Pod visokim obrazovanjem podrazumeva se akademsko usavršavanje na nekoj od visokoškolskih institucija: fakulteta, visokoj školi ili akademiji. Sistem visokog obrazovanja u Srbiji uređen je Zakonom o visokom obrazovanju (Službeni glasnik RS, br. 88/2017). Ovaj zakon u skladu je sa Bolonjskom deklaracijom koja je 1999. godine potpisana od strane ministara obrazovanja 29 evropskih država. Glavni cilj Deklaracije je, da kroz Bolonjski proces, dovede do stvaranja jedinstvenog evropskog sistema univerzitetske nastave i istraživanja. 

Neki od ciljeva visokog obrazovanja u Srbiji, definisani Zakonom o visokom obrazovanju su doprinos povećanju broja akademskih građana u Srbiji, prenošenje znanja i veština, omogućavanje pojedincima da se obrazuju pod jednakim uslovima i tokom čitavog života.

Član 8 pomenutog Zakona kaže da pravo na visoko obrazovanje u Srbiji imaju „sva lica sa prethodno stečenim srednjim obrazovanjem, bez obzira na rasu, boju kože, pol, seksualnu orijentaciju, etničko, nacionalno ili socijalno poreklo, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje“ , što je takođe u skladu sa načelima Bolonjske deklaracije koja priznaje izražavanje različitosti i teži stvaranju otvorenog i efikasnog akademskog prostora u Evropi. 

Visoko obrazovanje u Srbiji je podeljeno na tri stepena. Studije prvog stepena su osnovne akademske i osnovne strukovne. Studije drugog stepena su master akademske studije, specijalističke strukovne i specijalističke akademske studije, dok su doktorske, studije trećeg stepena.