Građani Zapadnog Balkana su ugroženi usled velikog zagađenja vazduha, a da li su toga svesni?
Panel diskusija o kvalitetu vazduha održana je tokom drugog dana Move.Link.Engage. konferencije u organizaciji Beogradske otvorene škole. Iskoristili smo priliku da o ovome i drugim temama popričamo sa Peterom Vajdom, višim ekspertom za životnu sredinu Sekretarijata Energetske zajednice (Energy Community Secretariat) koji je bio jedan od učesnika panela.

Peter Vajda je viši ekspert za životnu sredinu u Sekretarijatu Energetske zajednice, međunarodnoj organizaciji koja okuplja Evropsku uniju (u daljem tekstu: EU) i susedne države sa ciljem da se izgradi integrisano panevropsko energetsko tržište. Osnovna ideja je proširenje principa i internih pravila tržišta EU na države Jugoistočne Evrope, Crnomorske regije i šire. BOŠ je o ulozi životne sredinu u Energetskoj zajednici razgovarao Peterom Vajdom, učesnikom ovogodišnjeg panela posvećenom kvalitetu vazduha u zemljama Zapadnog Balkana na Move.Link.Engage. konferenciji.

BOŠ: Potpisivanje Ugovora o osnivanju Energetske zajednice (Ugovor) pokrenuto je kao inicijativa u cilju približavanja standarda evropskog energetskog tržišta državama Jugoistočne Evrope*. Međutim, pored pravnih tekovina (acquis) u oblasti energetike, jedan od zadataka Energetske zajednice je – unapređenje životne sredine u vezi sa mrežnom energijom i energetskom efikasnošću, kao i podsticanje upotrebe obnovljivih izvora energije u regionu. Sa druge strane, čest nesporazum u vezi sa obavezama koje proističu iz Ugovora je da su one nametnute državama potpisnicama. Jedan od primera je veza između razvoja malih hidroelektrana i dostizanja cilja od 27% obnovljive energije do 2020. godine, na koji se Srbija obavezala potpisivanjem Ugovora. Gde vidite trenutnu ulogu pravnih tekovina (acquis) u oblasti životne sredine u okviru Energetske zajednice i kako to doprinosi građanima Srbije, kada je u pitanju zaštita životne sredine?

Peter Vajda: Treći stub Energetske zajednice (pored energetskog tržišta i sigurnosti snabdevanja) je održivost energetskih sistema. Dakle, pitanja zaštite životne sredine, kao pitanja vezana za klimu i održivost uvek su bila prisutna, možda samo nisu bila dovoljno vidljiva u prvih nekoliko godina postojanja organizacije, jer su druge dve dimenzije bile dovoljno izazovne za upravljanje kako za države potpisnica, tako i za Sekretarijat. To se u međuvremenu u velikoj meri promenilo, te sada možemo reći da je održivost na prvom mestu naših aktivnosti.

Postojanje pravnih tekovina u oblasti životne sredine donosi jasne koristi građanima.  Bilo da govorimo o smanjenju emisija nametanjem strožih ograničenja, o regulisanju nivoa sumpora u industrijskim gorivima ili o procesu odlučivanja koje zahteva bolju informisanost građana. Upravo je sve ovo slučaj u Energetskoj zajednici,  koja zahteva prenošenje i primenu direktiva kao što su one koje regulišu velika ložišta, industrijske emisije, sumpor u gorivima, procenu uticaja i stratešku procena uticaja na životnu sredinu. Sve ove mere dovode do značajnih zdravstvenih i koristi u oblasti životne sredine – od čega najviše upravo imaju građani i društvo u vidu dužeg i zdravijeg života, boljih zdravstvenih uslova, itd. 

BOŠ: Pravne tekovine Energetske zajednice u oblasti životne sredine razvijale su se tokom vremena. Od četiri pravna akta, koliko ih je bilo 2005. godine kada je Ugovor potpisan, došli smo do čak osam akata. Uzimajući u obzir sve veće nivoe zagađenja i izazove sa kojima se suočavaju države Zapadnog Balkana u procesu EU integracija i u okviru Poglavlja 27, postoje li inicijative za uključivanje novih pravnih akata u nadležnost Sekretarijata, npr. akata koji uređuju oblast kvaliteta vazduha? Da li vidite potencijal da „Energetska zajednica“ preraste u „Energy and Environmental Community“?

