Šta ako bi trošenje dodatna tri evra mesečno na svaku mladu osobu u Uniji zaista promenilo naš život? Da li je vreme da EU preskoči šoljicu kafe i pokaže mladima da su joj prioritet?

Ovako su glasila pitanja koja je postavila pređašnja kampanja Evropskog omladinskog foruma koja se odnosila na predlog budžeta Evropske unije za narednih sedam godina.

Ovo pomenuto, naizgled banalno, preusmeravanje novca doprinelo bi trostrukom povećanju trenutnog budžeta Erazmus+ programa, a sredstva u okviru Evropskog socijalnog fonda, kao i ona namenjena zapošljavanju mladih, povećala bi se sa 4,1 milijardi na 7,75 milijardi evra.

Mesto za mlade 

Kada govorimo o pravima mladih i našoj budućnosti, postavlja se pitanje ko podržava ovu borbu i daje smernice za njeno delovanje? Kako će izgledati svet nakon borbe sa COVID-19, odnosno gde su tu mladi?

Početkom tekuće godine omladinski sektor Saveta Evrope usvojio je Strategiju za mlade 2030. Potreba za donošenjem nove strategije ogleda su u promeni načina života mladih, odnosno u novim izazovima koje sa sobom nose prekarni uslovi rada, politike stanovanja i (ne)mogućnost ostvarivanja prava na kvalitetno obrazovanje. S tim u vezi, Zajednički savet za mlade, telo u okviru Saveta koje definiše prioritete, aktivnosti i ciljeve omladinskog sektora, formulisalo je strategiju.

U dokumentu je vidljivo nastojanje da se poveća participacija mladih i uključivanje u procese donošenja odluka, pristupanje i ostvarivanje prava kroz različite edukativne komponetne. Najvažniji prioriteti su tako grupisani u četiri dela što, pored navedenog, podrazumeva i inkluzivne zajednice i dodatna vrednovanja omladinskog rada. Rešavanje problema, odnosno realizacija datih prioriteta, ne ostavlja mesta podeljenosti, već uključuje međuvladinu saradnju na panevropskom nivou. Finansijska podrška omladinskom sektoru, uspostavljanje standarda u oblasti omladinske politike i saradnja sa EU i drugim zainteresovanim stranama takođe su ključni za ostvarivanje postavljenih ciljeva.

Zasnovana na rezoluciji Saveta EU iz novembra 2018. godine, tu je i Strategija za mlade EU za period od 2019. do 2027. godine. Sa definisanih jedanaest ciljeva za mlade koji su rezultat dijaloga mladih u EU, teži se podsticanju učešća mladih u demokratskom životu tako što će mladima obezbediti neophodna sredstva, prostor i mehanizme za preuzimanje aktivne uloge u društvu. Partnerstvo između Saveta Evrope i EU najbolje se ogleda u istim ciljevima kojima teže i načinima na koje planiraju da ih ostvare.

Prolaze li krize? 

Omladinske politike Saveta Evrope i EU kao svoje ciljeve definišu: obrazovanje, zapošljavanje, rodnu ravnopravnost, iskorenjivanje govora mržnje i ekstremizma, zdravlje, inkluziju mladih i mladih izbeglica, konstruktivan dijalog, održivost i rad sa mladima kroz širenje omladinskog prostora i rada omladinskih organizacija.

Međutim, da li su sva opredeljena sredstva dovoljna za realizaciju ovih prioriteta?

Gde se nalaze mladi u kriznim vremenima?

Na kom će prioritetnom mestu biti mladi kada kriza prođe i da li krize uopšte prolaze?

Kada su mladi u pitanju, nesigurna budućnost je jedino što je sigurno. Oni su nedovoljno zainteresovani za aktivno učešće u okviru konvencionalnih mehanizama u procesima donošenja odluka, a poverenje u institucije nije na visokom nivou. Mere koje se donose isključivo služe za saniranje posledica ranijih neadekvatnih javnih politika, dok aritkulacija interesa svih mladih ostaje nedovoljno uređeno polje.

Tokom narednih godina, pomenute strategije će biti od velike važnosti za osnaživanje mladih kroz podsticanje na borbu za naša prava i uključivanje u rešavanje problema lokalnih, ali i nacionalnih i nadnacionalnih zajednica. Ideja povezivanja mladih i civilnog društva u konsolidaciji demokratije, ljudskih prava i vladavine zakona ne može biti zamrznuta zbog novonastale situacije, već je potrebno pronaći kanale kako bi se ona realizovala. Kroz isticanje važnosti vertikalne i horizontalne saradnje u ostvarivanju postavljenih načela, nepohodno je aktivno učešće kako institucija EU, država članica EU kao i država kandidata za članstvo, drugih međunarodnih organizacija, regionalnih i lokalnih vlasti, tako i civilnog društva i svih nas, lica koja aktivno rade s mladima.

Krizna vremena jesu upravo vremena promena, kada #SeparatedButUnited, kako glasi naziv kampanje Evropskog omladinskog foruma, možemo uticati na odgovorno ponašanje donosilaca odluka u sferi omladinske politike.

Za Bilten Progovori o pregovorima, Jovana Božičković i Jelena Dadić, Beogradska otvorena škola