Kako bi se unapredio život građana i rešili društveni problemi, neophodno je da država uključi udruženja građana u sve procese donošenja odluka. Međutim, nedovoljno razvijen institut društvenog dijaloga kao i postojeće prakse pokazuju da to nije slučaj u Srbiji.

Beogradska otvorena škola u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji, u četvrtak, 25. marta 2021. godine, organizovala je  konferenciju za medije i ekspertski panel povodom početka trogodišnjeg projekta „Dijalog promena“ u cilju pružanja podrške uspostavljanju dijaloga između civilnog i javnog sektora.

Na konferenciji za medije građanima su se obratili Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Sem Fabrici, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu i Milorad Bjeletić, izvršni direktor BOŠ-a.

„Moramo normalizovati situaciju u kojoj se o svakoj temi u društvu razgovara na ovaj način, kroz dijalog između predstavnika vlasti, civilnog društva koje želi da svoju ekspertizu uloži u napredak društva, predstavnika Evropske unije i predstavnika Univerzizeta. Ne znamo unapred rezultat dijaloga, ali znamo da ako se udružimo svi mi koji želimo dobro Srbiji, postoji verovatnoća da ćemo se sastati za dve godine u ovoj sali i reći - mogli smo i uspeli smo“, istakla je Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji dodao je da: „Organizacije civilnog društva imaju bitnu ulogu u ovom dijalogu kao posrednici koji sa predstavnicima javne uprave komuniciraju najvažnije potrebe društva i sa tim u vezi je bitno uspostaviti sistemsko, a ne periodično uključivanje civilnog društva - kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Kako se u Evropskoj uniji svakodnevno realizuje dijalog, tako je i za Srbiju veoma bitno da dijalog postane nova normalnost i deo svakodnevnih debata. U cilju pronalaženja kompromisa, za istim stolom moramo okupiti udruženja građana, institucije i predstavnike akademske zajednice kako bi se kreirali uslovi za razmenu ideja“.

Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu je naglasila: „Ako državu gledamo kao sistem čiji je zadatak da obezbedi funkcionisanje naše zajednice, ovaj projekat vidim kao osnaživanje delova društva koji nisu deo izvršne vlasti. Univerziti su nedovoljno iskorišćen resurs koji svojim ekspertskim uslugama može da pruži više nego što je učinjeno deo sada“.

Ima li dijaloga između civilnog društva i države?

Nakon konferencije za medije, održana je onlajn panel diskusija „Izgubljeni u prevodu - dijalog civilnog društva i javnih vlasti u Srbiji“ gde se diskutovalo o načinima za veću podršku uključivanju građanskog društva u reformske procese u cilju razvoja lokalnih zajednica. U razgovoru su učestvovali predstavnici Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ureda za udruge Vlade Republike Hrvatske, Nacionalne koalicije za decentralizaciju, Građanskih inicijativa, Foruma civilne akcije Forca, Užičkog centra za ljudska prava i demokratiju i Beogradske otvorene škole.

Savetnik/šef Odeljenja za politiku u Delegaciji Evropske unije u Srbiji, Dirk Lorenc istako je: „O dijalogu se nikada nije više pričalo, a čini nam se da ga nikada nije bilo manje. U cilju ostvarenja zajedničkog interesa, potrebno je postići kompromisno rešenje participativnim pristupom svih zainteresovanih strana.“

„Dijalog je okosnica rada novoformiranog ministarstva, a njegova svrha jeste da ukaže na najvažnije izazove koji će se, potom, uspešno iskomunicirati ka vlastima, kako bi se postigao željeni rezultat“ smatra Žarko Stepanović, v.d. pomoćnik ministarke, iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Republike Srbije.

Dijalog je proces usmeren sa jedne strane na rešavanje problema u zajednici kroz razmenu različitih ideja i sa druge strane, uključivanje svih sektora društva kako bi se iskoristio pun potencijal za razvoj. Iz tog razloga dijalog mora da bude inkluzivan, transparentan i odgovoran. Iako je dijalog dvosmeran proces, odgovornost nije jednaka. Različiti izveštaji pokazuju da se prostor za dijalog sužava i nedvosmislena je odgovornost države da uradi nešto po tom pitanju. Postoji dobra normativna osnova, a sada je red da se ona zaista i sprovede u praksi – kroz uključivanje građana i udruženja građana u sve procese koji ih se tiču. Posredno ovakav način rešavanja problema stvara osećaj zajedništva, jer iako ne moramo da se slažemo moramo da se tretiramo ravnopravno, slušamo i uvažavamo.

Događaj je organizovan u okviru projekta „Dijalog promena: Podrška reformama kroz saradnju organizacija civilnog društva i javnih vlasti“ koji podržava Evropska unija, a sprovodi BOŠ u partnerstvu sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Republičkim sekretarijatom za javne politike, Univerzitetom u Beogradu, Međunarodnim centrom „Olof Palme“ i Kancelarijom za udruženja Republike Hrvatske.

Ovim projektom će se, kroz dijalog civilnog društva i javne uprave, raditi na rešavanju konkretnih problema u zajednici. Projekat, takođe, doprinosi otklanjanju prepreka za uključivanje udruženja građana u procese odlučivanja i njihov doprinos reformskim promenama u Srbiji. U naredne tri godine finansijski će biti podržano 40 organizacija građanskog društva i 30 istraživača, a kroz mentorsku podršku će više od 100 predstavnika udruženja građana i 60 predstavnika lokalnih samouprava i ministarstava Vlade Republike Srbije biti osnaženo za učešće u dijalogu za rešavanje konkretnih problema i podršku reformama u procesu evropskih integracija.