Suočeni sa izazovima izlaska na tržište rada, kako bi stekli neophodne veštine mladi se neretko okreću radnim praksama - kratkoročnim programima sticanja radnog iskustva koji uključuju učenje i obuku. Kroz istraživanja sprovedena u 2019. i 2020. godini imamo nove podatke koji pojašnjavaju kako izgleda učešće mladih u radnim praksama.

Broj mladih koji učestvuje u radnim praksama raste

U okviru nedavno objavljenog Izveštaja o položaju i potrebama mladih za 2019. godinu (Ministarstvo omladine i sporta), uključen je i podatak, da slično prethodnim godinama, procenat mladih koji učestvuje u programima radnih praksi iznosi 26%. Podaci takođe prema izveštaju ukazuju na to da u radnim praksama značajnije učestvuju žene, mladi stariji od 20 godina, mladi koji žive u prigradskim sredinama i mladi sa završenim fakultetom.

Prema izveštaju, opada udeo mladih koji obavlja radnu praksu u javnim preduzećima (41%), dok je, u odnosu na prethodni istraživački ciklus, broj mladih koji obavlja radnu praksu u privatnim preduzećima (48%), organizacijama civilnog društva (7%) i međunarodnim organizacijama (4%) porastao.

Sa druge strane, prema podacima predstavljenim u okviru empirijske studije Mladi u Srbiji 2018/2019 (fondacija Friedrich Ebert), u odnosu na prethodni ciklus (2015) kada je 41% ispitanih mladih odgovorilo da su u okviru školovanja imali praksu, sada je to odgovorilo njih 53% (uzrasta 16-27).

Primetna je razlika ovog procenta i procenta mladih koji u istraživanju položaja i potreba mladih navode da su imali praksu. Jedno od mogućih objašnjenja ove razlike možda može da bude posledica načina na koji je postavljeno pitanje, u studiji fondacije Friedrich Ebert u pitanju su obavezne prakse u okviru školovanja, dok su u drugoj studiji u pitanju „programi stručnih praksi“, koje je moguće da ispitani mladi doživljavaju kao nešto drugačije od obaveznih praksi u toku obrazovanja.

Radne prakse su bila tema i Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) iz 2020. godine. Prema nalazima sprovedenog istraživanja 38% mladih je izjavilo da je bilo na radnoj praksi, naspram 62% koji nisu. Od onih koji su bili su bili na praksi skoro polovina (46%) je samoinicijativno pronašlo praksu, dok je 43% mladih praksu pronašlo na fakultetu.

Mladi imaju uglavnom pozitivan stav prema praksama

Prema Izveštaju (2019) Ministarstva omladine i sporta mladi u Srbiji imaju dominantno pozitivan stav prema stručnim praksama: čak 68% mladih smatra da se stručnim praksama stiču znanja i veštine neophodne za obavljanje posla. Takođe, oko polovine mladih (51%) manje ili više smatra da im je stručna praksa bila ili bi im bila korisna za dobijanje posla. 

Dodatni uvidi su dostupni iz Alternativnog izveštaja u kome je postavljeno pitanje i o mišljenju mladih o kvalitetu praksi u kojima su učestvovali. Prema tim podacima, mladi su uglavnom zadovoljni kvalitetom prakse koju su obavili (42%), međutim, da je potrebno dodatno raditi na poboljšanju praksi i uključivanju svih njenih elemenata kvaliteta, može se videti iz podatka da je nezadovoljno 30,3%, a da 27,7% mladih nema stav.

Više mladih potpisuje ugovor na praksi ali i dalje nedovoljno

Iako u radnom zakonodavstvu Srbije još uvek ne postoji ugovorna forma kojom se reguliše odnos praktikanta i poslodavaca, u 2019. godini je zabeležen porast broja zaključenih ugovora prilikom obavljanja radne prakse u odnosu na prethodne godine.

U 2018. godini, od ukupnog broja mladih koji su naveli da su bili uključeni u program praksi procenat onih koji su naveli da su imali ugovor bar na jednoj praksi je bio 54%, dok je u 2019. godini taj broj povećan na 60%. Kako je jedan od elemenata kvaliteta radnih praksi zaključen ugovor, ovaj podatak bi mogao da ukaže na pozitivan trend. Ipak, ostaje zabrinutost u pogledu toga koje ugovore mladi potpisuju sa poslodavcima. U prethodnom nizu konsultacija i analizama Beogradske otvorene škole, utvrđeno je da se za regulisanje radnih praksi koristi niz ugovornih formi koje nisu odgovarajuće za ovu svrhu – od ugovora o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, koji su primenljivi samo u pojedinim slučajevima praksi, sve do ugovora o delu, o obavljanju privremenih i povremenih poslova, o volontiranju, koji imaju drugačiju namenu i ne mogu se koristiti za radne prakse.

