Beogradska otvorena škola, u saradnji sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije, organizovala je četvrtu regionalnu konferenciju „Move.Link.Engage. The Enlargement: A Brand Old Story“. Konferencija je održana u Beogradu 13. i 14. septembra. Organizaciju događaja su podržali Ambasada Švedske u Srbiji, program „Evropa za građane i građanke“, Fondacija Konrad Adenauer, Fondacija braće Rokfeler i Solidar Suisse kancelarija u Srbiji. Konferencija je okupila više od 170 učesnika, veliki broj predstavnika organizacija civilnog društva iz zemlje i regiona, država, medija, kao i istraživače i aktiviste iz najrazličitijih oblasti.
U sklopu konferencije održana je i panel diskusija „Civilno društvo kao pokretač promena u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ koja ujedno predstavlja i završni događaj u realizaciji druge godine projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“. Na panel diskusiji se govorilo o naporima i rezultatima koje civilno društvo u regionu Zapadnog Balkana čini da bi pratilo i uticalo na transformaciju država u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Organizacije civilnog društva i mediji igraju veoma važnu ulogu u ovom procesu. Civilno društvo predstavlja jedan od stubova demokratije, i kao takvo, ono je jedan od glavnih preduslova za implementaciju političkih, ekonomskih i socijalnih promena u zemljama kandidatima za članstvo u EU.
Govornici na ovom panelu bili su: Ola Andersson šef razvojne saradnje u ambasadi Švedske u Srbiji, Nikola Marković, Južne vesti, Dragomir Pop-Mitić, Užički centar za ljudska prava i demokratiju, Nikola Božić, Mladi istraživači Srbije, Vanja Macanović, Autonomni Ženski Centar i Jelena Vasić, novinarka u Mreži za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK).
Ola Anderson iz Švedske ambasade je naveo da je Švedska razvojna agencija (SIDA) od 2001. godine deluje u Srbiji i kroz tu saradnju je kroz razne programe i grantove donirano oko 200 miliona evra za projekte u Srbiji. Glavne oblasti u koje se ulaže su izgradnja tržišta, borba protiv korupcije i oblast zaštite životne sredine.
Dodao je da jako civilno društvo igra veliku ulogu u reformskom procesu u Srbiji i njegova uloga se ogleda u tri sfere – u podizanju svesti građana, uključivanju građana u procese koji se njih tiču, kao i u monitoringu samog procesa što utiče na povećanje odgovornosti svih uključenih aktera. Civilno društvo u dijalogu sa Vladom treba da bude konstruktivno, kao i da bude u mogućnosti da uzme u obzir različite perspektive i uloge koje mnogobrojne zainteresovane strane imaju u reformskom procesu.
Nikola Marković smatra da uloga medija ne treba da bude klasična promocija procesa evropskih integracija, već i kritičko preispitivanje samog procesa, kako bi građanima bilo omogućeno da sagledaju sve aspekte procesa – kako pozitivne tako i negativne. Pored ovoga, uloga medija je i da edukuju građane. Južne vesti su, u okviru projekta koji realizuju u partnerstvu s BOŠ-om, uspele da osvrtanjem na teme koje su građanima bliske i važne, pokrenu debatu o temama u oblasti evropskih integracije. Tekstovi koje su Južne vesti objavile imaju više od milion čitalaca. U poslednje vreme mediji sve više imaju podršku međunarodnih institucija i organizacija kako kroz obuke, tako i kroz finansijska sredstva što je danas veoma važno.
Zaključio je da evropske integracije nisu politička odluka i uloga medija nije samo promocija, već da svi zajedno treba da radimo na usvajanju modela koji će doneti bolji život građanima.
Predstavnik Mladih istraživača Srbije, Nikola Božić naveo je da postoje donatori koji su voljni da podrže reforme u oblasti pregovaračkog poglavlja 27 koje se odnosi na zaštitu životne sredine. Međutim, od velike je važnosti da se civilno društvo sa svojim ekspertskim znanjima uključi u reformski proces u ovoj oblasti. Postoje dva velika mehanizma uključivanja organizacija civilnog društva koja su predviđena poglavljem 27 - Nacionalni konvent o EU i Koalicija 27. Ipak, priprema pregovaračke pozicije za ovo poglavlje ne prolazi u duhu transparentnog uključivanja i deljenja informacija s civilnim društvom. Naprotiv, mnoge organizacije ostaju uskraćene za informacije i bez prilike da daju svoj doprinos na sadržaj pozicije.
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra je istakla da, kada se govori socijalnim pravima, može se videti da neka ministarstva zauzimaju desnu poziciju, kao i da saradnja među ministarstvima nije najbolja. Takođe, primetno je i da se prava žena ograničavaju i nazaduju u mnogim državama, pa i u Srbiji. Predlog Zakona o rodnoj ravnopravnosti i dalje nije usvojen, i u trenutnom obliku je lošiji od onog koji je do sada bio na snazi. AŽC svakodnevno učestvuje u procesima javnog zagovaranja kako bi štitili interes žena, naročito u onom domenu koji se odnosi na prevenciju i smanjenje nasilja prema ženama.
Dragoljub Pop-Mitić iz Užičkog centra za ljudska prava i demokratiju navodi da je važno da građani shvataju da je proces evropskih integracija u njihovom interesu. Glavnu grešku u procesu prilagođavanja vidi u tome što kada se otvori neko poglavlje, propusti se prilika da se građanima predstavi šta to znači za njih i kakvu će oni korist imati od toga.
Kada se govori o rešavanju problema na lokalnom nivou, socijalni dijalog je najbolja prilika da se sve zainteresovane strane okupe na jednom mestu. Međutim, u Godišnjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2018. godinu piše da socijalni dijalog u Srbiji ne funkcioniše, kako na lokalnom tako ni na nacionalnom nivou.
Jelena Vasić iz Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) zaključila je da su institucije slabe, da ne pružaju podršku novinarima, kao ni da se obaziru na priče koje novinari objavljuju, a koje upućuju na reagovanje ministarstava. Postoje primeri koji navode da su građani i institucije Evropske unije dobile informacije o korupciji samo od novinara koji se bave istraživačkim novinarstvom.
Novinari su, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, izloženi pritiscima, samo je u pitanju drugačija vrsta pritisaka. Sloboda izražavanja u Srbiji je sve ograničenija i EU je svesna toga. Istraživački novinari se kažnjavaju zbog predanosti svom poslu.
Beogradska otvorena škola (BOŠ) uz podršku Švedske sprovodi projekat „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ koji ima za cilj da podrži aktivnije učešće organizacija civilnog društva i medija u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Projekat se trenutno nalazi u drugoj godini implementacije i obuhvata mrežu od 17 partnera – organizacija civilnog društva.
