Oslobađanje ljudi od teškog fizičkog rada i stvaranje više slobodnog vremena, generacijski je san čovečanstva. Životinjska snaga igrala je značajnu ulogu tokom dugog istorijskog perioda i bila glavni pokretač privrede, životinje su ljudima olakšale obradu zemlje i transport dobara. Zajedno sa energijom životinja vekovima je upotrebljavana i bioenergija pre svega iz drvne mase. Kako su rasle potrebe za energijom osim drvne mase ljudi su krenuli da koriste i energiju vode i vetra, koje su pokretale prvu industriju u Engleskoj.

Andreas Malm u svojoj knjizi "Fosilni kapital" objašnjava kako je došlo do prelaska sa obnovljivih izvora energije na fosilna goriva. Ulaganje u fosilna goriva u prvom trenutku nije bilo jeftinije, voda je neprekidno tekla, a je vetar duvao bez obzira šta se dešava, dok je za upotrebu parne mašine bilo neophodna dodatna energija pri eksploataciji i transportu ugalja. Pa ipak došlo je do prelaska, prvo u Engleskoj pa onda i širom sveta, sa energije dobijene iz vode i vetra na energiju iz uglja a kasnije nafte i gasa. Ova odluka bila je pre svega politička jer je mobilnost upotrebe fosilnih goriva olakšala kontrolu nad nezadovoljnim radnicima i premestila proizvodnju u već tada prenatrpane gradove, gde je postojao višak radne snage, a čest je bio i dečiji rad.

Fosilna goriva donela su i veliki napredak čovečanstvu ali cenu koju treba za to da platimo vidimo na računu koji nam planeta danas ispostavlja. Posledice klimatskih promena, uticaj na zdravlje stanovništva i degradacije prostora samo su deo cene koja stalno raste. Fosilna goriva koja su otvorila puno mogućnosti nekim prethodnim generacijama prete da ne ostave nikakvu šansu budućim generacijama. Zato su i Ujedinjene Nacije prepoznale da dostupna energija iz obnovljivih izvora mora predstavljati politički cilj u budućnosti, jer samo tako može doći do transformacije ka održivom energetskom sistemu koji je u skladu sa prirodom a zadovoljava potrebe ljudi.

Cilj održivog razvoja broj 7: Osigurati pristup dostupnoj, pouzdanoj, održivoj i modernoj energiji za sve

Bitnost i hitnost dostupnosti čiste i održive energije za sve prepoznata je u okviru UN Agende 2030, i uvrštena je među Ciljeve održivog razvoja. Cilj broj 7 fokusiran je na načine proizvodnje energije i kako da tako proizvedena energija postane dostupna svima.

Ono što razlikuje Agendu 2030 od Milenijumskih ciljeva jesu i merljivi podciljevi, (takozvani targeti) koji treba da se ispune do 2030. godine. Svaki cilj prate indikatori koji se iz godine u godinu kontrolišu i mere da bi se ispratilo koliko se globalno, ali i na nivou pojedinačnih država, napredovalo sa primenom ovih ciljeva. Za razliku od nekih ciljeva održivog razvoja koji imaju preko dvadeset podciljeva, cilj broj 7 ima ih samo pet, i prati ih šest indikatora. Zapravo jedino cilj broj sedam koji se odnosi na dostupnu i održivu energiju, i cilj broj trinaest (koji se odnosi na klimatsku akciju) imaju manje od deset podciljeva. Uprkos tome što ima samo pet podciljeva, cilj broj sedam nije ni u kom slučaju lakše ostvarljiv ili manje komplekasn od ostalih ciljeva.

Da bi se cilj broj 7. ispunio potrebno je do 2030. obezbediti univerzalni pristup jeftinim, pouzdanim i modernim energetskim uslugama. Na globalnom nivou napravljen je napredak pa je danas 89% globalne populacije pokriveno električnom mrežom, ali ipak ostaje još oko 840 miliona ljudi koji nema pristup električnoj energiji. Srbija se u ovom slučaju dosta dobro kotira i skoro celokupno stanovništvo je priključeno na električnu mrežu. Uprkos tome romskom stanovništvu je otežan pristup energiji, pa je procenat priključenosti na elektro-energetski sistem dosta niži nego kod dominantnog stanovništva.

