Energetska tranzicija predstavlja proces prelaska iz sistema u kome se za proizvodnju energije dominantno koriste neobnovljivi izvori u sistem koji je zasnovan na korišćenju obnovljivih izvora energije. Ovaj proces zahteva ogromne promene kako u tehnologiji proizvodnje, tako i u načinu upravljanja proizvodnjom, distribucijom i potrošnjom energije. Međutim, ovaj prelaz pored strukturalnih promena tehnologije zahteva i velike investicije, promene u javnim politikama, kao i promenu svesti svih aktera u lancu proizvodnje i potrošnje energije.
Ko će biti nosilac promena u elektroenergetskom sektoru i preuzeti vodeću ulogu u sprovođenju energetske tranzicije u Srbiji, država, privatni sektor ili građani? Koje benefite u pogledu kvaliteta života stanovništva i životne sredine donosi prelazak sa fosilnih na obnovljive izvore energije? Na koji način civilni sektor može doprineti jačanju otpornosti lokalnih zajednica na klimatske promene, sprovođenju energetske tranzicije i obezbediti da ona bude pravedna?
Zeleni razgovor sa predstavnicima lokalnih udruženja koja su dobila podršku kroz program Snažno zeleno i projekat Zeleni inkubator vodili su Hristina Vojvodić iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu RERI i Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole.
Učesnici su bili saglasni u oceni da država, kroz stvaranje podsticajnog regulatornog okvira, treba da pokrene energetsku tranziciju i da stvori povoljno okruženje koje bi doprinelo da se privreda i građani/ke uključe u ovaj proces.
Korak koji je neophodan je ona iz centralnog nivoa – a to je regulisanje elektromreže, njeno obnavljanje i modernizacija. Reč je o mreži koja ima velike gubitke i koja u trenutnom stanju ne može da primi prevelike nove kapacitete obnovljivih izvora energije.
Građanima/kama trenutno nije dovoljno priuštivo da se aktivno uključe u tranziciju kroz uvođenje obnovljive energije u domaćinstva, ali mogu da se fokusiraju na to da za početak primarne energetske potrebe, poput zagrevanja vode (što je veliki udeo), prebace na obnovljivu energiju (kroz na primer solarne kolektore). Građani/ke za početak mogu da se bave smanjenjem potrošnje, privreda da uvodi obnovljive izvore energije, a jedinice lokalnih samouprava da se fokusiraju na lokalno obnovljivu energiju tamo gde je dostupna (poput biomase ili geotermalnih resursa).
Organizacije civilnog društva čeka velika uloga u očuvanju interesa građana u procesu energetske tranzicije. Udruženja na neki način treba da neguju saradnju i pozitivan duh i odnose sa lokalnom zajednicom, jer taktika konfrontacije neće dati nikakve rezultate. Aktivnosti civilnog društva moraju da budu koncipirane na način da kroz partnerstvo uvedu JLS u proces energetske tranzicije. JLS često nemaju dovoljno znanja šta treba da rade, ni koje su posledice i po njih direktno (kaznene odredbe), niti kakve posledice lokalna zajednica može da ima ukoliko se ne primenjuju propisi u oblasti životne sredine. Uloga organizacija treba da bude u edukaciji i informisanju lokalnih vlasti.
Komunikacija sa građanima/kama je ključna kako bi oni bili podržavajuće nastrojeni prema energetskoj tranziciji. Udruženja moraju da istovremeno budu watch-dog, da prate aktivnosti JLS, ali i da budu edukatori i podrška građanima/kama za njihovo direktno učešće u procesu. Što aktivnije i informisanije civilno društvo, to će građani/ke biti više podržavajući za energetsku tranziciju.
Civilno društvo može da doprinese kreiranju pozitivnog narativa o energetskoj tranziciji, posebno u domenu troškova – da se zdravstveni (skriveni) troškovi komuniciraju jasnije kako bi svi akteri shvatili da iako tranzicija košta, da i nečinjenje doprinosi zagađenju još više.
Diskusija je organizovana u okviru događaja Zeleni susreti – izađi na zelenu granu i osim ove teme, na događaju je bilo reči i o lokalnom aktivizmu, klimatskim promenama, javnim politikama, cirkularnoj ekonomiji i ulozi i stanju civilnog društva u Srbiji.
Projekat Zeleni inkubator sprovodi Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine uz podršku Evropske unije.
Izvor fotografije. Freepik.com