Radne prakse su uglavnom neplaćene

Kada se radi o finansijskoj nadoknadi, iako je broj mladih koji nisu primili nadoknadu ni na jednom programu radnih praksi iz godine u godinu zabrinjavajuće visok, u 2019. godini je u odnosu na prethodnu godinu došlo do povećanja broja mladih koji nisu primili nadoknadu ni na jednom od programa prakse na kojima su učestvovali (sa 63% u 2018. na 68% u 2019. godini). Iz samog upitnika nemamo informacije o razlozima povećanja ovog trenda.

Obavljanje praksi je povezano sa većom zapošljivošću

Pozitivna veza između uverenja mladih ljudi da će naći posao i iskustva učestvovanja u praksi tokom školovanja utvrđena je u oba ciklusa studije fondacije Friedrich Ebert.

Ne samo da oni mladi koji su učestvovali u praksi više veruju da će pronaći zaposlenje, već su i u većoj meri našli posao. Ovo su ohrabrujući nalazi, i u skladu sa rezultatima nekih međunarodnih studija. Pa ipak, treba imati u vidu da je ovo ipak korelaciona studija, i da su dodatna istraživanja potrebna da bi se stekao potpuniji uvid u to pod kojim uslovima i kakve prakse vode većoj zapošljivosti mladih.

Od rezultata istraživanja ka boljim programima radnih praksi

Uključivanje teme radnih praksi u razne ankete u kojima učestvuju mladi zaista je ohrabrujući trend. Mere koje se u vezi sa radnim praksama donose bi trebalo da budu zasnovane na podacima, i stoga je sprovođenje istraživanja zaista ključno.

To je još i važnije u okolnostima kao što je to slučaj sada, kada zbog situacije pandemije i njenih posledica postoji značajna opasnost da veliki broj mladih ostane bez posla ili ne razvije veštine koje su potrebne za pronalaženje zaposlenja. U nedavno objavljenom izveštaju Međunarodne organizacije rada o Srbiji navodi se da je od velikog značaja se novi programi za zapošljavanje mladih koji uključuju programe prakse zasnivaju na osnovu rezultata prethodnih evaluacionih studija.

Kada je reč o budućim istraživanjima na ovu temu, važno je:

• Da se u proces istraživanja uključe i mladi i organizacije civilnog društva koje se bave omladinskom politikom, kao i akademska zajednica koja se bavi ovom temom. Na primer, jedna od faza u kojoj bi trebalo da postoji mogućnost njihovog uključivanja jeste izbor tema istraživanja i kreiranje upitnika.
• Da se pored objavljivanja istraživačkih izveštaja, podstiče i objavljivanje baza podataka dobijenih istraživanjima u otvorenom formatu (nakon što su baze anonimizovane). Na ovaj način bi veći broj istraživača mogao da sprovede dodatne analize podataka koje bi mogle da budu relevantne za formulisanje efektivnih mera.
• Prilikom postavljanja pitanja o praksama, treba voditi računa da u pogledu mnogih aspekata postoje značajne razlike po pitanju praksi koje su obavezne u procesu obrazovanja i onih koje nisu obavezne, pa je pitanja u istraživanjima, kada je to moguće, potrebno postavljati uzimajući tu razliku u obzir.
• U narednom periodu važno bi bilo da se kroz istraživanja dobije jasnija slika o kvalitetu praksi, kako onih koje su obavezne tako i onih koje nisu. Pod kvalitetom se pored ugovora, takođe misli i na mentorstvo, postavljanje ciljeva učenja i obuke, ograničenu dužinu praksi, adekvatne uslove rada i promovisanje prepoznavanja znanja, veština i kompetencija koje su stečene tokom prakse. Pored toga, važno pitanje jeste i efektivnost praksi, a posebno dolaženje do odgovora na pitanje pod kojim uslovima i za koje mlade osobe prakse dovode do unapređivanja zapošljivosti.

Kako su radne prakse ključna oblast za bolju zapošljivost mladih, BOŠ će u narednom periodu nastaviti analizu teme, a dalje aktivnosti planirati u skladu sa novim nalazima.

Goran Radlovački, Aleksandra Đurović