Šesta PolitiKAS debata na temu Šta je to digitalna diktatura održana je u utorak, 10. novembra 2020.  godine putem ZOOM platforme.  Kako izgleda dan običnog građanina u digitalnoj diktaturi i šta ona u stvari predstavlja? Da li države sprečavaju nastanak digitalne diktature, kakva je uloga velikih internet kompanija i šta kao građani možemo da uradimo kako bismo sprečili njene pojavne oblike, samo su neka od pitanja koje je obuhvatila ova debata.

Svoja znanja, mišljenja i rezultate istraživanja na pomenutu temu izneli su Danilo Krivokapić, iz SHARE Fondacije i saradnik Fondacije Eduardo Frei, kao i Marija Todorović koordinatorka projekata u Beogradskoj otvorenoj školi. Debatu je moderirao Uroš Mišljenović iz organizacije Partneri za demokratske promene Srbija.

Panelisti su se složili i istakli da se pomenuta problematika ne može analizirati nezavisno od događaja sa kojim se suočava ne samo naša zemlja, nego i čitav svet. Pandemija je ostavila svoj pečat i na ovim temama, istovremeno nas podstičući na razmišljanje: Kako se koriste podaci o ličnosti u digitalnom okruženju za vreme vanrednog stanja i da li dovoljno znamo o ovoj temi?

Kako demokratija (zlo)upotrebljava tehnologiju?

Marija Todorović je istakla da, kada se radi o pojmu digitalne diktature i kontekstu u kom se ovaj pojam upotrebljava, Rusija i Kina su zemlje koje se najviše dovode u vezu sa ovim fenomenom. Ali, zloupotreba privatnosti i masovni video nadzor se ne mogu vezivati isključivo za zemlje sa autoritarnim političkim sistemom. Ona podseća na događaje koji su iz temelja uzdrmali zapadnoevropske države i njihove pravne sisteme, kao što su 11. septembar i globalna borba protiv terorizma koju je on doneo sa sobom. Veliki broj država je, pod parolom odbrane demokratije i prevencije terorizma, menjalo zakone, pratilo finansijske transakcije građana i povećavalo policijski nadzor.

Ova godina protiče u znaku borbe protiv pandemije svetskih razmera, pa tako možemo primetiti nove načine za korišćenje digitalnih tehnologija. Zašto je to tako? Državni akteri imaju stalnu tendenciju targetiranja spoljnih neprijatelja i bezbednosnih pretnji po stanoviništvo, a tada često dolazi do zloupotrebljavanja digitalne tehnologije. Upotreba tehnologija u cilju sprečavanja podrivanja državnog sistema ima još jednu komponentu. Države ovaj potez opravdavaju njegovom kratkoročnošću, odnosno, ograničenjem prava samo na period trajanja opasnosti. Međutim, praksa pokazuje da mere ograničenja ljudskih prava i sloboda neretko nemaju rok trajanja, istakla je Todorović.

Vanredno stanje u Republici Srbiji: Zdravlje građana i/li zaštita ličnih podataka

Danilo Krivokapić upoznao je učesnike i učesnice debate sa najvažnijim rezultatima istraživanja SHARE Fondacije koji se odnose na upotrebu ličnih podataka za vreme pandemije. Fokus ovog istraživanja bio je na pet ključnih oblasti:

• infodemija;
• pandemija;
• digitalna prava;
• informacioni sistem COVID-19;
• stanje u regionu.

Retrospektivom i hronološkim pregledom događaja od početka pandemije u našoj zemlji do sada, on je ukazao na nekoliko problematičnih situacija. Sredinom marta tekuće godine, država je upozorila građane koji su se vratili iz inostranstva da se italijanski brojevi telefona prate kao i da se koriste i druge metode za praćenje građana koji krše mere samoizolacije. Stvarnost ili pretnja, problem i te kako postoji, naglašava Krivokapić. Država se nije proslavila ni u narednim mesecima počev od problematičnog SMS-a upozorenja, pa sve do curenja pristupnih podataka u vezi sa informacionim sistemom COVID-19 koji su nekoliko dana bili javno dostupni na sajtu jedne zdravstvene ustanove.

Ko ima informaciju ima i moć

Prirodna je promena sistema i načina vladanja, kako evoluira i kontekst u kome država funkcioniše. Promenjene okolnosti mogu dovesti do kršenja ljudskih prava i sloboda pa se postavlja pitanje, šta raditi u tom slučaju? Todorović podseća na važnost građanske reakcije i ujedinjenja. Na nama građanima je da pratimo ponašanje državnih institucija, ali i multinacionalnih korporacija i privatnog sektora kada je u pitanju zaštita privatnosti i ličnih podataka. Ona ističe da ko ima informaciju ima i moć, a velika koncentracija moći dovodi do disbalansa.

Digitalnu diktaturu bi trebalo zameniti digitalnom demokratijom, a u tom procesu ključnu ulogu imaju građani, organizacije civilnog društva i neformalne grupe uz stalnu komunikacija sa donosiocima odluka. Ona napominje i da veće uključivanje građana u procese donošenja odluka rezultira jasnom građanskom reakcijom u kritičnim trenucima. 

Tehnologija ne može da reši društvene probleme, ako u društvu ne postoji konsezus u vezi ključnih vrednosti.

Krivokapić je sa učesnicima i učesnicama razgovarao i na temu projekta Pametan grad, koji Grad Beograd realizuje zajedno sa kineskom kompanijom Huawei. Ovo pitanje podstaklo je prisutne na razmišljanje i na intenzivnu debatu o postojećem softeru za prepoznavanje lica, pravima građana, mogućnostima za naknadu štete, propisima i saobraćajnoj bezbednosti.

Za mene privatnost nije važna, ja nemam šta da krijem

Šesta u nizu debata, zatvorena je uz izjašnjavanje prisutnih o problematici iskaza: Za mene privatnost nije važna, ja nemam šta da krijem, pravo na privatnost ne sme da bude važnije od efikasnog sprovođenja krivičnih istraga i hvatanja kriminalaca, kao i kada nekome voljno ustupimo svoje podatke, ti podaci se smeju koristiti za bilo koje potrebe. Učesnici i učesnice debate su se složili u tvrdnji da je pravo na privatnost i zaštitu podataka veoma važan aspekt ljudskih prava.

Todorovićeva je podsetila na važnost informisanja o ovoj temi najpre ljudi iz naše okoline, a potom i edukaciju ostalih građana, dok je Krivokapić istakao važnu ulogu koju političke partije imaju u ovom procesu. Veliki zadatak jeste i osvešćivanje mladih ljudi o potrebi zaštite privatnosti i njihovih prava, a Beogradska otvorena škola o ovim temama edukuje srednjoškolce širom Srbije u okviru projekta Zaštiti privatnost- odupri se pritisku.

Sledeća PolitiKAS debata biće održana u utorak 17. novembra, a glavna tema biće povezanost pravoslavlja i demokratije. Više informacija o narednim debatama i dosadašnjem radu, možete pronaći na našem sajtu.