Cilj održivog razvoja 2 – svet bez gladi iz zelene perpspektive

Danil Granin, sovjetski pisac i ratni vojni veteran, koji je preživeo opsadu Lenjingrada, 2014. godine je tokom obeležavanja dana holokausta u nemačkom parlamentu izjavio, da Nemcima dugo nije mogao da oprosti što su čekali na kapitulaciju grada. Za njega je bilo nečasno to što je na grad, umesto vojnika, poslata glad.

Opsada Lenjingrada od strane nacističke Nemačke koja je trajala od 1941. godine do 1944. godine, decenijama je ostala u senci, kao ne toliko poznato stradanje civila. Jedan od razloga što je obim ovog zločina izostao iz mnogih najznačajnijih zlodela drugog svetskog rata, je taj da većina nedužnih stanovnika Lenjingrada nije stradala od metka već je ostavljena da umre od gladi.

Od samog početka opsade kojom su blokirani svi putevi ka Lenjingradu, nastupila je oskudica i glad. Već prva zima bila je kobna za one najslabije, a do kraja opsade od gladi i smrzavanja stradalo je preko milion ljudi. Jedini put vodio je preko zaleđenog jezera a i on je bio više nego opasan, tako da je onima koji su ostali u gradu stalno nedostajalo hrane i ogreva.

Od zločina koji se dogodio u Lenjingradu prošlo je više od 75. godina ali i dalje u svetu puno ljudi gladuje i umire od gladi i neuhranjenosti, uprkos tome što se već proizvodi više nego dovoljno hrane za sve, a i postoje mogućnosti da se dodatno poveća proizvodnja hrane. Dok se sa jedne strane puno hrane baca, a čak često i uništava ukoliko tržišna cena nije zadovoljavajuća, sa druge strane imamo ljude koji su konstantno gladni.

Mali farmeri koji zapravo hrane više od 70% svetskog stanovništva, konstantno su na udaru, dok njihovi prinosi postaju sve neizvesniji usled sve većeg broja prirodnih nepogoda i promena klime. Tradicionalni usevi sve manje uspevaju u izmenjenom klimatu, dok pritisak multinacionalnih korporacija koje kontrolišu većinu resursa i nameću nove skupe tehnologije raste. Klimatske promene i rastući dugovi doprineli su da skoro 60.000 indijskih poljoprivrednika i poljoprivrednih radnika tokom poslednje tri decenije izvrši samoubistvo.

San o svetu bez gladi

Iskorenjivanje gladi jedan je od prvih i uvek prioritetnih ciljeva Ujedinjenih nacija (UN), od samog osnivanja nakon drugog svetskog rata. Iskorenjivanje gladi i ekstremnog siromaštva bio je jedan od osam Milenijumskih ciljeva, a svoje mesto našao je i u Ciljevima održivog razvoja koji su ih nasledili. Okončati glad, postići bezbednost hrane i poboljšanu ishranu i promovisati održivu poljoprivredu, prioritet je drugog po redu cilja održivog razvoja UN Agende 2030.

U ovom cilju navodi se da je svrha Ciljeva održivog razvoja iskorenjivanje svih oblika gladi i neuhranjenosti do 2030. godine, pri čemu će se voditi računa o tome da svi – naročito deca i najugroženiji – imaju dovoljno kvalitetne hrane tokom cele godine. Tu spada i promovisanje održivih poljoprivrednih postupaka; unapređenje života i kapaciteta malih poljoprivrednika, uz ravnopravan pristup zemljištu, tehnologiji i tržištima. Isto tako, potrebna je međunarodna saradnja, koja će osigurati investicije u infrastrukturu i tehnologiju i tako povećati produktivnost u poljoprivredi

Izveštaj o napretku ka Ciljevima održivog razvoja Generalnog sekretara UN, potvrđuje da smo još uvek daleko od ostvarivanja civilizacijskog cilja da se glad iskoreni. Štaviše prema tendencijama iz poslednjih par godina izgleda da idemo u suprotnom smeru, a globalna COVID-19 pandemija samo će dodatno uvećati broj gladnih u svetu.