Peter Vajda: Kad se govori o razvoju pravnih tekovina Energetske zajednice u oblasti životne sredine – u ovom kontekstu, takođe bi trebalo napomenuti da nisu ugrađeni samo novi akti EU o životnoj sredini, već́ je i nekoliko direktiva izmenjeno da odražavaju poslednje promene na nivou EU. Mislim da možemo da zaključimo da je Energetska zajednica prošlih godina već prerasla u Energetsku i zajednicu u oblasti životne sredine. Takođe, očigledno je da je u stalnom porastu i nivo pažnje javnosti i nadzora, kada su u pitanju zaštita životne sredine i održivost u državama potpisnicama Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.  

U vezi sa Direktivom o kvalitetu vazduha, nezavisno ekspertsko telo (Energy Community High Level Reflection Group) izdalo je izveštaj još 2014. godine u kome je dat osvrt na prvih 10 godina postojanja Energetske zajednice i preporučeno je uključivanje ovog dela zakona EU u pravnu tekovinu Energetske zajednice. Iako se to još nije dogodilo, mislim da bismo od dolazeće Evropske komisije mogli da očekujemo predlog o ovom veoma važnom delu zaštite životne sredine u EU.

BOŠ: Rok za primenu Direktive o velikim ložištima od strane ugovornih strana Energetske zajednice bio je 31. decembra 2017. godine, a Srbija je bila jedna od država koje su odlučile da izrade Nacionalni plan za smanjenja emisija (u daljem tekstu: NERP). Međutim, i posle 17 meseci, plan još nije zvanično usvojen. U međuvremenu, postupak strateške procene uticaja na životnu sredinu za NERP sproveden je, ali bez postupka javne rasprave za usvajanje samog dokumenta. Uzimajući to u obzir, kako ocenjujete trenutnu situaciju sa primenom Direktive o velikim ložištima u Srbiji?

Peter Vajda: Sekretarijat je nekoliko puta pozvao Srbiju da usvoji NERP, kako u svojim Izveštajima o sprovođenju, tako i na institucionalnim i bilateralnim sastancima. Činjenica da je Srbija izvršila stratešku procenu uticaja na životnu sredinu za NERP je naravno dobrodošla, ali s obzirom da nije zvanično usvojen, pravni status NERP-a u Srbiji trenutno je nejasan i stoga je upitno da li bi se on u ovakvoj situaciji mogao sprovoditi.

Jedan od najvažnijih uslova za sprovođenje NERP-a je da se operatori, koji podležu obavezama iz Plana, upoznaju sa Planom i učestvuju u njegovom kreiranju. S obzirom na činjenicu da je to bio slučaj sa srpskim NERP-om, i da je „Elektoprivreda Srbije“ (EPS) aktivno učestvovala u izradi na način usklađen sa pravilima Energetske zajednice, ne bi trebalo da postoji problem sa zvaničnim usvajanjem ovog dokumenta.

BOŠ: Pored proceduralnih izazova vezanih za usvajanje NERP-a, organizacije civilnog društva istakle su zabrinutost zbog određenih gornjih granica emisija sadržanih u dokumentu, pošto one nisu u skladu sa podacima o emisijama u vazduh koje je dostavila „Elektoprivreda Srbije“. Kroz ovo pitanje, pitanje pravilnog monitoringa emisija postaje još relevantnije. Kakva će biti uloga Sekretarijata Energetske zajednice kada je u pitanju monitoring sprovođenja obaveza iz NERP-a?

Peter Vajda: Monitoring NERP-a odvija se u saradnji sa nacionalnim vlastima. Od 1. januara 2018. godine, sva postrojenja snage iznad 100MW trebalo bi da budu opremljena uređajima za kontinuirani monitoring. Nacionalne vlasti moraju prijaviti emisije elektrana Sekretarijatu putem elektronskog alata za izveštavanje Evropske agencije za životnu sredinu. Podaci za prvu godinu sprovođenja (2018) upravo nam stižu od država.

BOŠ: Protekla grejna sezona donela je vesti o alarmantnim nivoima zagađenja vazduha u regionu Zapadnog Balkana, što je delimično posledica nedovoljnog poštovanja Direktive o velikim ložištima. Međutim, finansijske projekcije u vezi sa potpunim usklađivanjem sa ovom Direktivom govore o velikim troškovima za ugovorne strane. Koje su prednosti potpune usklađenosti sa odredbama Direktive o velikim ložištima?

