Gotovo celokupna društvena istorija je istorija opresije nad ženama

Za početak vratimo se u antičku Atinu, kolevku demokratije, filozofije, kao i razvoja znanja. Pa ipak često se prećutkuje da su sve te aktivnosti bila isključivo rezervisane za slobodne muškarce, dok su žene i robovi bili potpuno isključeni iz svih mehanizama odlučivanja. Ni srednji vek nije doneo nikakav napredak po pitanju prava žena, već je neke stavio u još lošiji položaja. Tokom tog perioda inkvizicija je na lomaču poslala puno žena pod izgovorom da su veštice, a onima koje nije zadesila ovako strašna sudbina stalno je propovedano kako moraju da se u potpunosti povinuju volji muškaraca.

U Srbiji nakon obnove državnosti pre više od 200 godina, Turci bivaju proterani ali žene ostaju u kućama van političkog i javnog života. Ovakva praksa ostaje sve do 11. avgusta 1945. kada su se žene u socijalističkoj Jugoslaviji prvi put izborile za pravo glasa. Švajcarska je, na primer, usvojila opšte pravo glasa tek 1971. godine na referendumu, a neki kantoni su ženama dali pravo glasa tek 1990. godine.

Uprkos tome što su neka prava kroz istoriju izborena, još uvek je više nego očigledno da živimo u društvu rodne neravnopravnosti. Muškarci, a posebno beli muškarci i dalje su u privilegovanoj poziciji i zauzimaju većinu najmoćnijih pozicija, muškarci i dalje imaju veće plate u odnosu na žene kada obavljaju iste poslove, a i među donosiocima odluka ima mnogo manje žena. Nasuprot tome, žene su većinom žrtve porodičnog nasilja, u većem su riziku od siromaštva i na prve su na udaru degradacije životne sredine i klimatskih promena.

Ciljevi održivog razvoja i rodna ravnopravnost

Postići rodnu ravnopravnost i osnaživati sve žene i devojčice, jedan je od UN ciljeva održivog razvoja. Ovaj cilj pod rednim brojem 5, dodatno je obrađen kroz devet potciljeva za koje postoje merljivi pokazatelji uspeha.

Prema izveštaju Generalnog sekretara UN, kao dobre stvari i napredak za poslednjih petnaest godina se izdvajaju: to što je opao broj dečijih brakova, nastavio se rast broja žena koje su u obrazovnom sistemu, kao i broj žena na političkim pozicijama.

Kada je u pitanju reprezentativnost žena, u 2020. godini u nacionalnim parlamentima širom sveta bilo je svega 20% žena, dok je nešto bolja situacija sa lokalnim parlamentima u kojima radi 36% žena. U Srbiji se broj žena narodnih poslanica uvećao od 10.8%, 2002. godine na 38.8% u 2020. godini. Međutim, kada je u pitanju Srbija, ostaje upitno koliko je brojčani rast učešća žena pratila preraspodela realne moći.

Uprkos nekim ostvarenim uspesima izveštaj Generalnog sekretara UN ukazuje i na to da muškarci i dalje dominiraju na pozicijama moći, pa žene zauzimaju tek 28% menadžerskih pozicija. A i u svakodnevnom životu primetna je rodna neravnopravnost, tako je udeo muškaraca koji poseduje mobilni telefon kao jedno od osnovnih sredstava komunikacije i informisanja i dalje je za 6.8% viši nego žena. Zabrinjavajuće je da je u pojedinim državama još uvek dozvoljeno genitalno sakaćenje žena pa danas u svetu imamo preko 200 miliona žena koje su podvrgnute genitalnom sakaćenju i iskorenjivanje ove prakse ide dosta sporo.

Globalna COVID – 19 pandemija dodatno je ukazala na loš položaj žena, koji se u slovima pandemije još unazadio. Prema izveštaju UN porodično nasilje se u nekim državama uvećalo za 30%, dok je dodatni neplaćeni kućni posao pao na leđa žena koje i ovako rade tri puta više neplaćenog posla nego muškarci. Kao što svi znamo, prve na udaru pandemije našle su se zdravstvene radnice koje čine čak 70% ukupnog osoblja zaposlenog u zdravstvu, a žene dominiraju i u drugim poslovima nege.

