Dok za đake septembar označava povratak u školske klupe, za studente, šansu da polože preostale ispite, za nas, koji pratimo proces evropskih integracija, septembar donosi priliku da se ponovo okupimo na regionalnoj Move.Link.Engage konferenciji, sagledamo dokle smo stigli u ovom procesu i da napravimo presek stanja po pitanju učinjenog u dosadašnjim pregovorima. Teme iz oblasti životne sredine, klimatskih promena i energetske politike svake godine privlače sve više pažnje i već treću godinu će biti predmet jedne od sesija u okviru konferencije. Pre nego što najavimo o čemu ćemo pričati ove godine, osvrnućemo se na, ne tako daleku prošlost, u čijim uslovima izgleda i dalje živimo.

2017. - Kako pomiriti klimatsku i energetsku politiku?  

Vratimo se najpre u 2017. godinu, kada je formirano Ministarstvo zaštite životne sredine, što je dalo povoda da se govori o  konačnoj opredeljenosti države da se ozbiljno bavi pitanjima zaštite i unapređenja životne sredine. Novembra iste godine stigao je Izveštaj iz senke Koalicije 27 pod nazivom „Poglavlje 27 u Srbiji: Još uvek u pripremi“, koji, međutim, nije doneo nikakve optimistične zaključke. Naprotiv. Spora dinamika usvajanja propisa, njihova neadekvatna primena, nedostatak transparentnosti u donošenju odluka,  kao i nepostojanje dovoljnih kapaciteta (finansijskih i ljudskih), obeležili su stanje u poglavlju 27.

Ni u oblasti energetike nije bilo pozitivnijih promena. Zemlje Zapadnog Balkana, i tada kao i danas, kuburile su sa zastarelim energetskim postrojenjima koja se oslanjaju na lignit kao gorivo, uz velike energetske gubitke i ekološke rizike.

Tokom leta 2017. godine, Ministarstvo rudarstva i energetike donelo je Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030, za period od 2017. do 2023, kojim se predviđaju nove termmoelektrane čija se instalisana snaga meri gigavatima. Planiranjem da i u decenijama pred nama kopamo ugalj za proizvodnju energije, praktično smo po(t)kopali bilo kakve ozbiljnije ambicije u borbi protiv klimatskih promena. Međutim, pitanje je možemo li i dalje da razvijamo energetski sektor bez uzimanja klimatskih promena u obzir. Iste godine, Energetska zajednica uputila je države potpisnice na izradu energetskih planova koji treba da integrišu mere za  borbu protiv klimatskih promena u energetsku politiku.

U okviru treće Move.Link.Engage konferencije, panel „Environment, Energy and Climate Change in the EU accession process of the WB6:  The contribution of civil society organizations“, okupio je predstavnike Energetske zajednice, Mreže za klimatsku akciju (CAN), Bankwatch mreže i RES fondacije, koji su konstatovali nedoslednost u donošenju odluka iz oblasti energetike i klimatskih promena, ali i naglasili značaj organizacija civilnog društva za praćenje i vršenje uticaja na donosioce odluka u cilju donošenja zakona, strategija, propisa i drugih akata koji su usaglašeni sa evropskim zakonodavstvom.

2018. – godina dobre energije?

Dobra energija, uz dugoročno planiranje i dijalog svih zainteresovanih strana, podrazumeva korišćenje obnovljivih izvora energije i energetsku efikasnost. U obe ove oblasti, i dalje prilično zaostajemo u dostizanju postavljenih ciljeva.

Jedan od razloga je loše funkcionisanje sistema energetskog menadžmenta čije se uspostavljanje nalazi u početnoj fazi. Tek je 40% gradova i opština imenovalo energetskog menadžera, a samo 9% njih izveštava Ministarstvo rudarstva i energetike o ostvarenim ciljevima uštede. Dodatno poražavajući je podatak da 95% gradova i opština još uvek nema usvojen Program energetske efikasnosti. Iako smo se Prvim akcionim planom za energetsku efikasnost obavezali na 9% smanjenja potrošnje energije do 2018, tek smo na pola tog cilja. Za to vreme, prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, energetski intenzitet Srbije je tri puta veći od onog u zemljama Evropske unije, što upućuje da je neophodno preduzeti konkretne mere u cilju uštede i pametnije potrošnje energije. Kako bismo dali doprinos u dostizanju dobre energije, sa RES fondacijom i Pokretom gorana Vojvodine osnovali smo Mrežu dobre energije, u kojoj se o dobroj energiji razgovara i gde se dobra energija deli.

Zašto je važno razgovarati o dobroj energiji?

