Tokom leta je Evropski parlament, na poziv Tomasa Vajsa, poslanika iz redova Zelene poslaničke grupe, bio domaćin debate pod nazivom „Spasimo Plavo srce Evrope“ (Save the Blue Heart of Europe). U debati čiji je fokus bio na pretnji s kojom se suočava preko 3.000 reka širom Balkana, učestvovali su visoki predstavnici Evropske komisije, predstavnici organizacija civilnog društva, kao i lokalnih zajednica koje su direktno ugrožene izgradnjom malih hidroelektrana (MHE). Naglašeno je tada da, iako je tranzicija ka „čistim“ izvorima energije neophodna, male hidroelektrane izazivaju veliku štetu uz minimalan doprinos energetskom sektoru, kao i da postoje mnogo efikasniji modeli prelaska na obnovljive izvore energije. Da ova letnja debata nije održana samo pro forme i da nije skroz zaboravljena, pokazale su rezolucije Evropskog parlamenta na izveštaje Evropske komisije o napretku zemalja Zapadnog Balkana u procesu pristupanja EU. Tako se u Rezoluciji o Crnoj Gori poziva na stopiranje investicija u energetske projekte koji štete prirodi; u Rezoluciji o Albaniji poziva se na preispitivanje projekata sa sumnjivim procenama uticaja i strateškim procenama uticaja na životnu sredinu. Nakon inicijative lokalnih zajednica, organizacija civilnog društva, medija, neformalnih grupa i pojedinaca, a uz pomoć poslanika Zelene grupe u Evropskom parlamentu, problem izgradnje malih hidroelektrana na Staroj planini našao se i u Rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji.

Rezolucija koju je predložio izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister usvojena je većinom glasova. Jedan od prihvaćenih amandmana, koji je podneo je poslanik iz Zelene grupe Igor Šoltes, odnosi se na poziv vlastima u Srbiji da usvoje neophodne mere zarad očuvanja zaštićenih prirodnih područja, sa naglaskom na problematične hidroenergetske projekte u parku prirode Stara planina. Pored toga, predlog sadrži i poziv za povećanje transparentnosti pri planiranju projekata kroz veće učešće javnosti i konsultacije za svim zainteresovanim stranama.

Rezolucije Evropskog parlamenta nemaju obavezujući karakter već služe kao smernice zemljama koje se nalaze u procesu evropske integracije, kao i državama članicama EU. Ovaj neobavezujući karakter vidljiv je i na terenu, gde uprkos hladnom vremenu još uvek traju borbe lokalnog stanovništva i investitora. Nakon puno direktnih akcija u cilju sprečavanja izgradnje MHE koje će njihova sela ostaviti bez vode, letos je organizovan protest u Pirotu na kome se zahtevala obustava izgradnje MHE. U međuvremenu, sve više građana se organizuje u nameri da sačuva svoje reke, ohrabreni primerima borbe stanovnika Stare planine. Kako se stanje od letošnjeg protesta u Pirotu nije popravilo, za 27. januar zakazan je protest u Beogradu, sa samo jednim zahtevom: moratorijumom na izgradnju svih derivacionih malih hidroelektrana u Srbiji.

Kvalitet vazduha – alarmantno loš

Dok su male hidroelektrane prepoznate kao gorući problem tokom 2018. godine, loš kvalitet vazduha već je hronični problem s kojim se susreću stanovnici urbanih mesta u Srbiji. Tokom zimskog perioda, kada se faktoru saobraćaja pridoda faktor sagorevanja fosilnih goriva u individualnim i kolektivnim ložištima, dolazi do značajnih prekoračenja i velikih količina zagađujućih materija u vazduhu. Beograd je na listi zagađenih gradova, pojedinih dana, bio čak ispred Pekinga i drugih kineskih gradova. U posebno teškoj situaciji su, zbog specifične geografske lokacije koja pomaže stvaranju temperaturne inverzije, Užice i Valjevo koji prednjače u zagađenju vazduha.

Podaci o zagađenju, zajedno sa izveštajem Svetske zdravstvene organizacije o broju smrtnih slučajeva uzrokovanih time, podstakle su Evropski parlament da u Rezoluciju o Srbiji uvrsti i kvalitet vazduha. Iskazana je duboka zabrinutost zbog alarmantnog nivoa zagađenja vazduha u Srbiji. Nadležni organi se pozivaju da donesu kratkoročne mere za smanjenje zagađenja, dok se očekuje reformisanje srednjoročnih i dugoročnih mera u domenu transporta i mobilnosti u velikim gradovima, kako bi se kvalitet vazduha popravio.

Problem lošeg kvaliteta vazduha nije skorašnji problem, ali su se uzroci zagađenja vazduha u međuvremenu promenili. Nekada je glavni uzročnik bila industrijska proizvodnja, naročito fabrike, koje su se nalazile u blizini stambenih objekata. Kako industrije gotovo da više nema, danas su posredi drugi izvori zagađenja. Glavni uzročnici u gradovima sada predstavljaju saobraćaj, nekontrolisana gradnja, individualna ložišta, a pre svega energetsko siromaštvo koje pogađa sve više ljudi. Kada se ovom doda i nepovoljna fizičko-geografska pozicija na kojoj se pojedini gradovi nalaze, dobijamo smrtonosnu smešu gasova. Zbog svih ovih faktora, ispravna rešenja mogu biti jedino ona dugoročna, koja se formulišu kroz multisektorsku saradnju.

Predrag Momčilović, Beogradska otvorena škola

Fotografija: Mirjana Jovanović