Jedan od najvažnijih spoljno-političkih ciljeva Srbije je punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Osim što taj proces podrazumeva usklađivanje zakonodavstva Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije, on podrazumeva i mnogobrojne reforme koje zalaze u sve sfere društva.

Na svom putu ka članstvu u EU, Srbija je tokom 2018. godine otvorila ukupno četiri pregovaračka poglavlja i to ona koja se odnose na pitanja ribarstva (13), budžetskih odredbi (33), statistike (18), ekonomske i monetarne unije (17). Broj ukupno otvorenih poglavlja je 16, od kojih su dva privremeno zatvorena.

U februaru prošle godine Evropska komisija je predstavila Strategiju proširenja za Zapadni Balkan, pod nazivom „Verodostojna perspektiva proširenja na Zapadni Balkan“. Kako se navodi u dokumentu, Srbija je, pored Crne Gore, viđena kao zemlja predvodnica za članstvo u EU, i  koja bi, uz snažnu političku volju, sprovođenje reformi i nalaženje rešenja u prevazilaženju sporova, mogla da bude spremna za članstvo u EU do 2025. godine.

Dokument predstavlja sveobuhvatniji pristup regionu Zapadnog Balkana sa strane EU. Zemljama Zapadnog Balkana na tom putu predstoji mnogo posla - osim daljeg ekonomskog razvoja, dosledne primene evropskih propisa i standarda, regionalne saradnje i pomirenja, u Strategiji se navode i socijalne reforme, povećanje zaposlenosti, ali i važnost unapređenja javnog dijaloga i komunikacije sa građanima. Od Vlada zemalja Zapadnog Balkana se traži da pomognu jačanje kapaciteta civilnog društva, i da ga aktivno uključe u proces reformi i kreiranje politika.

Tokom 2018. godine, nakon objavljivanja Strategije, usledili su i drugi bitni događaji koji su dalje unapredili i dali dodatni vetar u leđa evropskoj perspektivi regionu Zapadnog Balkana.

Prvi samit lidera EU i Zapadnog Balkana, nakon 15 godina, održan je u Sofiji, za vreme Bugarskog predsedavanja Savetu EU, na kome je usvojena Deklaracija iz Sofije, kojom se naglašava posvećenost zemalja Zapadnog Balkana evropskim vrednostima i načelima, prevashodno demokratiji, vladavini prava i sprovođenju reformi.  

Julski samit u okviru Berlinskog procesa održan u Londonu iznedrio je Deklaraciju o regionalnog saradnji i dobrosusedskim odnosima, a sami zaključci Samita dalje su reafirmisali mere i aktivnosti koje se tiču ekonomske, bezbednosne i političke saradnje između zemalja Zapadnog Balkana.

U novembru mesecu 2018. godine poslanici Evropskog parlamenta usvojili su Rezoluciju o Srbiji u kojoj se ocenjuje da je Srbija ostvarila određeni napredak u ekonomskim reformama, ali da je od ključnog značaja da se u reformama pravosuđa, suzbijanju korupcije i slobodi medija ostvare opipljivi rezultati.

Stanje u Srbiji

Evropska unija prepoznaje civilno društvo kao nezaobilaznog aktera u kreiranju i sprovođenju politika, i svaki od dokumenata koji je usvojen u okviru EU a na neki način se dotiče pitanja proširenja, prožet je naglašavanjem važnosti učešća organizacija civilnog društva, jer one predstavljaju jednog od glavnih zastupnika interesa građana i glavnog konstruktivnog kritičara procesa pregovora.

Rezultati najnovijeg istraživanja o podršci građana procesu evropskih integracija Srbije iz decembra 2018. godine pokazuju da se 55% građana zalaže za pristupanje Srbije EU, što je isti procenat kao i u istraživanju iz jula 2018, a za 3% više nego pre godinu dana (decembar 2017. godine). U istom istraživanju javnog mnjenja, koje je sprovelo Ministarstvo za evropske integracije Republike Srbije, pokazalo se da većina stanovništva i dalje nema pozitivnu reakciju na pominjanje EU (56% ima ili negativne ili neutralne reakcije).

Ovakvi rezultati direktno su povezani sa izveštavanjem medija – koje je u prvom slučaju pozitivno kada se govori o EU fondovima I otvorenim pregovaračkim poglavljima, a u drugom slučaju negativno kada se izveštava o reformskim procesima, dnevno-političkim pitanjima I dijalogu između Beograda i Prištine.

Ispitivanje javnog mnjenja - decembar 2018.

Izvor: Ministarstvo za evropske integracije

Aktivnije učešće civilnog društva u procesu pristupanja, jedan je od ključnih preduslova za transparentan i verodostojan proces pristupanja.

Iako sam proces pregovora vode institucije osnovane na nivou Vlade i organizacije civilnog društva nisu direktno uključene u pregovaračke strukture, ali njihova uloga je veoma značajna za održiv i efikasan proces u celosti.

