Tema „Potencijal novih stranaka u Evropi“ bila je predmet debate održane 11. maja 2021. u okviru programa PolitiKAS debate: Nova normalnost. Učesnici su bili Dimitrije Milić, programski direktor Novog trećeg puta i Sietske Poepjes, predstavnica parlamenta u provinciji Friziji, Holandija  i saradnica Fondacije Eduardo Frei. Debatu je moderirala Tamara Arsić, koordinatorka projekata u Beogradskoj otvorenoj školi.

Političke partije kao glavni akter političkog života i demokratskih procesa jedne zemlje,  predstavljaju neizostavni činilac modernih demokratija. Od momenta nastanka, političke partije imaju moć da okupljaju građane oko istih ili sličnih ideja i formulišu konkretne aktivnosti. Političke partije su pod konstantnim pritiskom promena i nužnosti za prilagođavanjem. „Poslednjih deset godina možemo govoriti o brzim i čestim promenama ideologija, nastanka novih ili hibridnih ideologija do približavanja postojećih koje su se potom integrisale u programe novih političkih partija. Pokreti koji su nastali u drugoj polovini 20. veka tada su smatrani neozbiljnim, a danas uživaju veliku podršku širom Evrope“, istakla je moderatorka na početku debate.

Koje su to ideje i ideologije oko kojih su se u poslednjih nekoliko decenija formirale nove političke stranke u Evropi?

Dimitrije Milić je konstatovao da su „parlamenti u Evropi sve šareniji ako govorimo o broju partija koje su relevantne u evropskim državama. Na političkoj sceni Evrope smo do skoro imali relativno jasno vrednosno pozicionirane partije. Zbog podele na hladnoratovsku levu i desnu opciju, mogli smo gotovo u svakoj državi da govorimo o partijama desnog centra, demohrišćanskim i konzervativnim i s druge strane o socijaldemokratskim i socijalističkim strankama koje su imale relativno fiksno glasačko telo za koje su se takmičile u izbornom polju. To je bio jedan vid nacionalnog preslikavanja onoga što se globalno dešavalo. Sa raspadom Sovjetskog Saveza i porazom socijalizma kao ideologije, uz proces globalizacije, dolazi do promene partijske scene u Evropi. Stvara se sve veći konsenzus između establišment partija desnog i levog centra gde se ideologija gubi i među biračima i među partijama. Kada su ove partije postale ideološki slične, otvorio se prostor za one aktere koji smatraju da nisu predstavljeni u aktuelnim političkim organizacijama. Tu priliku je iskoristila izrazita desnica u prethodnih 30 godina. Ekstremna desnica i desni populisti ostvaruju porast popularnosti u gotovo svim evropskim državama, posebno u poslednjih nekoliko godina. Sa druge strane, imamo zelene partije koje okupljaju jedan deo građanskih birača koji su iz univerzitetskih centara, metropola, iz ubranih zona. Ove partije uspele su da privuku birače, uglavnom od socijaldemokratskih partija, čiji broj je vremenom opadao i taj trend se i dalje nastavlja“, zaključio je Milić.

Govoreći iz perspektive Holandije Sietske Poepjes, predstavnica parlamenta u provinciji Friziji, istakla je da „ako se pogleda politička istorija Holandije u poslednja dva veka, primetno je da smo imali mejnstrim partije više hrišćanski orijentisane, klasično liberalne stranke, socijaldemokratske stranke što je slično situaciji u Norveškoj, Švedskoj i donekle u Nemačkoj. Ono što je važno za Holandiju je da su se stvari nakon Drugog svetskog rata i nakon pada „gvozdene zavese“ ubrzale. Možemo govoriti o podeli na dve vrste novih političkih stanaka u Holandiji. Postoje one koje su na levom polu političkog spektra i one se više bave pitanjima životne sredine, zaštitom prava životinja itd. S druge strane, postoje one koje se baziraju na identitetskim pitanjima i to im je glavna oblast interesovanja. To, na neki način može dovesti do sudaranja ovih stranaka u političkoj areni. Uloga demohrišćana treba da bude da poveže dve suprotnosti, a ne da ih dodatno polarizuje“.

Kakav je profil glasača novih političkih partija? Kakav je odnos tradicionalnih političkih partija prema njima?

Govoreći o profilu glasača novih političkih parija, Milić je istakao da je važno pratiti kako se to biračko telo kretalo. „Ako neko želi da pobedi na izborima mora da sastavi koaliciju birača različitih interesa koji će iz nekog razloga glasati za određenu partiju. Ti razlozi mogu biti dvojaki: ekonomski interesi ili nešto što je kulturološko, odnosno identitetsko pitanje oko čega oni mogu da se identifikuju. U vreme hladnog rata to je bilo pitanje ekonomskog interesa koje je stvaralo polarizaciju i bilo je lako okupiti glasače sa jedne ili druge strane iako su ti glasači bili identitetski i kulturološki različiti. Onog momenta kada se debata prebacila upravo na kulturološka i identitetska pitanja, raspale su se i tradicionalne koalicije, jer nije postojao ekonomski element koji bi ih nužno vezivao“, zaključio je Milić.

Desni populisti su na primer uspeli da oduzmu značajan deo industrijskih radnika koji su ekonomski zainteresovani za državnu intervenciju sa socijaldemokratskog spektra, ali imaju veliki problem sa kulturološkim delom koji nudi levica. Protive se feminizmu, imigraciji, kosmopolitizmu, imaju skepsu u odnosu na globalizaciju. Bliži su tradicionalnom, parohijalnom identitetu, nego nekom kosmopolitskom, globalnom. U tom smislu je tvrdoj desnici postalo lakše da odvuku glasače sa levice kada je došlo do promene tema.

„Kada postoji politička sigurnost na globalnom nivou, imamo podelu koja se sve više i više produbljuje“ istakla je Poepjes.

Kako će politička scena u Evropi izgledati u narednih par decenija i da li će se nešto značajno promeniti?

Govoreći o budućnosti partijske scene u Evropi, Milić je istakao da „ono što je prvi pokazatelj trenutne političke scene jeste heterogenija tj. da je sve više partija predstavljeno u parlamentima, što dovodi do sve nestabilnijih vlada. Partikularni interesi pojedinih društvenih grupa dobijaju više prostora. Svi izbori se tiču definicije nekog problema, teme, političkog protivnika ili predstavljaju definiciju političke stranke/političara u odnosu na birače. U takvim okolnostima postoji rizik da jedna politička opcija počne da generiše dominantno veći deo podrške usled potencijalnih kriza“.

Sietske Poepjes zaključuje da su stanke danas na raskrsnici, baš kao što su to bile pre jednog veka.  „Da bi tradicionalne stranke opstale, treba da se promene. Partije centra treba da se okrenu ljudima koji ne žive više u tako teškim uslovima, jer u današnje vreme građani imaju pristup tehnologiji, ali su u kulturnom i možda intelektualnom, obrazovnom smislu uskraćeni. Oni koji su na margini društva imaju tendenciju da glasaju za ekstremnije stranke“.

Uočljivo je da se celokupna politička debata iz ekonomske sfere gde se govorilo o nivou intervencije države u privredi, o nivou poreza ili vlasništva nad preduzećima i udela države u privredi, prebacila na kulturološka i identitetska pitanja. Kada birači odlučuju kome će dati svoju podršku na sledećim izborima od presudnog značaja jeste kako i gde oni sebe identitetski vide.

Poslednja PolitiKAS debata biće održana u utorak, 25. maja 2021, a glavna tema biće Uticaj spoljnih aktera na Zapadni Balkan. Za više informacija posetite naš sajt.