Peta regionalna konferencija Move.Link.Engage ponovo je pružila priliku da se, treću godinu zaredom, razgovara o temama iz oblasti životne sredine, energije i klimatskih promena. Ove godine tema je bila kvalitet vazduha, a panel pod nazivom „Winter is Coming! Air Pollution as a Pressing Challenge for the Western Balkan Countries“ okupio je predstavnike civilnog društva i međunarodnih organizacija, u zajedničkoj potrazi za odgovorima na izazov zagađenog vazduha na Zapadnom Balkanu.

Kada govorimo o osnovnim ljudskim pravima i slobodama, pravo na čistu životnu sredinu nije među pravima koje nam prvo pada na pamet. Međutim, izuzetno je važno, jer čista i zdrava životna sredina praktično je preduslov za normalno fukncionisanje, kako pojedinca tako i čitavog društva. I ovo pravo je građanima i građankama Zapadnog Balkana ugroženo, kao i neka druga prava o kojima se više piše. O tome u kojoj nam je meri pravo na čistu životnu sredinu ugroženo uglavnom nas obaveste iz Brisela, Beča, Ženeve, Njujorka. Tako smo, relativno skoro, upozoreni od strane Ujedinjenih nacija da zagađen vazduh dovodi do jedne od pet preuranjenih smrti u 19 gradova na Zapadnom Balkanu. Posledice zagađenja vazduha se mogu, pored stope smrtnosti, preračunati i iskazati i nekim drugim brojkama, poput finansijskih gubitaka. 10% bruto domaćeg proizvoda trošimo na tretiranje zdravstvenih problema uzrokovanih zagađenim vazduhom. Postoji li rešenje za ovaj problem i u čijim je rukama? Šta mogu da urade građani i organizacije civilnog društva, kako mogu da pomognu međunarodne organizacije, i šta bi trebalo da čine državni organi, gradovi i opštine?

Srđan Kukolj iz Alijanse za zdravlje i životnu sredinu (HEAL), ukazao je da, iako vlade država regiona ističu sektor transporta kao primarni izvor zagađenja, problem ipak leži u energetskom sektoru, budući da su termoelektrane na Zapadnom Balkanu najveći zagađivači u Evropi. Podsetio je na neke od glavnih nalaza izveštaja o hroničnom zagađenju od uglja – Chronic Coal Pollution, naglasivši jasnu vezu između kvaliteta vazduha i javnog zdravlja. Usled činjenice da se termoenergetska postrojenja finansiraju javnim novcem i kroz državnu pomoć, dolazimo u paradoksalnu situaciju da, kao građani, plaćamo preveliku cenu ovako proizvedene energije – najpre javnim novcem plaćamo "prljavu" proizvodlju kao uzrok, a onda snosimo i troškove posledice - veći zdravstveni trošak na tretiranje oboljenja nastalih usled zagađenog vazduha. Kao prvi korak u rešavanju ovog izazova vidi potrebu da se o ovom problemu najpre sve više priča i da se što širi krug stanovništva pravilno informiše.  

Peter Vajda iz Energetske zajednice osvrnuo se na ulogu koju njegova organizacija ima u unapređenju životne sredine na Zapadnom Balkanu, kroz postupno prenošenje i sprovođenje pravnih tekovina Evropske unije u oblasti energetike. Uz uvodno objašnjenje na koji način teče dinamika prenošenja pravnih propisa EU u državama potpisnicama Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, predstavio je i rezultate koje su države članice EU ostvarile u smanjenju emisija štetnih gasova, pre svega sumpor dioksida, čije su emisije 80% manje nego 1990. godine. Naglasio je i da je, radi smanjenja zagađenja vazduha, pored velikih postrojenja potrebno uvesti red i u sektor domaćinstava, što je daleko izazovnije, budući da je lakše kontrolisati nekoliko velikih elektrana nego sve do poslednjeg dimnjaka u domaćinstvima. Naveo je i da smatra da di bilo dobro da Direktiva o kvalitetu vazduha postane deo pravnog okvira energetske zajednice, što bi prouzrokovalo dodatne troškove, pre svega u pogledu monitoringa, ali je podvukao da se svaka investicija u zaštitu životne sredine višestruko isplati, tako da, prema projekcijama Energetske zajednice iz 2013. godine, vezano za primenu Direktive o velikim ložištima, koristi od svakog uloženog evra premašuju investiciju 15 puta.