Njihov doprinos se zasniva na ekspertskoj podršci koju mogu da pruže u raznovrsnosti oblasti kojima se bave, procesu reformisanja i usklađivanja nacionalnog zakonodavstva, ali isto tako i u edukaciji, informisanju i uključivanju javnosti i građana u procese donošenja odluka.

U Izveštaju Evropske komisije za 2018. godinu navodi se da nije postignut napredak u uspostavljanju povoljnog okruženja za razvoj i finansiranje civilnog društva. Tome govori u prilog i činjenica da Nacionalna strategija za uspostavljanje podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva i njen akcioni plan nisu usvojeni. Takođe, medijsko izveštavanje i zastupljenost civilnog društva u medijama uglavnom ima negativnu konotaciju, saradnja državnih organa i organizacija civilnog društva je fragmentirana i selektivna, dok donošenje zakona po hitnom postupku ograničava demokratsku raspravu i delotvorno uključivanje civilnog društva.

Indeks održivosti organizacija civilnog društva za 2017. godinu, koji je razvijen u sklopu metodologije USAID-a, u kome je učestvovala Nacionalna koalicija za decentralizaciju iz Niša (jedan od partnera na projektu Civilno društvo za unapređenje procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji - CS4EU), pokazuje da se pravno i praktično okruženje za učešće građana u procesu donošenja odluka u Srbiji pogoršava.

Ovo je uzrokovano različitim faktorima koji se mogu podeliti u tri grupe:

1)      pravnim aktima koji čekaju da budu usvojeni ili pravilno implementirani (Nacionalna Strategija za podsticajno okruženje za razvoj civilnog društva u Republici Srbiji; Zakon o planskom sistemu u Republici Srbiji i izmene Zakona o državnoj upravi usvojene u leto 2018, itd.);

2)      paketom predloženih zakona koji mogu ugroziti učešće građana i zaštitu ljudskih prava (pristup javnim informacijama i sloboda informisanja, zaštita ličnih podataka, besplatna pravna pomoć́, itd.);

3)      donošenje zakona po hitnom postupku bez ikakvih javnih konsultacija (od 82 zakona usvojena u 2018. godine, 1/3 usvojeno je po hitnom postupku).

Beogradska otvorena škola – evropske integracije i civilno društvo

Beogradska otvorena škola već drugu godinu za redom sprovodi projekat Civilno društvo za unapređenje procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji (CS4EU). Ovaj projekat podržan je od strane Kraljevine Švedske i ima za cilj da podrži organizacije civilnog društva i medija u izgradnji kapaciteta i nastojanju da se uključe u proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji. U implementaciji projekta učestvuje 17 organizacija civilnog društva i medija, koji na nivou trogodišnjeg programskog ciklusa, sprovode svoje projekte na lokalnom ili nacionalnom nivou.

Partnerima je obezbeđena i ekspertska podrška, pa je kroz razne radionice, obuke, studijske posete i razmene iskustava, kroz koje je obučeno oko 230 učesnika.  

Šta su tokom 2018 godine uradile organizacije u okviru CS4EU Programa?

Imajući u vidu sve prethodno navedeno, doprinos partnera CS4EU Programa je veoma bitan i meri se na osnovu pokušaja i uspeha inicijativa za izmenu javnih politika i zagovaranja, kao i kroz nivo i kvalitet objavljenih informacija koje doprinose razumevanju procesa pristupanja Srbije EU.

Tokom druge godine Programa, 12 od 17 partnera su pratili primenu javnih politika i izradile predloge praktičnih politika koji se odnose na primenu pravnih tekovina EU na lokalnom i nacionalnom nivou, i koji direktno ili indirektno doprinose praćenju sprovođenja pravnih propisa EU u različitim oblastima politika koje su do danas usvojene na nacionalnom nivou.

Predstavnici partnerskih organizacija na projektu CS4EU na studojskoj poseti u Briselu

Pored toga, partneri projekta CS4EU doprineli su uspostavljanju i unapređenju kontakata između organizacija civilnog društva, povećanju solidarnosti između njih i kontinuiranoj borbi za prihvatanje demokratskih vrednosti u procesu evropske integracije, sa posebnom pažnjom na učešće građana i doprinos lokalnih zajednica procesu pridruživanja EU.

Svoje doprinose je 7 partnerskih organizacija dalo i kada je u pitanju Izveštaj Evropske komisije koje se tiču slobode medija, energetske politike, životne sredine i ljudskih prava.

Zahvaljujući aktivnom doprinosu organizacija civilnog društva u Srbiji za izradu godišnjeg izveštaja, među kojima su i partneri CS4EU Programa, Evropska komisija je, kako je ranije pomenuto, naglasila važnost OCD-a i angažovanja medija u bilo kojoj reformi demokratskog sistema, koja bi trebala biti prepoznata i tretirana kao takva od strane državnih institucija.