Osim dostupnosti potrebno je da energija koja dolazi do građana bude i čista. Do kraja 2030. potrebno je značajno povećati udeo obnovljive energije u globalnom energetskom miksu, jedan je od zahtevnijih podciljeva. Iako se dosta priča o obnovljivim izvorima energije i primerima dobre prakse na globalnom nivou pomaci su sitni. Od 2010. godine do 2016. globalno je rast upotrebe obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji iznosio svega 0.9%, od 16,6% na 17.5%. Ovi sitni pomaci predstavljaju pretnju, jer bez bržeg prelaska ka obnovljivim izvorima energije ne mogu se ispuniti ni klimatski ciljevi.

Ni Republika Srbija na polju obnovljivih izvora energije nije do skoro napravila velike pomake. U Srbiji se i dalje više od 81% ukupne energije dobija iz fosilnih goriva, pre svega uglja (69.2%), ostatak odlazi na energiju iz velikih hidroelektrana i neefikasno spaljivanje drveta. Srbija je u ugovoru potpisanim sa Energetskom zajednicom sebi zadala cilj da do 2020. godine 27% primarne energije dolazi iz obnovljivih izvora. Trenutno više od polovine (59%) energije iz obnovljivih izvora otpada na biomasu, koja se uglavnom koristi za individualno grejanje, tek 18% ukupne energije biomase se iskoristi u toplanama.

Prema izveštaju Energetske zajednice Srbija je u 2017. godini imala udeo od 20.6% obnovljivih izvora energije u ukupnom energetskom bilansu. Ovaj udeo niži je za 0.6% čak i od početne brojke iz 2009. godine, ovo se desilo usled povećanja ukupne potrošnje energije i izostanka investiranje u obnovljive izvore. Da bi dostigla 27% ukupne energije iz obnovljivih izvora, Srbija je subvencijama odlučila da podrži proizvođače koji energiju proizvode iz obnovljivih izvora. U javnosti je najvidljivija izgradnja vetroparkova i mini-hidroelektrana. Mini-hidroelektrane osim što nemaju kapaciteta da proizvedu potrebnu energiju, pokazale su se kao jako štetne za životnu sredinu i lokalne zajednice. Energija dobijena iz vetra postaje sve popularnija i otvaraju se novi vetroparkovi. Ipak potrebno je da prođe određeni vremenski period kako bi mogli da evaluiramo njihov rad i doprinos.

Treći podcilj glasi: do kraja 2030. udvostručiti globalnu stopu poboljšanja energetske efikasnosti. Globalni intenzitet primarne energije (odnos potrošnje energije po jedinici BDP-a) poboljšan je sa 5,9 u 2010. godini na 5,1 u 2016. godini. Dakle, stopa poboljšanja iznosila je 2,3%, što je još uvek manje od 2,7% godišnje stope potrebne za dostizanje ovog podcilja Srbija je u ovom slučaju lošija od globalnog proseka i moglo bi se reći prilično energetski neefikasna. Zakonom o efikasnom korišćenju energije predviđeno je uspostavljanje sistema energetskog menadžmenta, koji bi vodio do energetskih ušteda. Nažalost implementacija ovog sistema je izostala pa Srbija od 2012. godine gotovo da nije unapredila svoju energetsku efikasnost.

Izvor: RZS i UN

Šta da se radi?

Osiguravanje dostupne, povoljne i čiste energije za sve ispostavio se kao nimalo lak cilj. Da bi se pre svega svima omogućio pristup energiji, a uz to da i ona bude čista, potrebna je i finansijska podrška. Zemlje u razvoju nemaju dovoljno novca da finansiraju ovakve projekte i zato je potrebna međunarodna solidarnost i odgovornost. Potrebno je obezbediti globalni fond za razvoj obnovljivih izvora energije.

Kao što je početkom devetnaestog veka u Engleskoj postojala politička volja da se pređe sa energije vode na energiju fosilnih goriva, danas je potrebna politička volja i međunarodna saradnja da se fosilna goriva ostave iza nas. Danas je tehnički moguće dobiti jeftinu i dostupnu energiju iz obnovljivih izvora i čovečanstvo nema više potrebe za prljavom energijom.

Srbija kao deo globalne zajednice takođe mora da popravi svoje rezultate i to pre svega zbog svojih građana i građanki, koji umiru od posledica zagađenja vode, vazduha i zemljišta, dok se proizvedena energija neefikasno troši. Neophodno je preći na održive izvore ali i značajno unaprediti energetsku efikasnost, jer najčistija energija je ona koja se uštedi.

Predrag Momčilović

Izvor fotografije: Beogradska otvorena škola