onda da znamo da li vlast radi u javnom interesu; još jedan propis je usvojen bez javne rasprave i učešća civilnog društva u njegovom formulisanju. Ove, svima nama dobro poznate rečenice koje ponavljamo na skupovima, u analizama i razgovorima, mogle su se često čuti i 12. decembra tokom diskusije.
Analizirajući stepen učešća građana na lokalnom, nacionalnom i EU nivou, učesnici su se složili da institucije ne rade u dovoljnoj meri u interesu građana, kao i da uspostavljanje, čuvanje ili unapređenje demokratskog društva ne ide u dobrom pravcu jer je na snazi kreiranje javnih politika koje nemaju uporište u civilnom društvu i ne predstavljaju javni interes.
A koji nas koraci vode do društva u kom građani znaju da li je javni interes zaštićen, a interesi društvene grupe kojoj pripadaju obuhvaćeni javnim politikama?
Ne možemo govoriti o otvorenom društvu bez transparentne javne uprave, koja je proaktivna u objavljivanju informacija od javnog značaja i koja je istovremeno efikasna u rešavanju zahteva građana. Ukoliko imamo odluke i propise koji se donose pod velom tajne, a ta tajnovitost se pravda odbranom nacionalnog interesa ili ugovornim obavezama prema investitoru, građani moraju da reaguju i budu korektiv vlasti.
Sledeći bitan korak jeste uspostavljanje otvorenog i inkluzivnog procesa odlučivanja koji podrazumeva funkcionalne mehanizme učešća građana u kreiranju javnih politika, zahvaljujući kojim građani mogu da artikulišu svoje interese i zahteve i da ukažu na ključne probleme i potencijalna rešenja. Učesnici konferencije su više puta naglasili da se priča ne završava pravnim regulisanjem ovih mehanizama, koji se zatim ne koriste u praksi ili se čak zloupotrebljavaju. Neophodno je da vlast pažljivo osluškuje glas građana, da odgovori na njihova pitanja i da potom obe strane zajedničkim snagama stignu do dogovora. Komunikacija mora biti dvosmerna, a vrata vlasti moraju uvek da budu otvorena.
A šta građani mogu da učine kako bi doprineli kreiranju društva čiji deo žele da budu i sistema koji radi na zaštiti njihovih prava i interesa? Moraju pomno pratiti postupke vlasti, svaku najavu, odluku, propis, aktivnost koja može imati efekat na kvalitet njihovog života i života zajednice čiji su deo. Danas se suočavamo sa obeshrabrujućim trendom lažnih vesti, koje čak u nekim situacijama dolaze od strane vlasti, a koje zamagljuju realnost i kreiraju narativ zasnovan ne na proverenim činjenicama već na insinuacijama.
Ali mnogobrojne građanske incijative pokazuju da građani dobro poznaju činjenice, da znaju da procene da li su njihovi interesi zaštićeni i da se shodno tome udruže radi odbrane zagarantovanih prava. Primeri građanskog aktivizma u zaštiti prava na zdravu životnu sredinu, prava na stanovanje, prava na urbanistički razvoj grada koji je u interesu zajednice, a ne partikularnih interesa investititora, pokazuju nam da su građani spremni da izađu na ulicu i ukažu vlastima na svoje nezadovoljstvo onda kada svi ostali kanali komunikacije zakažu.
Predstavnici inicijativa Združena akcija „Krov nad glavom“ iz Srbije, „Čuvamo naš park“ iz Hrvatske i „Držati uspravno“ iz Crne Gore su na svojim primerima pokazali kako jasni ciljevi, dobro organizovani udruženi građani i solidarnost s drugim inicijativama i pokretima mogu doneti preko potrebno buđenje kritičke građanske svesti bez koje ne možemo da govorimo o zaštiti demokratskih vrednosti i kreiranju javnih politika koje doprinose ostvarivanju prava građana.
Suština organa javne vlasti bi trebalo da bude rad u javnom interesu. Zajedno sa građanima, a ne mimo njih. Svako odstupanje od ovog principa zahteva reakciju civilnog društva. Jer država je tu zbog nas građana, a ne obrnuto.
*Konferencija „Citizen participation matters – changes we need“ organizovana je u okviru projekta „YOU4EU – Učešće građana 2.0“, koji Beogradska otvorena škola realizuje u saradnji sa Access Info Europe (Španija), Gong (Hrvatska), Institut alternativa (Crna Gora) i PiNA (Slovenija) uz podršku Evropske unije kroz program Evropa za građane i građanke.