Izveštaj Evropske komisije, pomenuli smo, ističe nepostojanje napretka u uspostavljanju povoljnog okruženja za razvoj i finansiranje civilnog društva. Uzrok ovoga su, između ostalog, odsustvo sistemske saradnje između donosilaca odluka i civilnog društva, negativne izjave javnih zvaničnika i negativan medijski publicitet o nekim od aktivista OCD-a, novinara i branitelja ljudskih prava. Takođe, Izveštaj navodi i da je napredak izostao i u oblasti zaštite slobode izražavanja i oblasti transparentnog i kontinuiranog uključivanja OCD u zakonodavne procedure.

U cilju rešavanja tih problema i daljeg nezavisnog praćenja napretka i delotvornosti procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji, partneri Programa CS4EU razvili su 4 izveštaja iz senke i analize o stanju demokratije, ljudskih prava, omladinske politike i bezbednosti dece. Pored toga, od strane programskih partnera podneto je 5 predloga za izmenu zakona nadležnim institucijama (Zaštita potrošača - Savetnik potrošača, MDRI-S, CINS).

Predstavljanje Alternativnog izveštaja o položaju i problemima mladih u Republici Srbiji

Na kraju druge godine projekta, neke od sprovedenih inicijativa za zagovaranje bile su odobrene i podržane od strane lokalnih samouprava – primera radi lokalne vlasti su podržale inicijativu partnera na projektu CS4EU za kreiranje akcionog plana za održivu klimu i energiju do 2030. godine za Zlatiborski region.

Takođe, dve godine je trajala uspešna kampanja zagovaranja koja je rezultirala osnivanjem Lokalne kancelarije za ljudska prava u Kragujevcu. Kao rezultat institucionalnog dijaloga na lokalnom I nacionalnom nivou iniciranog od strane partnera na projektu, napredak je učinjen i u pripremi za implementaciju Strategije Natura 2000 za očuvanje prirode i biološke raznovrsnosti.

Zahvaljujući aktivnom doprinosu CS4EU partnera u okviru projektnih aktivnosti učinjeni su ozbiljni pomaci u pravno-političkom okviru koji se tiče bezbednosti dece (na osnovu zagovaračke kampanje koja se odnosi na uvođenje sistema ranog alarmiranja i upozoravanja javnosti u slučajevima nestale dece); osnaživanje osoba sa mentalnim invaliditetom; anti-korupcijskim planovima i aktivnostima na lokalnom nivou i zaštite potrošača.

Kampanju javnog zagovaranja programski partneri sprovode i u oblasti usvajanja seta medijskih zakona i pitanja slobode izražavanja sa namerom da se zaustavi usvajanje medijske strategije bez doprinosa profesionalnih udruženja medija i novinara. Ova inicijativa rezultirala je kreiranjem nove radne grupe za razvoj medijske strategije, a ova kampanja je nastavila da traje do kraja druge godine projekta. Tokom druge godine Programa, partneri su učestvovali u oko 29 platformi za unapređenje dijaloga sa donosiocima odluka i drugim zainteresovanim stranama kako bi se unapredio institucionalni dijalog I različitim ciljnim grupama približio proces pristupanja Evropskoj uniji.

Medijski partneri Programa bili su aktivni i u izradi istraživačkih i analitičkih medijskih priča u cilju poboljšanja učestalosti i kvaliteta medijskog izveštavanja i javnih rasprava o pitanjima vezanim za EU ​​u Srbiji. Tokom druge godine objavljeno je 5 istraživačkih priča i više od 240 analitičkih medijskih članaka čija je svrha bila da približe proces evropskih integracija građanima. Takođe, pokazali su inovativnost u vizuelizaciji podataka i kreiranju novih kanala komunikacije sa građanima – kroz video igre, video produkciju i emisije uživo.

Održivost i institucionalni razvoj organizacija kroz Program podržana je kroz niz drugih aktivnosti kojima se podstiče njihov institucionalni razvoj i održivost, kao što je izrada strateških planova za 6 partnera, komunikacionih strategija i anti-korupcijskih propisa na nivou organizacija, kao i kroz međusobnu podršku, saradnju i razmenu iskustava na regionalnom i lokalnom nivou. Partneri na projektu aktivno učestvuju u postojećim platformama civilnog društva za praćenje procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji na nacionalnom nivou u određenoj oblasti politike, koje su podeljene u odnosu na odgovarajuća poglavlja EU.

Na kraju, Program posebno posvećuje pažnju ravnopravnosti polova učesnika i učesnica koji učestvuju u projektnim aktivnostima, pa je tokom Druge godine Programa u okviu aktivnosti sprovedenih na nivou partnerskih projekata učestvovalo 53,4% žena i 46,6% muškaraca. Partneri prepoznaju potrebu za jednakim učešćem žena i muškaraca u javnim diskusijama o procesu pristupanja EU. Na tragu ovoga, zastupa se stav da učešće žena u procesu donošenja odluka mora biti poboljšano, kako kroz unutrašnju strukturu organizacija tako i putem zagovaranja za poboljšanje položaja žena u razvoju politika i učešća u izvršnoj vlasti u društvu.

Tamara Arsić, Beogradska otvorena škola