Rodna ravnopravnost i klimatsko finansiranje

Uzročno - posledične veze klimatskih promena i ravnopravnosti polova sve su više u fokusu. Mnogo (nikako i dovoljno) je već rečeno o disproporcijalnim efektima klimatskih promena na kvalitet života žena i devojaka, koje čine većinu stanovništva već pogođenog klimatskim promenama ili su pod direktnom pretnjom. Širom sveta, žene nailaze na veći broj prepreka kada govorimo o pristupu mogućnostima kao što su promena posla, putovanja, vlasništvo nad imovinom, aktivnom učestvovanju u pravnim, političkim i društvenim procesima donošenja odluka, itd. Sve to direktno utiče na mogućnosti žena da podjednako učestvuju u lokalnim i globalnim procesima borbe protiv klimatskih promena.

Kada je reč o finansiranju borbe protiv klimatskih promena, rodna perspektiva na početku nije bila integralni deo. Naprotiv, njeno postojanje je veliki uspeh feminističke struje unutar klimatskog pokreta. Dve osnovne postavke jesu:

• Održivost se ne može postići bez rodne perspektive i
• Rodna ravnopravnost se ne može postići, osim ako je integrisana u sam početak i svaki aspekt procesa borbe protiv klimatskih promena.

Kada govorimo o konkretnim primerima već 2011. godine donete su određene smernice vezane za rodnu perspektivu fondova, kao što su Kjoto protokol, Adaptacioni fond Kjoto protokola i Globalni fond za životnu sredinu (GEF-a). Ipak, tokom 2014. godine samo 18% projekata u okviru GEF-a  imali su komponentu rodne ravnopravnosti u okviru adaptacionih klimatskih projekata društvene tematike.

Zeleni klimatski fond je prvi multilateralni fond koji uključuje rodnu ravnopravnost u sve aspekte svoga rada. Pre svega, Fond ima strogu politiku zapošljavanja, kao i komplementarne politike rada, organizacije i saradnje, koji obezbeđuju nominalnu kvantitativnu ravnopravnu podelu i primenu strukturalnih resursa Fonda.

Sledeći korak odnosi se na realizaciju projekata u saradnji sa spoljnim saradnicima. Svi saradnici Fonda koji realizuju projekte na lokalnom nivou moraju da poseduju rodni portfolio, koji dokazuje da je rodna ravnopravnost ispoštovana u projektnoj aplikaciji, ali i u životnom veku same organizacije, konsultantske kuće ili već nekog drugog aktera. Ova mera, naravno, ostavlja „posledice“ i umanjuje šanse za finansiranje kompanijama kao što su multinacionalne banke, fondovi za razvoj, konsultantske agencije i druge institucije koje, uglavnom, nisu najveći ljubitelji rodno senzitivnih struktura i inicijativa. Nepotrebno je reći da, kada je reč o krajnjim korisnicima, projektne aplikacije moraju da dokažu održivi doprinos rodnoj ravnopravnosti i poboljšanju socio-ekonomskog položaja žena u okviru relevantne teritorije.

Klimatski fondovi tako postaju značajan doprinos rodnoj ravnopravnosti. Na ovom primeru možemo videti kako rodni propisi u multisektorskoj saradnji sa drugim procesima daju pozitivne rezultate na lokalnom nivou, ekonomskom balansiranju i povećanju demokratičnosti političkih procesa, te bi stoga trebalo da postanu deo svih razvojnih fondova. Civilno društvo, feminističke organizacije, itd. i dalje igraju ključnu ulogu u procesu monitoringa i evaluacije klimatske akcije i osiguravaju da rezultati borbe protiv klimatskih promena dopunjuju i pojačavaju borbu za ravnopravnost polova i poboljšanje položaja žena u svim drugim oblastima.

Predrag Momčilović

Ovaj tekst je inspirisan i podstaknut radom i delom Vesne Jusup, moje drugarice od koje sam puno toga naučio o rodnim aspektima klimatskih promena.

Izvor fotografije: BOŠ