Civilno društvo u današnje vreme ima ključnu ulogu u insistiranju na društvenim promenama, a mediji u kvalitetnom i profesionalnom izveštavanju o njima. Na koji način - kojim alatima, instrumentima i znanjima na polju javnog zagovaranja, javnih politika, uspostavljanja partnerstava sa jedne strane, ali i istraživačkih tehnika prikupljanja podataka, proveravanja činjenica i kreiranja bezbednog okruženja za rad sa druge strane - organizacije civilnog društva za mlade i mediji u Srbiji danas to mogu adekvatno da postignu?

Omogućavanje promena kroz partnerstva i javno zagovaranje na lokalu za mlade

Civilno društvo u današnje vreme ima ključnu ulogu u insistiranju na promenama - na adekvatnom sprovođenju zakona, pozivanju na odgovornost, pokretanje donošenja novih zakona i ukazivanju na probleme i izazove sa kojima se građani suočavaju. Pokretanje promena sprovodi se kroz proces javnog zagovaranja - proces kreiranja institucionalne promene kroz uključivanje u procese donošenja odluka, i to je jedan od osnovnih alata organizacija civilnog društva.

U trenutnom okruženju, koje je za organizacije civilnog društva prilično nepovoljno, jedan od načina na koji će naš glas odjeknuti jače, jeste uspostavljanje partnerstava. Iako ne sporimo da i pojedinačne kampanje mogu biti uspešne, izazovi sa kojima se suočavamo su postali veoma složeni i iziskuju širu mrežu podrške. Raspoloživi resursi jedne organizacije ili jednog sektora, dakle, nisu dovoljni za uspešno rešenje. Što je više strana uključeno i zainteresovano (javni, privatni i civilni sektor), veća je verovatnoća i brže će predmet javnog zagovaranja, ako ništa drugo, dobiti na vidljivosti, a potom i verovatno postići svoj cilj. Svaki od sektora nudi različite kapacitete i kompetencije, i samo udruženi - zajedničkim angažovanjem, mogu se iskoristiti za postizanje zajedničkog cilja na najbolji mogući način, u opštem interesu.

Osim partnerstava, postoje i drugi načini za iniciranje i insistiranje na promenama - opet kroz uključivanje više aktera. Kako nam je zajednica ključna tačka - jer u njenom interesu i radimo, moramo da budemo svesni prvo, šta su javne politike, na koji način se donose i na koji način se na njih utiče, i drugo, kako da angažujemo zajednicu u tu svrhu. Prosto rečeno, javna politika je sve ono što javna vlast odluči da uradi ili ne uradi - odnosno rezultat interakcije onih koji traže da se neke odluke donesu, onih koji te odluke donose i onih na koje se odluke odnose. Da bismo znali na koji način da utičemo na odluke, moramo, pre svega da razumemo koja je naša uloga i gde se nalazimo u ovoj mreži javnih politika i kakvu “moć” posedujemo. A kao što je rečeno, kako su članovi zajednice oni na koje se odluke odnose, moramo ih pokrenuti da budu i oni koji traže da se određene odluke donose, odnosno da od pasivnih posmatrača, postanu aktivni članovi zajednice i uključe se u procese donošenja odluka. To ćemo najbolje učiniti ako imamo jasne ciljeve, ako zajednicu i njene potrebe poznajemo i razumemo, ali i ako budemo svesni i iskreni u pogledu nepredvidivosti procesa.

Mladi su veoma važan deo jedne zajednice, deo koji ima najvećih kapaciteta da bude pokretačka snaga promena. Energija mladih, zaista, i u praksi se pokazalo, može biti ključan resurs za unapređenje života svih članova zajednice. Pošto nam je, utvrdili smo, to polazna tačka, važno je da mladi budu upoznati sa time šta im je sve na lokalu dostupno - šta je zakonski okvir koji reguliše pitanja uključivanja mladih, ko su subjekti omladinske politike, i kojim institucijama mogu da se obrate. Ali ne i manje važno, neophodno je da budu svesni svoje uloge i toga koliko im se prostora daje da učestvuju u procesima donošenja odluka (alat za to je Hartova skala participacije). Nažalost, kao ni za celo civilno društvo, tako ni za mlade, okruženje u kome živimo nije podsticajno, te za to moramo da se borimo i insistiramo na reformi instrumenata omladinske politike, kako bi se položaj mladih institucionalno (ne samo deklarativno) unapredio, a oni motivisali da se uključe u procese donošenja odluka. I to nije nemoguće. Primeri dobre prakse itekako postoje - mladi u Bečeju prate trošenje budžetskih sredstava, mladi u Kuršumliji su se izborili za prostor za mlade u kom mogu da se okupljaju i bioskop, mladi u Ćićevcu su se izborili za Savet za mlade, a ima još mnogo svetlih primera.