Ukupan broj osoba koje pate od ozbiljne nesigurnosti u hrani[1] u porastu je od 2015. godine, a još uvek ima više miliona neuhranjene dece. Procenjuje se da je 26,4% svetske populacije ili oko 2 milijarde ljudi, tokom 2018. godine bilo pogođeno umerenom ili ozbiljnom nesigurnošću u hrani, što je porast u odnosu na 23,2% u 2014. godini, uglavnom zbog povećanja nesigurnosti u hrani u Subsaharskoj Africi i Latinskoj Americi. Nešto više od 700 miliona ljudi, ili 9,2% svetske populacije, tokom 2018. godine iskusilo je ozbiljnu nesigurnost u hrani, što podrazumeva smanjenje količine konzumirane hrane u meri u kojoj su oni osećali glad. Udeo dece mlađe od 5 godina koja su patila od hronične podhranjenosti, smanjen je sa 23,1% u 2015. na 21,3% u 2019. Tri četvrtine njih živi je u centralnoj i južnoj Aziji ili Subsaharskoj Africi. Udeo državnih rashoda u poljoprivrednom sektoru, mereno vladinim izdacima u poljoprivredi podeljenim udelom sektora u BDP-u, opao je u svetu, sa 0,42 na 0,31 odnosno na 0,28 procenta u 2001, 2015. i 2018. godini, navodi se u izveštaju o napretku ka Ciljevima održivog razvoja Generalnog sekretara UN.

COVID-19 pandemija predstavlja dodatnu pretnju po proizvodnju i sigurnost hrane na globalnom nivou, jer je usled pandemije došlo do usporavanja poljoprivrednih radova. Osim pandemije stalnu pretnju po sigurnost hrane i smanjenje gladi predstavljaju i vojni konflikti koji izazivaju glad, poput onog u Jemenu koji je milione ljudi gurnuo preko ivice gladi. Klimatske promene donose dugačke sušne periode koje prekidaju velike padavine, što u kombinaciji dovodi do smanjenja prinosa a ono što preostane, opet usled sve lošijih klimatskih uslova bukvalno pojedu skakavci.

Borba sa svet bez gladi

Svet bez gladi nije utopijski san već realna mogućnost, ali da bi došli do takvog sveta neophodna je globalna solidarnost i fokus na održive poljoprivredne prakse. Moderna poljoprivredna proizvodnja danas je zavisna od fosilnih goriva i u rukama je multinacionalnih korporacija koje kontrolišu velike površine pod obradivim zemljištem, koriste puno veštačkih đubriva, insekticida i herbicida koji ubijaju prirodu a pritom hrane tek manji procenat svetskog stanovništva. Poljoprivreda je odgovorna za 10-12% ukupne antropogene emisije gasova sa efektom staklene bašte, dok čak polovina globalne emisije metana CH4 dolazi iz poljoprivrede (IPCC, 2013).

Mali farmeri koji na mnogo održiviji način hrane skoro 70% svetske populacije, nalaze se na ekonomskom i klimatskom udaru.

Problem gladi u svetu nije čak ni pitanje tehnologije proizvodnje hrane, već pitanje raspodele hrane. Na godišnjem nivou proizvede se dovoljno hrane da zadovolji nutritivne potrebe i više od 7.8 milijardi ljudi, koliko danas živi na planeti Zemlji. Čak trećina ukupno proizvedene hrane se ne iskoristi i baci (izvor FAO). Takođe, velike količine hrane koju bi ljudi mogli da koriste odlazi na ishranu životinja, a značajne površine zemljišta nalaze se pod usevima namenjenim proizvodnji biogoriva, umesto da se na njima proizvodi hrana.

Srbija se često opisuje kao zemlja u kojoj je glad iskorenjena, no ipak prema podacima za 2014. godinu čak 6% dece mlađe od pet godina umereno ili teško je zaostajalo u razvoju usled mršavosti ili prekomerne težine. Prema podacima Crvenog krsta program Narodnih kuhinja u 77 opština u Srbiji koristi 33.715 osoba, od čega čak 11.000 dece. A da ni ovo nije dovoljno da se u potpunosti suzbije glad u Srbiji pokazuje sve više samoorganizovanih inicijativa poput Solidarne kuhinje, u kojima volonteri spremaju obroke i dele najugroženijima, čiji broj raste posebno tokom COVID-19 pandemije.

Zadovoljavanje potrebe za hranom na samom je dnu Maslovljeve piramide potreba, i predstavlja preduslov za sve ostalo. Ipak ne sme se zaboraviti na dostojanstvo ljudi koji i uprkos gladi moraju biti tretirani sa uvažavanjem. Slučaj opsade Lenjingrada pokazao je da uprkos hroničnom nedostatku hrane život se u ovom herojskom gradu nastavio pa je u prvoj zimi blokade, oko 2.500 studenta je diplomiralo. Održavane su pozorišne predstave, muzeji su bili otvoreni, a u leto 1942. u centru grada, pod udarom Nemaca, premijerno je izvedena Sedma simfonija Dmitrija Šostakoviča koju je komponovao samo godinu dana ranije.

Predrag Momčilović

Izvor fotografija: Beogradska otvorena škola