Beogradska otvorena škola (BOŠ) održala je juče konferenciju na temu kvaliteta visokoškolskih ustanova (VŠU) u Srbiji, „Zakon o visokom obrazovanju i perspektiva za kvalitet“, u Medija centru u Beogradu. Na konferenciji je predstavljeno istraživanje o procesu osiguravanja kvaliteta, kao i sažetak praktične politike "Quality assurance and open data for ranking in Serbian higher education - we are ready for it".
U periodu od 19. aprila do 14. avgusta, BOŠ je sproveo istraživanje o procesu osiguravanja kvaliteta visokoškolskih ustanova u Srbiji, u okviru TRAIN programa (Think Tanks providing Research and Advice through Interaction and Networking). Istraživanje je obuhvatilo analizu internet prezentacija 132 VŠU, onlajn upitnik među studentima, i intervjue sa predstavnicima HERE tima (Higher Education Reform Experts team), Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK), Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Studentske konferencija Univerziteta u Srbiji, Centra za obrazovne politike, Kluba 500. Cilj istraživanja je bio da se utvrdi nivo transparentnosti procedure osiguravanja kvaliteta i da se ponude preporuke za unapređenje iste.
Osnovni zaključci izneti tokom konferencije su da ne postoje jasni indikatori za merenje kvaliteta VŠU, te su zato izveštaji o spoljašnjoj proveri kvaliteta koju implementira KAPK nepregledni, neujednačeni po strukturi, i podložni subjektivnim utiscima recezenata. Takođe, interne procedure rada KAPK su netransparentne, pa tako nije jasno na koji način se biraju recezenti i na koji način se vrši odabir VŠU koje će proći kroz proceduru spoljašnje provere kvaliteta. Komisiji nedostaju neophodni resursi sa osnovno funkcionisanje, što značajno utiče na kvalitet njihovog rada. Iako bi trebalo da informišu javnost o sopstvenom kvalitetu putem izveštaja o samovrednovanju kvaliteta, 42% uzorka VŠU ne objavljuje svoje izveštaje na internet prezentacijama. Jedan od prepoznatih nedostataka je i nedostatak stranih eksperata u proceduri osiguravanja kvaliteta, što je trenutno propisano samo za doktorske studije. Stoga, BOŠ preporučuje uvođenje indikatora za standarde osiguravanja kvaliteta, uvođenje koncepta otvorenih podataka u izveštaje o spoljašnjoj proveri kvaliteta, uvođenje stranih eksperata u proceduru osiguravanja kvaliteta i podizanje nivoa dostupnosti informacija o kvalitetu, posebno na internet prezentacijama VŠU.
Sa iznetim zaključcima saglasne su panelistkinje prof. Dr. Zorana Lužanin i Ivana Cenerić, istraživačica u Centru za obrazovne politike. Diskusija je uključila i osvrt na Zakon o visokom obrazovanju usvojen 27. septembra 2017. Prof. Lužanin je istakla da novo rešenje nije u skladu sa Strategijom obrazovanja, kao i da je primetno smanjenje autonomije univerziteta, da ne postoje jasni standardi za ocenu kvaliteta nastave i da i dalje ne postoji jasan registar zvanja. Ivana Cenerić je podsetila da je ranije predlagano da Nacionalni savet za visoko obrazovanje bude nezavisniji od Vlade, u svakom, pa i u finansijskom pogledu, a čini se kao da je u novom Zakonu urađeno potpuno suprotno.
Konferenciji su prisustvovali i osnivači Udruženja profesora i istraživača (UPI), pokretači Peticije protiv novousvojenih obrazovnih zakona koja trenutno broji skoro 1800 potpisnika, između ostalog članove Srpske akademije nauka i umetnosti, članove akademske zajednice i druge. Više o peticiji pročitajte na sajtu UPI.
