Konsultativni sastanak pod nazivom “Obnovljivi izvori energije i zaštita prirodnih resursa” održan je u Arilju, u petak 20. aprila. Tema sastanka bili su projekti izgradnje mini-hidrocentrala, njihov uticaj na prirodne resurse, kao i iskustva prisutnih predstavnika civilnog društva u korišćenju dostupnih mehanizama učešća javnosti radi zalaganja za zaštitu prirode i očuvanje prirodnih resursa.
Sastanku, održanom u hotelu “Mlinarev san”, prisustvovale su organizacije civilnog društva, stručnjaci i aktivisti za zaštitu životne sredine iz Arilja, Jošaničke banje, Prijepolja, Priboja, Loznice, Valjeva, Zavidovića (BiH) i Beograda. Pored njih, sastanku su prisustvovali i predstavnici medija: Centra za istraživačko novinarstvo Srbije CINS, Radio Beograda 2, kao i dopisništva Slobodne Evrope iz BiH.
Tema sastanka bili su projekti izgradnje mini-hidrocentrala, njihov uticaj na prirodne resurse, kao i iskustva prisutnih predstavnika civilnog društva u korišćenju dostupnih mehanizama učešća javnosti radi zalaganja za zaštitu prirode i očuvanje prirodnih resursa.
Termin za sastanak odabran je usled nove dinamike u sektoru hidroenergije u Srbiji. Dosadašnji mehanizmi podsticaja u oblasti obnovljivih izvora energije rezultirali su mnogobrojnim projektima izgradnje mini hidrocentrala. Samo Srbija planira 800 novih projekata izgradnje mini hidrocentrala, dok će se u celom regionu njihov broj utrostručiti. Međutim, često se u obzir ne uzimaju negativni efekti koje izgradnja mini hidrocentrala ima na životnusredinu, prirodne resurse, biljni i životinjski svet, kao i lokalne zajednice - ugrožavanje ekosistema,probleme sa snabdevanjem pijaćom vodom, rizike od pojave klizišta i poplava, kao i brojne druge opasnosti koje dovode u pitanje potrebu za izgradnjom ovih projekata i njihovu održivost. Pored toga, brojni projekti izgradnje mini-hidrocentrala su ili realizovani ili se planiraju u zaštićenim prirodnim područjima. Pitanje izgradnje minihidrocentrala u Srbiji dobilo je novu dinamiku u skorijem periodu, usled usvajanja Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike, Regionalnog master plana za održivu hidroenergijuna Zapadnom Balkanu, kao i sve izraženijeg nezadovoljstva lokalnih zajednica: meštana iz različitih delova Srbije, poput Temske, Priboja i Jošaničke Banje.
U toku sastanka učesnici su razgovarali o mogućnostima koje im zakonski okvir za učesšće javnosti u pitanjima zaštite životne sredine pruža da se uključe u procese izrade i odobravanja projekata od značaja i razmenjivali dosadašnja iskustva u višegodišnjem zalaganju za očuvanje prirodnih resursa i zastupanje interesa lokalnih zajednica. Uprkos isključivanju iz procesa donošenja odluka o ovakvim projektima, ili sužavanja prostora za njihovo učešće, još uvek je prisutna velika odlučnost predstavnika lokalnih zajednica i zainteresovane javnosti da se i dalje zalažu za očuvanje prirodnih resursa, za zajedničko sagledavanje problematike izgradnje malih hidrocentrala, kao i da su otvoreni za razmatranje mogućnosti efikasnijeg učešća i zajedničkog koordinisanog delovanja u očuvanju prirodnih resursa. Razgovaralo se i o mogućnosti da se kroz učvršćivanje saradnje, redovnu komunikaciju i razmenu informacija, kao i potencijalne nove obuke, iskoristi volja, znanje i iskustvo koje postoji, za ostvarivanje većeg uspeha u očuvanju prirodnih resursa u budućnosti i jačeg uticaja na donosioce odluka
Konsultativni sastanak je organizovala Beogradska otvorena škola, Ekološko udruženje „Rzav – God save Rzav“, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Svetski fond za prirodu – WWF. Sastanak je organizovan u okviru projekta „CO-SEED – Civilno društvo zagovara ekološki prihvatljiv društveno-ekonomski razvoj“, koji je podržan od strane Evropske unije.
Autor fotografije: Beogradska otvorena škola