Za koliko ljudi u Vašem bližem ili daljem okruženju ste čuli ili znate da su ove zime imali problema sa disanjem? Dok pokušavamo da pobrojimo sve osobe koje su završile na „pumpicama“, u domovima zdravlja i bolnicama, zatvorene u svojim kućama poslednjih meseci, imali smo priliku da čujemo da je Vlada Srbije kao prioritetnu meru za smanjenje zagađenja vazduha usvojila NERP ili Nacionalni plan za smanjenje emisija (National Emission Reduction Plan). Šta je NERP? Zašto sada i zašto hitno?

Republika Srbija (RS) je 2005. godine potpisivanjem Ugovora o osnivanju Energetske zajednice pristupila Energetskoj zajednici i time se između ostalog obavezala da će od 2018. godine početi sa primenom Direktive o velikim ložištima. U okviru obaveza predviđenih pomenutim Ugovorom, svakako najizazovniji je deo koji se odnosi na smanjenje zagađenja iz termoenergetskih postrojenja, odnosno na poštovanje graničnih vrednosti emisija i regulisanje standarda koji se tiču sumpor dioksida, azotnih oksida i praškastih materija. Upravo ovo reguliše majka Direktiva o velikim ložištima i ćerka Direktiva o industrijskim emisijama, koja je u EU nasledila prvu.

Šta je i zašto je važna Direktiva o velikim ložištima? Koji su mehanizmi za ispunjenje ciljeva Direktive? Odgovore možete potražiti u KRATKOM PRIKAZU NAJVAŽNIJIH ODLUKA 11. ZASEDANJA MINISTARSKOG SAVETA ENERGETSKE ZAJEDNICE.

Šta je NERP?

„S obzirom na visoke standarde koje dve pomenute Direktive predviđaju, Energetska zajednica je po ugledu na EU predvidela određene mogućnosti za tranzicioni period, tokom kojeg bi države postepeno usvajale propisane standarde. Direktiva o velikim ložištima predviđa opt-out mehanizam ili mogućnost ograničene derogacije životnog veka (limited lifetime derogation) energetskih postrojenja. Postoje dva kriterijuma za opt-out mehanizam, te energetska postrojenja koja se opredele za ovu mogućnost (prema podacima Energetske zajednice, četiri postrojenja iz RS se odlučilo za ovu opciju) u periodu od 1. januara 2018. do 31. decembra 2023. mogu da rade ukupno 20 000 radnih sati. Na samim postrojenjima je da odluče da li će u tom periodu raditi punim kapacitetom, te će 20 000 radnih sati dostići već nakon 2 do 3 godine, ili će uskladiti broj radnih sati tako da pomenutih 20 000 isteknu najkasnije 31. decembra 2023. U prvom slučaju nakon iscrpljenja dozvoljenih radnih sati ili u drugom slučaju prilikom prolaska roka, postrojenja imaju mogućnost da usklade tehnologiju sa standardima ili da prestanu sa radom. Sa druge strane, obaveza država je da od 1. januara 2019. godine vode evidenciju o radnim satima i o tome izveštavaju Sekretarijat Energetske zajednice (Sekretarijat Energetske zajednice je jedina stalna institucija Energetske zajednice odgovorna za pružanje podrške aktivnostima Energetske zajednice i za monitoring implementacije Ugovora o osnivanju Energetske zajednice).

Druga opcija, koja je predviđena kao „most“ od Direktive o velikim ložištima ka novoj Direktivi o industrijskim emisijama je uključivanje termoelektrana koje nisu deo opt-out mehanizma, u Nacionalni plan za smanjenje emisija (National Emission Reduction Plan, NERP). Ova opcija daje mogućnost da se do 31. decembra 2027. godine, vrednosti graničnih emisija ne verifikuju za svaku elektranu pojedinačno, već se na državnom nivou određuju vrednosti graničnih emisija. Ove dve mogućnosti daju dozu fleksibilnosti energetskom sektoru da se uskladi sa standardima i isplanira dinamiku neophodnih investicija. Važno je naglasiti da ovaj fleksibilni pristup ne odlaže primenu odredbi pomenutih Direktiva.“[1]

Pripremite se. Zima dolazi. A sa njom i NERP.

