Krajem decembra 2021. održan je 4. sastanak radne grupe za radne prakse. Šestog januara objavljen je izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi (kom je moguće pristupiti na ovom sajtu  i na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja).

Osim osnovnih informacija o toku javne rasprave i javnom predstavljanju Nacrta zakona o radnoj praksi, izlistani su predlozi i sugestije prikupljeni tokom javne rasprave, ali i razvrstani na dve kategorije:

1. Prihvaćeni i usaglašeni predlozi učesnika javne rasprave i ugrađeni u Nacrt zakona
2. Predlozi učesnika javne rasprave oko kojih nije postignuta saglasnost.

Među predlozima koji su prihvaćeni našle su se sugestije BOŠ-a:

1. Član 4. st. 2. Ograničenje koje praktikant može da praktikuje za rad u okviru stečenog nivoa kvalifikacija u periodu od devet meseci po završetku školovanja je ukinuto.

2. Član 8. st. 3. Preciziran je tako da pored roditelja, usvojioca ili staratelja, ugovor o radnoj praksi postpisuje i maloletno lice, odnosno praktikant.

U izveštaju stoji da je na zahtev više zainteresovanih strana i BOŠ-a povećan najniži iznos novčane naknade za praktikanta sa 2/3 minimalne zarade na 70% minimalne zarade (Član 25). Navedena informacija je pogrešno preneta i ovo nije bio predlog BOŠ-a.

Zvaničan predlog Beogradske otvorene škole u vezi sa članom 25. je sledeći:

„Visina naknade iz stava 1. ovog člana iznosi najmanje 50% od osnovne zarade za obavljanje istih poslova u radnom odnosu i ne može biti niža od minimalne zarade, utvrđene u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, uvećane za pripadajuće doprinose i porez.“

Kao i propratno obrazloženje:

• „Smatramo da iznos naknade ne treba da bude ugovoren samo u odnosu na iznos minimalne zarade, već da se zadrži obračun naknade u određenom procentu osnovne zarade lica zaposlenog na konkretnim poslovima ali uz ograničenje da ovaj iznos nikako ne može da bude niži od minimalne zarade. To je u skladu sa primerima navedenim u drugim zemljama Evropske unije u kojima je po pravilu minimalna zarada donja granica za plaćanje praktikanata, kao što je to navedeno u analizi: „European Network of Public Employment Services, Remuneration of Open-Market Traineeships in EU-27, 2021“.
• Takođe , svrsishodnije je i pravednije iznos zarade vezivati za zaradu lica na poslovima za koje se obučava, a ne samo za minimalnu zaradu. Postoje određene pozicije, na primer u IT industriji, gde bi vezivanje za minimalnu, a ne osnovnu zaradu dovelo do znatno nepovoljnijeg položaja osoba na radnoj praksi nego praktikanata na drugim pozicijama. Ovo bi bilo u skladu sa već postojećim pravnim rešenjima – u okviru Zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, broj 66 od 18. septembra 2019), prema kome naknada za studenta koji obavlja učenje kroz rad iznosi najmanje 50% osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim ili sličnim poslovima. Predviđeno je da se naknada za učenje kroz rad na osnovnim studijama može isplaćivati i u različitim iznosima po godinama studija shodno nivou znanja studenata, po svakom satu provedenom na učenju kroz rad u rasponu od 30–70% od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim ili sličnim poslovima, s tim da ukupna naknada za učenje kroz rad isplaćena na nivou studijskog programa mora da iznosi najmanje 50% od osnovne zarade zaposlenog isplaćene za isti period. S obzirom na to da se ovaj zakon primenjuje na studente, dok bi se Zakon o radnoj praksi odnosio i na osobe koje su završile visoko obrazovanje, bilo bi problematično da osobe na radnoj praksi dobijaju znatno nižu nadoknadu od studenata koji obavlja učenje kroz rad.“

Više o naknadama praktikanata i kako je to pitanje rešeno u Evropskoj uniji može se pročitati u ovom tekstu.

Jedan od ključnih predloga BOŠ-a (i drugih zainteresovanih strana) u vezi sa starosnom granicom za odlazak na radnu praksu nije prihvaćen. Predlog BOŠ-a je bio da radnu praksu mogu obavljati sva lica bez obzira na godine starosti.

Razlog za neprihvatanje predloga  koji se navodi je:

• „u ovom rešenju (se) rukovodilo Preporukom EU o kvalitetnom okviru za sprovođenje praksi da se radne prakse odnose isključivo na mlade ljude.“

Predstavljeno obrazloženje nije adekvatno i može da navede na pogrešan zaključak. Iako se Preporuke EU o kvalitetnom okviru za radne prakse odnose najviše na mlade osobe, smisao Preporuka nije da radne prakse treba ograničiti na mlade, već da je potrebno poboljšati uslove u kojima rade mladi. Iako na radne prakse odlaze najviše mladi, sloboda izbora zanimanja i promene zanimanja treba da bude omogućena i osobama starijim od 30 godina.

Obrazloženje BOŠ-a u vezi sa ukidanjem starosne granice za odlazak na radnu praksu je:

• Smatramo da Zakon o radnoj praksi ne treba da se odnosi samo na lica mlađa od 30 godina i da ne treba da bude gornje granice ograničenja u vezi sa uzrastom. To bi bilo u skladu sa konceptom celoživotnog učenja i celoživotnog razvoja karijere i omogućilo bi da veći broj osoba može da stekne potrebno radno iskustvo, znanja i veštine na ovaj način. Kao što je to obrazloženo na sastancima Radne grupe za radne prakse „sticanje znanja, veština i iskustva od značaja za pronalaženje zaposlenja ili samozapošljavanje potrebno je pripadnicima svih starosnih kategorija, posebno imajući u vidu ubrzanu dinamiku pojave novih zanimanja, novih zahteva za obavljanje postojećih zanimanja, kao i položaj pojedinca na savremenom tržištu rada nezaposlenih lica“.

Izveštaj se završava rečenicom da će se nakon razmatranja svih primedbi i sugestija predložiti kompromisno rešenje kojim će se izaći u susret svim navedenim zahtevima i uskladiti sa uporednim zakonodavstvom i međunarodnim standardima.