Istraživanje, prikupljanje podataka i bezbedan rad novinara

Kada je reč o medijskom stanju u zemlji, situacija nije ništa manje nepovoljna i izazovna. Kao značajan, ali nedovoljno razvijen aspekt rada medija u Srbiji danas identifikovano je područje istraživanja i prikupljanja informacija, ali i aspekta bezbednosti - kako samih novinara, tako i izvora na koje se oslanjaju. Nedovoljna obučenost i stručnost u ovim aspektima naročito se intenzivira kada govorimo o mladim novinarima i novinarkama, na početku svojih profesionalnih karijera.

Dužnost svakog profesionalnog novinara jeste poznavanje zakona koji se odnosi na njegovu profesiju, te je potrebno da se u svakodnevnom radu poziva na svoja prava i bori za njihovo ostvarivanje. Između ostalog, od izuzetnog je značaja da insistira na informacijama od javnog značaja, s obzirom na to da novinari predstavljaju posrednika između društva i stvarnosti, te da ukazujući na netransparentno predstavljene i od javnosti skrivene informacije omogući pravo svakog stanovnika na informisanje o svemu što direktno ili indirektno utiče i oblikuje njegov svakodnevni život. Pored toga, proces proveravanja činjenica sadržaja vesti treba da postane sastavni deo svakodnevnog rada novinara kao nadzorna aktivnost sopstvenog rada, ali i sredstvo provere kvaliteta rada svojih kolega, te održavanje kvaliteta rada šire novinarske zajednice. Na taj način, čitava novinarska zajednica bi implementirajući ove tehnike u svoj svakodevni rad omogućila povećanje njene kredibilnosti i poverenja čitalaca, što bi indirektno dovelo do unapređenja reputacije koja je danas veoma urušena infodemijom i širenjem lažnih vesti, ali i narušavanju etičkog novinarskog kodeksa različitim formama tabloidizacije i senzacionalizacije određenih medijskih aktera.

Pored rada na dobijanju informacija od javnog značaja i proveravanja činjenične zasnovanosti medijskih sadržaja, veštine efikasnog pretraživanja potrebnih dokumenata i informacija na internetu nezaobilazan su element gotovo svakog novinarskog angažmana. Uzimajući to u obzir, poznavanje i korišćenje alata za efikasno pretraživanje informacija neophodan je korak u kreiranju kredibilne novinarske priče. Na kraju, treba pomenuti i važnost osvešćivanja novinara po pitanju njihove bezbednosti, naročito pri obrađivanju osetljivih tema i podataka. Instaliranje adekvatnih softvera i onlajn alata i ekstenzija predstavljaju neizostavni deo bezbednog rada na računaru, glavnom sredstvu rada novinara, te novinarima danas omogućavaju pouzdano okruženje za realizaciju svih prethodno navedenih aktivnosti.

Razgovarajući o navedenim izazovnim pitanjima za civilni sektor i medije u Srbiji danas, ali i predstavljanjem adekvatnih informacija i alata za njihov budući rad, realizovali smo obuke sa ciljem jačanja kapaciteta programskih partnera u prvom projektnom ciklusu programa Mladi i mediji za demokratski razvoj. Tokom dvodnevnih obuka ukupno 20 predstavnika partnerskih organizacija i medija je kroz predavanja eksperata i ekspertkinja u identifikovanim izazovnim poljima rada usvojilo potrebna znanja i veštine, i bolje se međusobno upoznalo. Na taj način, omogućeno je kvalitetnije i efikasnije postizanje zajedničkog cilja - participaciji mladih u društvenoj zajednici, ali i profesionalnog medijskog izveštavanja, kao stubovima demokratski uređenog društva kojem težimo da se približimo.

Obuke su organizovane od strane Beogradske otvorene škole u okviru programa Mladi i mediji za demokratski razvoj koji podržava Kraljevina Švedska. Održali smo ih u Vrnjačkoj Banji od 22. do 23. decembra 2021. godine, i na njima su, kao što je pomenuto, učestvovali predstavnici i predstavnice partnerskih organizacija.