Peter Vajda: Iako su velika ložišta zaista glavni izvori zagađenja, u vezi sa problemom zagađenja vazduha na lokalnom nivou želeo bih da pomenem još jedan izazov – grejanje u domaćinstvima. Ovo je posebno relevantno kada govorimo o zagađivačima koji su najopasniji – praškaste materije i azotni oksidi (NOx). Podaci iz država članica EU pokazuju da relevantan udeo ovog izvora zagađenja (koji je zapravo skup hiljada ili ponekad miliona malih tačkastih izvora) postaje sve dominantniji. To je, naravno, postalo moguće samo zato što emisije iz velikih ložišta u EU naglo opadaju od ranih 1990-ih. Ovo takođe odgovara na pitanje o prednostima usklađenosti sa Direktivom o velikim ložištima – postoje iskustva iz prve ruke iz država EU koja pokazuju da smanjenje emisija ide ruku pod ruku sa povećanjem očekivanog životnog veka, više vremena provedenog u dobrom zdravlju, itd. U studiji iz 2013. godine, Sekretarijat je procenio da ove prednosti u proseku prevazilaze troškove (koji zaista mogu biti visoki) za više od 15 puta. Mislim da je ovo pravi školski primer definicije dobre investicije.

BOŠ komentar: Više o tome šta je tačno NERP, kakve su obaveze koje je Srbija preuzela u pogledu Direktive o velikim ložištima, i da li smo u skladu sa odredbama Direktive – pročitajte OVDE.

BOŠ: Rok za primenu Direktive 2014/52/EU o proceni uticaja na životnu sredinu istekao je 1. januara 2019. Pored toga, poslednji Izveštaj Evropske komisije za Srbiju preporučuje dalje usklađivanje zakonodavstva o proceni uticaja na životnu sredinu i jačanje primene, naročito u oblasti hidroenergetskih projekata. S druge strane, novi Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu u Srbiji je još uvek u fazi izrade. Koji bi bili sledeći koraci za Sekretarijat u tom pogledu?

Peter Vajda: Sekretarijat je trenutno u fazi pripreme godišnjeg Izveštaja o sprovođenju, koji je svake godine obavezan da dostavlja Ministarskom savetu. Za sada ne mogu da komentarišem ocenu usklađenosti zakonodavstva, ali ako Sekretarijat nađe slučajeve neusklađenosti, mehanizam za rešavanje sporova je alat za rešavanje takvih nedostataka.

U pogledu hidroenergetskih projekata, Sekretarijat je više puta naglašavao da takvi projekti moraju biti podvrgnuti strateškoj proceni i proceni uticaja na nivou projekta da bi bili usklađeni sa zakonodavstvom Energetske zajednice. Postoji veliki nivo nadzora javnosti nad ovim projektima i Sekretarijat je primio žalbe iz Srbije, Gruzije i Albanije, u kojima se navodi neusklađenost nacionalnih propisa i/ili nepoštovanje sa pravnim tekovinama Evropske zajednice u oblasti životne sredine.

BOŠ: U slučaju nepoštovanja i/ili neusklađenosti sa pravnim tekovinama Energetske zajednice, Sekretarijat Energetske zajednice može pokrenuti slučaj protiv ugovornih strana pred Ministarskim savetom. Slučaj o proceni uticaja malih hidroelektrana na životnu sredinu na Staroj planini privukao je pažnju javnosti u Srbiji prošlog novembra, nakon što je popularni voditelj TV emisije pozvao na akciju. U oblasti životne sredine trenutno se protiv Srbije vode još tri slučaja: slučaj koji se odnosi na procenu uticaja na životnu sredinu za širenje rudnika uglja u Drmnu, procenu uticaja na životnu sredinu za projekat hidro elektrana na Staroj Planini i slučaj u vezi sa količinom sumpora u gorivima. Možete li nam reći nešto više o mehanizmu postupka za rešavanje spora: – Kakva je uloga i ko može da se obrati Sekretarijatu ako prepozna neusklađenost – Kako organizacije civilnog društva i građani mogu doprineti ovom postupku – Koja je uloga Ministarskog saveta na kraju postupka?

Peter Vajda: Prema pravilima za rešavanje sporova Energetske zajednice, ugovorna strana, Regulatorni odbor i/ili Sekretarijat mogu upozoriti Ministarski savet na slučaj neusklađenosti sa zakonom Energetske zajednice.

Slučaj se registruje ili po prigovoru ili od strane Sekretarijata po sopstvenom predlogu. Organizacije civilnog društva i građani potpadaju pod prvu kategoriju, jer član 90. Ugovora predviđa da privatna lica mogu pristupiti Sekretarijatu sa prigovorima. Slučaj se otvara kada Sekretarijat pošalje uvodno pismo (Opening Letter) ugovornoj strani. Kada ugovorna strana uskladi svoje obaveze prema Ugovoru o Energetskoj zajednici bilo pre slanja uvodnog pisma ili nakon što je pokrenut postupak za rešavanje spora, slučaj se zatvara. Konačno, slučaj se prema članu 91. Ugovora zatvara usvajanjem Odluke od strane Ministarskog saveta.