Jasminka Jang iz RES fondacije predstavila je kako izgleda zakonodavstvo Evropske unije u oblasti kvaliteta vazduha, strateški okvir sa ciljevima do 2020. godine, kao i međupovezanost različitih direktiva koje se odnose na ovu oblast. Na državama članicama je da pronađu najbolji mehanizam za primenu evropskog zakonodavstva. Uzevši u obzir trenutni status Srbije, kao države kandidata za punopravno članstvo, instrumenti EU mogu služiti kao orijentir, ali se ne sme izgubiti iz vida da se implementacija politike u oblasti kvaliteta vazduha dešava na lokalnom nivou i tamo gde je problem prepoznat. Jasminka je podvukla i da su glavni izazov, kad su u pitanju posebno opasne praškaste materije (PM 10 i PM 2.5) domaćinstva i postrojenja za proizvodnju energije ispod 50 megavata.

Katarina Kosmina iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) govorila je o tome na koji način građani mogu da se direktno uključe u rešavanje problema zagađenog vazduha kroz korišćenje otvorenih podataka. Otvoreni podaci sada su zakonska obaveza i velika su šansa kad je kvalitet vazduha u pitanju. Čak i kada izostaje proaktivnost sa strane organa vlasti, građani imaju pravo da podatke zahtevaju. Oni nude mogućnost za analizu i tumačenje iz različitih perspektiva. Građani koji imaju podatke su bolje informisani i spremni da donose drugačije odluke. Program Ujedinjenih nacija za razvoj radi na tome  da podaci budu analizirani, prezentovani, da se koriste za diskusiju u javnosti na važne društvene teme. Kvalitet vazduha predstavlja pravi primer teme u kojoj se otvoreni podaci mogu iskoristiti za veće učešće građana u rešavanju društvenih problema, tako da će korišćenje otvorenih podataka u ovoj oblasti biti u središtu predstojeće saradnje BOŠa, partnera iz IT sektora i UNDPa.

U diskusiji koja je usledila pomenute su i teme energetskog siromaštva i načina na koji treba rešavati pitanje zagađenja vazduha koje potiče iz sektora domaćinstava, kao i pitanje Nacionalnog plana za smanjenje emisija, koji Srbija još uvek nije zvanično usvojila. Reč je o planu koji zbirno obuhvata velika postrojenja i postavlja ciljeve smanjenja štetnih gasova na godišnjem nivou, a koji je predviđen po Direktivi o velikim ložištima, koja je za Srbiju i ostale države potpisnice Ugovora o osnivanju Energetske zajednice počela da važi od 1. januara 2018. godine. 19 meseci kasnije, Srbija još uvek nije zvanično usvojila ovaj dokument, a tekst plana se, zajedno sa Izveštajem o strateškoj proceni uticaja, u javnosti pojavio tek krajem 2018. godine, kada je bilo prostora za javnu raspravo samo o Izveštaju o strateškoj proceni, ne i o samom planu.

Na kraju, prenosimo glavne zaključke do kojih su panelisti zajednički došli:

• Pravo na zdravu životnu sredinu i dobrar kvalitet vazduha spadaju u grupu osnovnih ljudskih prava;
• Zemlja Zapadnog Balkana treba da ulože dodatni napor u cilju smanjenja zagađenja vazduha;
• Srbija i ostale države članice Energetske zajednice imaju značajne obaveze koje se odnose na kvalitet vazduha, a koje proističu iz Direktive o velikim ložištima;
• Došlo je vreme za rešenja i odlučne akcije ka boljim politikama vezanim za kvalitet vazduha koje moraju biti zasnovane na širokom društvenom konsenzusu i saradnji više zainteresovanih strana;
• IT sektor može da ponudi neka od potrebnih rešenja;
• Veća uključenost građana je potrebna kako bi se donosioci odluka primorali na izradu boljih javnih politika iz oblasti kvaliteta vazduha;
• Organizacije civilnog društva mogu igrati važnu ulogu u podsticanju donosioca odluka da se obavežu na ambicioznije i efikasnije politike kvaliteta vazduha;
• Organizacije civilnog društva mogu imati važnu ulogu u podizanju svesti o problemu zagađenog vazduha koje dolazi iz individualnih ložišta, dok vlast na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou treba da podstakne građane na pronalaženje energetski efikasnih rešenja.

Autor fotografije: Beogradska otvorena škola