Poslednja u nizu PolitiKAS debata na temu Izveštaj Evropske komisije, kakav je plan za Zapadni Balkan, održana je u utorak, 24. novembra putem Zoom platforme. Debatu je moderirala Sena Marić iz Centra za evropske politike, a svoja znanja i mišljenja o ovoj temi sa prisutnima su podelili Frank van de Heuvel, viši savetnik za javne poslove FMO iz Holandije i Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji.

Fokus debate je bio na prvom Izveštaju o vladavini prava u Evropskoj uniji, trenutnom stanju u Uniji i perspektivi Zapadnog Balkana, kao i na problematičnim dešavanjima u zemljama EU i članicama koje otežavaju process proširenja, ali i o razvoju ove nadnacionalne organizacije.

Evropske vrednosti nisu apstraktan pojam

Frank van de Heuvel govorio je o principima kojima se vodi kako Holandija, tako i Evropska unija, počev od dobrog upravljanja podele vlasti i pravde, do principa solidarnosti i supsidijarnosti. Istakao je da zemlje osnivačice Unije naročito insistiraju na poslednja dva principa, koja podrazumevaju pomoć u socio-ekonomskom smislu kao i rešavanje problema od lokalnog ka nacionalnom nivou. Kontinuirano vođenje ovim principima izuzetno je važno u procesu kada zajednica od šest zemalja dostigne broj od 27 država članica.

Kada govorimo o uslovu vladavine prava u državama članicama i zemljama kandidatima za članstvo, moramo se najpre složiti oko prihvatanja evropskih vrednosti, smatra Heuvel. Uvek aktuelna polemika šta treba da radi EU, a šta države članice ponaosob, svoj vrhunac doživljava u kriznim vremenima. Recesija i pauperizacija koje svetska pandemija donosi sa sobom, još jedan su pokazatelj da je neophodno nastupati jedinstveno, fiksirati zajednički budžet, ojačati ekonomije i povratiti blagostanje, što je ostvarljivo jedino zajedničkim ispravljanjem grešaka. 

Svaka država mora da shvati da bez poštovanja vladavine prava, nema subvencionisanja od strane Evropske unije. Vladavina prava predstavlja fundamentalnu vrednost i osnov saradnje, što je pitanje oko koga ne treba raspravljati, mišljenje je Heuvela.

Govoreći o značaju vladavine prava Heuvel se osvrnuo i na aktuelne situacije u Poljskoj i Mađarskoj, koje odstupaju od ovog principa. Svaka država članica ima svojstvenu istoriju i drugačiju kulturu i to je ono što treba uzeti u obzir, ali kada se radi o ovim krucijalnim principima, pozicija Evropske unije je jasna. Ona ne želi da izgubi Poljsku i Mađarsku, niti je to u interesu njihovih vlada, ali nema odstupanja od nekih vrednosti. Smatram da će vlast u ovim zemljama u jednom trenutku prihvatiti evropska pravila, iako žele da odugovlače te procese, kako bi ispali veliki u očima svoga naroda, ističe Heuvel.

Koji su kriterijumi za proširenje?

Vladimir Međak se najpre osvrnuo na odluku Bugarske da blokira početak pregovora sa Severnom Makedonijom, ističući da je ovo loša odluka Bugarske koja ne šteti samo toj zemlji, nego i budućem proširenju Zapadnog Balkana. U ovom slučaju, veoma je bitna uloga Evropske unije, koja mora zauzeti jasan stav o neprihvatljivosti ovakvih poteza, jer sledeći problem može biti recimo asimilacija nacionalnih manjina. Proširenje se ne može zasnivati na nacionalnim elementima kao predmetu spora, jer da je tako, nijedna država ne bi postala članica, smatra Međak.

Kakvo je stanje na zapadnom Balkanu?