U slučaju da ugovorna strana nije otklonila povredu koju je identifikovao Ministarski savet ili postoji ozbiljno i trajno kršenje zakona Energetske zajednice, stranka, Sekretarijat ili Regulatorni odbor mogu da zatraže odluku Ministarskog saveta prema članu 92. Ugovora i, na kraju, mogu da podnesu zahtev za sankcije protiv dotične ugovorne strane.

Ministarski savet ima formalnu i odlučujuću ulogu u postupku, jer o svakom slučaju odlučuje svojom odlukom prema članovima 91. i 92. Ugovora.

BOŠ: Zakonodavstvo u oblasti klimatskih promena je nova tema za Energetsku zajednicu. Međutim, energetski sektor ima presudnu ulogu u rešavanju problema vezanih za klimu. U EU je usvojen paket čiste energije. U poslednjem Izveštaju Evropske komisije za Srbiju insistira se na kreiranju Nacionalnih energetskih i klimatskih planova, što je u skladu i sa preporukom Energetske zajednice ugovornim stranama da započnu s pripremom nacionalnih planova. S druge strane, Srbija razvija Strategiju klimatskih promena, dok je Strategija razvoja energetskog sektora za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine usvojena 2016. godine, ne uzimajući u obzir novi pristup čistog energetskog paketa. Gde vidite buduće izazove za Srbiju u procesu usklađivanja sa zakonodavstvom Energetske zajednice o životnoj sredini i gde da tražimo potencijalna rešenja?

Peter Vajda: Kako su klimatska i energetska politika zaista dve strane iste kovanice, nije moguće da se Energetska zajednica ne bavi temom klime. Baš suprotno, ovo trenutno jedna od ključnih sfera naših aktivnosti. Rad u ovom domenu započet je 2016. godine, kada je usvojena Preporuka o primeni Uredbe o mehanizmu za praćenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Kao nastavak usvajanja Preporuke 2018/01/MC-EnC o pripremi za razvoj integrisanih nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NECP) od strane Ministarskog saveta Energetske zajednice, za Srbiju bi od najveće važnosti bilo da što je moguće više uskladi tekući rad na Strategiji klimatskih promena sa Strategijom razvoja energetskog sektora, obezbeđujući doslednost ciljeva, sprečavajući nepovoljne podsticaje i uzimajući u obzir pet dimenzija Energetske zajednice.

Glavni izazov za Srbiju (i za druge ugovorne strane) ostaje veliko oslanjanje na proizvodnju energije spaljivanjem uglja. Sa pooštravanjem zahteva za emisije (gasova sa efektom staklene bašte) na nivou EU i Energetske zajednice i približavanjem naplate emisija ugljenika, počinju da se pokazuju stvarni troškovi ovog oblika proizvodnje energije. Stoga, sve je veća verovatnoća da će dalja ulaganja u ovu oblast biti nasukana (stranded) i, multiplikacijom efekata kroz cenu energije, na kraju potkopati konkurentnost ekonomija ugovornih strana.

2006 – 2016 – 2026 - ...

Uostalom tek je 2019. g. – čemu žurba?!

Energetska zajednica kao međunarodna organizacija nastala stupanjem na snagu Ugovora o osnivanju, zvanično postoji od 2006. g. Interesantno je da je u vreme potpisivanja u članu 97. Ugovora bilo predviđeno da Ugovor važi 10 godina, što u praksi znači da se ciljevi koji su predviđeni ispune do 2016. g. U tom periodu, mnoge teme, ali i reforme zaista su pokrenute i sprovedene uz podršku ove organizacije, i to ne samo u Srbiji, već i drugim državama potpisnicama Ugovora. No, tempo primene preuzetih obaveza od strane država sa jedne strane i napredak u oblasti energetike i životne sredine u EU sa druge, zahtevali su produženje važenja Ugovora na još 10 godina[1]. Iako se ne možemo pohvaliti odličnom igrom u prvom, drugo poluvreme daje nam priliku da se popravimo, i to ne zbog ispunjenja preuzetih obaveza, ne – već isključivo radi nas samih i generacije koje dolaze. Nažalost, imajući u vidu do sada urađeno u energetici u Srbiji, stiče se utisak da ni 2026. g. neće biti dovoljna da ugledamo svetlo na kraju tunela. Uostalom tek je 2019. g. – čemu žurba?!

*Države koje su ugovorne strane (Contracting Parties) Energetske zajednice su: Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Severna Makedonija, Gruzija, Moldavija, Crna Gora, Srbija i Ukrajina.

Varvara Aleksić, Beogradska otvorena škola

Autor fotografije: BOŠ