Srbija, kao država kandidat za članstvo u  Evropskoj uniji, trebalo bi da svoje zakonodavstvo usklađuje sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Standardi koje Evropska unija postavlja su sve ambiciozniji. Do 2018, ciljevi su bili postavljeni na 27% za korišćenje obnovljivih izvora energije i energetsku efikasnost. Prema Evropskom okviru za klimu i energiju iz 2018, do 2030. godine planirano je smanjenje finalne potrošnje energije od 32,5% i povećanje  korišćenja obnovljivih izvora energije od 32%. Otvara se pitanje može li Srbija svojim trenutnim zakonskim okvirom da dostigne postavljene ciljeve?  Istovremeno, prema Energetskoj zajednici smo u obavezi da dostignemo 27% obnovljivih izvora energije u potrošnji do 2020. godine, ali smo i od ovog zadatka prilično daleko. Za obnovljive izvore energije u Srbiji su sinonim postale mini hidrocentrale koje su vrlo problematične i primer loše energije, a taj izazov je eskalirao u 2018.

Na četvrtoj Move.Link.Engage konferenciji razgovarali smo o dobroj energiji u okviru panela „Good Energy in EU Accession, from Local to Regional Level: How do We Get There?“. Panel je okupio stručnjake iz institucija Evropske unije, Srbije i regiona, iz privatnog i civilnog sektora koji su diskutovali o neophodnosti poboljšanja upravljanja energetskim sektorom u zemljama Zapadnog Balkana. Pored promovisanja energetske efikasnosti i povećanog korišćenja obnovljivih izvora energije, implementacije mera koje doprinose održivosti energetskih sistema, u fokusu su bili i efekti postojećih energetskih sistema na javno zdravlje, životnu sredinu i klimu.

Primetno je da izostaje spremnost i politička volja da se energetski miks Srbije promeni u smeru obnovljivih izvora energije, s obzirom na to da bi takav zaokret sa sobom doneo brojne socijalne, ekonomske i energetske probleme. O konceptu pravedne energetske tranzicije gotovo da se i ne govori iako je ona, tranzicija, sudeći po strateškom opredeljenu države, neminovnost. Od nas zavisi u kojoj meri će energetska tranzicija dobiti epitet „pravedna“. Za sada, branimo se ćutanjem.

2019. – Winter is comming!

Upozorenja o kvalitetu vazduha na Zapadnom Balkanu mahom stižu izdaleka. Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je u 2016. godini u Srbiji došlo do 11.400 preuranjenih smrti usled izlaganja zagađenom vazduhu. Novi Izveštaj Ujedinjenih nacija upozorava nas da je jedna od pet preuranjenih smrti uzrokovano prekomernim zagađenjem vazduha. U uslovima kada podaci Agencije za zaštitu životne sredine dostižu tek 48% raspoloživosti validnih satnih vrednosti i kada se PM čestice, kao najznačajniji uzrok prekomernog zagađenja vazduha, mere na malom broju automatskih mernih stanica, građani su uskraćeni za precizne, pouzdane i pravovremene podatke o tome kakav je kvalitet vazduha kojim su izloženi, kako treba da se ponašaju i kakve sve posledice zagađen vazduh ima po njihovo zdravlje.

Agencija je 30. avgusta objavila godišnji izveštaj o kvalitetu vazduha u Srbiji za 2018. godinu. S obzirom na to da Zakon o zaštiti vazduha propisuje da je Izveštaj potrebno objaviti do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu, ovo se ne može smatrati pravovremenim izveštavanjem. Sledeći ovakvu praksu, izveštaj o trenutnom kvalitetu vazduha možemo očekivati tek krajem 2020. godine. Tada će nam on biti od koristi da opravda broj preuranjenih smrti, što, složićete se, ne bi trebalo da bude njegova funkcija. A da li ćemo nešto naučiti iz ovogodišnjeg izveštaja? 

Vazduh je bio tema panela "Winter is Coming! Air Pollution as a Pressing Challenge for the Western Balkan Countries". Panel je okupio predstavnike Energetske zajednice, Alijanse za zdravlje i životnu sredinu, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj i RES fondacije. Učesnici su imali prilike da slušaju o vazduhu i javnom zdravlju, politikama Evropske unije, Energetske zajednice i Srbije u ovoj oblasti, a posebna pažnja posvećena je pitanju na koji način građani mogu da se aktivnije uključe u ovu problematiku, pre svega kroz korišćenje otvorenih podataka, na čemu će BOŠ i partneri iz IT sektora, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, raditi predstojeće zime. 

O čemu ćemo pričati sledeće godine? O tome ćemo znati više kada prođe zima. 

Autor fotografije: Beogradska otvorena škola