Evropska komisija objavila je svoj prvi izveštaj o vladavini prava u okviru Unije, koji pokazuje spor tempo napretka, mišljenje je Međaka. Kada govorimo o ispunjenosti političkih kriterijuma iz Kopenhagena koji se odnose na borbu protiv organizovanog kriminala, korupciju, nezavisnost pravosuđa, slobodu izražavanja i reformu državne uprave, naša zemlja dobila je ocenu 2.2 što ukazuje na jedno kontinuirano stanje od 2017. godine. Na polju ekonomskih kriterijuma koji se odnose na funkcionalnu tržišnu privredu, sa ocenom 3.25 stigli smo najdalje do sada. Ocena 3.03 za ispunjenost pravnih kriterujma, pokazuje nam da u ukupno 35 poglavlja, Srbija ni u jednom nije dobila najvišu ocenu.

Međak napominje da Evropska unija u ovim slučajevima i te kako obraća pažnju i na izveštaje trećih aktera, poput Freedom House, Reporters Withouth Borders, Transparency International i drugih. Kako su stanje demokratije, sloboda izražavanja, stanje u pravosuđu i javnoj upravi u Srbiji u izveštajima trećih strana na veoma zabrinjavajućem nivou, ovaj izveštaj je krajnje realan, jer je presek stanja mogao da bude i mnogo gori, smatra Međak.

Takođe, Evropska komisija je prvi put ocenjivala i klauzulu o balansu koja podrazumeva da može doći do suspenzije pregovora ukoliko napredak u poglavljima 23, 24 i 35 zaostane mnogo u odnosu na ostala poglavlja. Kako se navodi u ovom izveštaju, dok je za Crnu Goru taj balans osiguran, u slučaju Srbije on je trenutno osiguran.

Međak iznosi bojazan da Srbija ne postane deo unutarevropskih debata, misleći na to da države članice mogu nastojati da poteze koje ne mogu ostvariti prema Mađarskoj ili drugim državama, reflektuju na proces proširenja sa našom zemljom.

Vladavina prava u EU: Pesimistična ili optimistična budućnost

Na pitanje da li je optimista ili pesimista kada se radi o pitanju vladavine prava u Evropskoj uniji, Heuvel kaže da je situacija bila dosta jednostavnija kada je Uniju činilo šest zemalja sa sličnom kulturom, a stvari se znatno komplikuju kako se usložnjava struktura Unije. Upravo zato nam je potrebna vladavina prava, kao osnov za svaki vid saradnje.

Kada se radi u sudbini naše zemlje, Heuvel ističe da ne postoje garancije o brzini našeg ulaska u Uniju, ali da je svaki pozitivan korak vidljiv, jer promene kreću od nacionalnog ka ostalim nivoima. Svoj fokus, Srbija treba da usmeri i na kreiranje uslova za opstanak mladih u zemlji.

Međak smatra da naglasak mora biti na donošenju jednoobraznih pisanih pravila, jer kada postoje jasne uredbe, procesi lakše funkcionišu. Problem nastaje u graničnim zonama, gde Evropska unija nema punu nadležnost, jer to nije bila želja država članica. Bitni slučajevi koji se trenutno nalaze pred Sudom pravde, moraju u budućnosti definisati standarde u vezi sa pravosuđem. Najbitnije presude Suda bile su u vremenima krize, jer se tada utvruđuju standardi i odbacuju subjektivni elementi.

Ne vidi se perspektiva otvaranja novih poglavlja u skorijoj budućnosti, ali je i nezamislivo ući u Evropsku uniju dok se ona interno ne reformiše, zaključuje Međak.

U okviru programa PolitiKAS debate: Nova normalnost održano je ukupno osam debata koje se odnose na naš život i aktuelne probleme u izmenjenom kontekstu u kojima je prisustvovalo više od 170 mladih. Seriju debata Beogradska otvorena škola pripremila je zajedno sa Fondacijom Konrad Adenauer i Fondacijom Eduardo Frei iz Holandije. Sve informacije o dosadašnjim PolitiKAS debatama, možete pronaći ovde.