Početkom septembra 2019, po ko zna koji put stručna javnost je upozoravala na posledice koje zima 2020. može da donese, a koje se vezuju i za upozorenja Ujedinjenih nacija, Svetske zdravstvene organizacije, Evropske komisije i Evropskog parlamenta o alarmantno visokim nivoima zagađenja vazduha kojima su izloženi građani Srbije. Više u tekstu ZIMSKI VAZDUH NA ZAPADNOM BALKANU OPASNIJI OD NOĆNOG KRALJA.

Krajem septembra, pisali smo o Direktivi o velikim ložištima u tekstu DIREKTIVA O VELIKIM LOŽIŠTIMA – I DALJE BEZ PLANA i „nepostojećem“ planu Srbije za smanjenje emisija praškastih materija, sumpor dioksida i azotnih oksida u vazduh. Baš onih čestica o kojima smo u poslednjih par meseci mogli da čujemo da nas guše i da su uzrok zagađenja vazduha.

NERP: Zašto sada i zašto hitno?

Imajući u vidu da u svom godišnjem izveštaju Energetska zajednica već četiri godine unazad upozorava Srbiju na obavezu smanjenja zagađenja iz termoenergetskih postrojenja, odnosno na poštovanje graničnih vrednosti emisija i regulisanje standarda, dok sa druge strane nema napretka – Sekretarijat Energetske zajednice pokreće postupak protiv Republike Srbije 15. januara 2020. Samo 15 dana nakon toga, ali i u jeku visokog nivoa zagađenja vazduha širom Srbije, Vlada Republike Srbije usvaja NERP.

Logično pitanje koje sledi jeste da li su za 14 godina od preduzimanja obaveze do stupanja na snagu iste, posledice zime 2020. godine, ali i svake prethodne godine mogle da se spreče dugoročnim planiranjem i pripremom plana za koji smo još od 2005. godine znali da će biti obavezan od 2018. Da li smo mogli da sprečimo zagađenje, ne zbog toga da predupredimo postupak pred Energetskom zajednicom zbog neispunjenja obaveza koje smo preuzeli, već zbog toga da zaštitimo zdravlje građana i životnu sredinu. Takođe, ostaje otvoreno da li je i kako moguće sprečiti da se ove situacije ponove u budućnosti?

Upravo nas ova istorijska perspektiva uči da usvajanje NERP-a, iako preko potrebno, deluje samo kao dobro iskorišćen tajming, pre nego dobra namera da se uz dugoročno planiranje zaista nešto promeni u budućnosti. No, tračak nade ostaje u primeni NERP-a u narednom periodu tokom implementacije predviđenih mera.

14 godina bez odgovornosti za „nepripreme“

Na kraju, šta NERP znači našim bližnjima, našim bakama i dekama, hroničnim bolesnicima, koji su više nego svake zime do sada imali poteškoće u disanju. Šta NERP znači radno sposobnima koji svako jutro na putu do posla imaju poteškoće u disanju, a šta znači za sve rođene i još nerođene bebe?

Ono o čemu još nismo pisali, a trebalo je još na početku istaći jeste – odgovornost. Krajnje je vreme je da se zapitamo ko je odgovoran za ovu zimu, priroda ili ipak ljudi? Odgovor na ovo pitanje je kompleksan, koliko i rešenje problema sa početka. No, ne preostaje nam mnogo, gušenje u „vazduhu“ ili borba za pravo na zdravu životnu sredinu, zagarantovano Ustavom, zakonima Republike Srbije i međunarodnim ugovorima koje je Republika Srbija potpisala u ime svih građana. Pozdravivši usvajanje NERP-a, Sekretarijat Energetske zajednice je istakao da je ovo dobar, ali ne i dovoljan potez da bi se zaštitilo zdravlje građana i životna sredina. Da li smo mogli i sami to da zaključimo već dan nakon usvajanja NERP-a, ili nam je i to prošlo u magli, kao i većina zimskih meseci u 2020.

Varvara Aleksić, Beogradska otvorena škola

Izvor fotografije: canva.com