Iako je Srbija preuzela obaveze prema Ujedinjenim nacijama (UN) da svoje politike uskladi sa Ciljevima održivog razvoja (Sustainable Development Goals, SDGs), održivi razvoj nije opšte prihvaćena paradigma razvoja u Srbiji. Zbog toga se na ciljeve održivog razvoja gleda kao na formalne obaveze prema UN, a ne kao na priliku da se razvijaju potencijali kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Kako bi ste utvrdilo gde smo stigli sa implementacijom Agende 2030, neophodno je da se podrži sprovođenje i praćenje ostvarivanja ciljeva održivog razvoja na lokalnom nivou u Srbiji. Upravo je ovo cilj projekta “Ciljevi održivog razvoja na lokalnom novou u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola (BOŠ) sprovodi uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).

Od milenijumskih ciljeva razvoja do Agende 2030

Kultna futuristička naučno-popularna emisija "Posle 2000.", svoju popularnost tokom devedesetih godina stekla je predstavljanjem tehnologije koju čovečanstvu može doneti novi milenijum. Ova emisija je samo jedna od stvari koja je podgrevala očekivanja od novog milenijuma bilo da će se posle 2000. svi globalni problemi rešiti ili će doći do propasti sveta kakvog poznajemo. Nakon što je 2000. godina došla, nisu se desile spektakularne promene, a nije nas ni pogodila milenijumska buba i smak sveta. Stari problemi su ostali a novi su počeli da se gomilaju i svima je polako bivalo  jasno da se promena može desiti jedino ako svi zajedno na njoj radimo.

Okrugla godina kakva je 2000. poslužila je kao dobra za sveži start i potpisivanje milenijumske deklaracije Ujedinjenih nacija. Ova deklaracija potpisana je septembra 2000. godine i usvojile su je 189 članica UN-a uključujući i Srbiju. Milenijumski ciljevi razvoja imali su fokus na takozvane zemlje u razvoju pošto je bilo neophodno u što kraćem roku smanjiti siromaštvo kako bi se ublažile njegove posledice. Osam milenijumskih ciljeva obuhvatalo je širok spektar problema od smanjenja siromaštva, postizanja univerzalnog osnovnog obrazovanja, smanjenja smrtnosti dece i poboljšanja zdravlja majki uz borbu protiv HIV-a, malarije i drugih oboljenja do promovisanja jednakosti polova uz postizanje ekološke održivosti i sve to uz stvaranje globalnog partnerstva za razvoj.

Milenijumski ciljevi bili su oročeni do 2015. godine. Danas sa određene vremenske distance možemo da kažemo da ovi ciljevi nisu ispunjeni. Da li zbog prevelikih očekivanja ili zbog malih ulaganja još uvek se debatuje. Ipak dosta stvari je u tih 15 godina urađeno. Većinom su rezultati zavisili od individualnih država i koliko su one implementirale ove ciljeve u svoje razvojne politike, ali i od toga koliko su pomoći dobile da se pozabave ovim ambicioznim ciljevima.

Indikatori koji su pratili ciljeve pomažu nam da na merljiv način utvrdimo šta je urađeno. Ovi indikatori su pokazali da je siromaštvo smanjeno tj. da se smanjio broj ljudi koji živi sa manje od 1.25 dolara na dan. Smanjenju bede najviše je doprineo razvoj Indije i Kine kao država, dok je u Africi izostalo poboljšanje materijalnih uslova za najugoroženije. Napredak je ostvaren i kada su u pitanju drugi ciljevi, ali ni jedan nije u potpunosti ispunjen. Milenijumski ciljevi su podigli svest o važnim aspektima razvoja koji nadilaze ekonomski rast i mobilisali pojedine vlade da posvete više pažnje socijalnom blagostanju, zdravlju ljudi i životnoj sredini. Učinjeno je dosta, ali su razvoj i blagostanje ljudi i dalje rezervisani za manji deo čovečanstva, a globalna nejednakost je tokom tih 15 godina porasla.

Agenda 2030

Nakon što je rok za ispunjenje milenijumskih ciljeva istekao, bilo je potrebno brzo ali i promišljeno reagovati kako bi se efikasnije nastavilo sa ostvarivanjem ciljeva održivog razvoja. U međuvremenu su klimatske promene postale pretnja koju više niko ne može ignorisati i koja se u što kraćem roku treba ublažiti i sprečiti. Na sedamdeset godina od osnivanja 2015. godine u Njujorku na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija usvojena je Agenda održivog razvoja od 2015. do 2030. godine. Agenda 2030 je logički nastavak milenijumskih ciljeva. 

Agenda 2030, prepoznatljiva je po svojih 17 ciljeva. Ciljevi održivog razvoja prevashodno treba da doprinesu smanjenju siromaštva, kao i nejednakosti i nepravde, uz to da utiču na uzroke i minimalizuju posledice klimatskih promena.

Iza ovih 17 ciljeva nalazi se strategija kako učiniti svet boljim mestom za život, a tome bi trebalo da doprinese i 169 specifičnih ciljeva koje treba ispuniti. Za razliku od milenijumskih ciljeva, Agenda 2030 nije fokusirana samo na zemlje u razvoju već na sve države, jer je globalna saradnja neophodna da bi se ovi ciljevi ostvarili.

Nakon što su sve članice ratifikovale Agendu 2030, sada je na pojedinačnim državama da implementiraju ciljeve održivog razvoja u svoje politike. Ne postoji obavezujući mehanizam i sve je na dobrovoljnoj bazi, pa se već sad uočava da neki predvode, dok drugi kasne sa primenom ovih ciljeva, uprkos tome što je već više od četiri godine prošlo od njihovog usvajanja. I opet je jedan od najvećih problema i prepreka novac, tj. nedostatak novca i već je sad vidljivo da je neophodno uvećati fondove koji bi pomogli ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.

Evropska unija usvojila je ciljeve održivog razvoja i radi na njihovoj primeni. Srbija se takođe obavezala da svoje politike i delovanje uskladi sa SDG ciljevima. Za sada je urađeno mapiranje nacionalnog strateškog okvira u odnosu na ciljeve održivog razvoja, dok je u julu predstavljen Dobrovoljni nacionalni izveštaj Republike Srbije o sprovođenju Agende 2030 za održivi razvoj. Ipak ovo su samo mali koraci i ozbiljan posao tek predstoji ukoliko se žele ostvariti zacrtani ciljevi.

Problemi koji su mučili planetu na kraju prošlog milenijuma i dalje su aktuelni, uz to su se pojavili i novi, dok vremena za reagovanje ima sve manje. Da ciljevi održivog razvoja ne ostanu samo spisak lepih želja potrebna je zajednička reakcija, a pre svega razumevanje ovih ciljeva i njihove međusobne povezanosti, jer nije moguće rešavati samo jedan problem izolovano bez sagledavanja šire slike.

Zašto je važno da znamo gde smo na lokalu?

Kako bismo došli do odgovora na ovo pitanje, uvodimo redovnu rubriku u okviru EKŽurnala, u kojoj ćemo se u narednom periodu fokusirati na to šta Evropska unija, a šta Srbija radi na primeni ciljeva održivog razvoja, takođe prezentovaćemo pojedinačne ciljeve, kao i njihove specifičnosti. Ukoliko već niste, prijavite se OVDE da redovno dobijate Vaš primerak EKŽurnal-a.

Izvor fotografije: https://esgclarity.com/wp-content/uploads/2018/10/SDGs.png 

Predrag Momčilović

Izvor fotografije: Beogradska otvorena škola