Četvrta debata na temu Šta se pruža mladima: EU perspektiva, održana je u utorak, 27. oktobra 2020. putem ZOOM platforme. Svoje znanja i iskustva na pomenutu temu izneli su Danijela Grubnić, projektna menadžerka na Univerzitetu za ekonomiju i biznis Beč, Austrija i Klaas Valkering, potpredsednik omladine CDA iz  Holandije. Debatu je moderirala Milica Škiljević, menadžerka projekata Beogradske otvorene škole.

Mladi u Srbiji, ali i na nivou država članica EU suočavaju se sa sličnim problemima i izazovima. Politička apatija i nedovoljno uključivanje u demokratske procese karakteristični su za sve mlade.  Kako političke partije pokušavaju da animiraju mlade da se politički angažuju, ali i šta se nudi doseljenicima kada je u pitanju njihova potpuna integracija u društvo države u koju su emigrirali – bile su samo neke od tema o kojima su govorili prisutni.

Danijela Grubnić, kao neko ko je pre više od godinu dana emigrirao u državu članicu EU, podelila je sa prisutnima svoje iskustvo preseljenja u Beč „kao način da upozna kako Evropa diše, živi i radi i kako bi sebi ponudila mogućnost da se dalje profesionalno razvija“. Kao pozitivan primer načina na koji Beč, ali i Austrija u celini nastoji da u zajednicu integriše doseljenike, Danijela je posebno istakla personalizovanu komunikaciju koju lokalne vlasti ostvaruju sa svojim građanima. „Opština redovno obaveštava građane o svim novinama i eventualnim izmenama u okviru oblasti u kojoj živite, kao i o kursevima za učenje jezika i drugih oblika usavršavanja koji se nude u vašem distriktu“. Tu je i mogućnost koju svaki građanin koji živi duže od 6 meseci na teritoriji Beča ima, a to je da „bude pozivan na sastanak sa lokalnim predstavnicima, gde on ima mogućnost da izloži svoje ideje za unapređenje zajednice u kojoj živi“. Dakle, bavljenje individuama i grupama na personalizovan i posvećen način je dobar model za dublju integraciju doseljenika. Danijela je dodala da je jedan od benefita odlaska iz Srbije i to da osoba, pojedinac koji je emigrirao ima odgovornost i želju da mestu odakle je krenuo vrati ono novo što je naučio i video u sredini u koju se preselio. „Da povezuje ideje i ljude“, istakla je Danijela.

Kakvi su stavovi mladih koji žive u EU o EU?

Govoreći iz perspektive mladih koji su rođeni i žive na teritoriji EU, Klaas Valkerin je istakao da  „EU je za mlade u Holandiji neka vrste norme i EU je oduvek bila tu. Kada su oni rođeni, u njihovom detinjstvu, dok su se obrazovali i sada kada se profesionalno usavršavaju i razvijaju. Poštovanje četiri osnovne slobode je tu oduvek i nešto što je deo svakodnevnog života svakog građanina Unije i nešto što će uvek biti tu. U političkom smislu, veza sa Evropskim parlamentom u Holandiji je na izuzetno niskom nivou. Većina mladih ne zna ko sedi u Evropskom parlamentu ili pak ne razlikuju institucije i ne znaju koji spektar političkih partija postoji na EU nivou, iako je obrazovnim sistemom predviđeno obrazovanje o EU i politici uopšte. To dovodi do toga da mladi ljudi uglavnom ne glasaju. Oni dakle koriste četiri osnovne slobode, ali ne veruju da je zbog toga važno glasati. Za političke stranke to znači da treba da se angažuju mladi ljudi u političkom životu na evropskom nivou, dok je sa druge strane mladim ljudima teško shvatljiva činjenica da mogu nekako da utiču na dešavanja na evropskom nivou“ rekao je Klaas i dodao da je „korona kriza i nemogućnost putovanja na način do sada poznat evropljanima doveo do toga da građani EU malo više razmišljaju o Uniji, da primete njeno postojanje. Ono što je primetno je da je drugačija situacija sa mladima koji emigriraju u Holandiju. Oni su najčešće veoma dobro upoznati sa načinom na koji EU funkcioniše, sa njenim vrednostima, mogućnostima koje pruža za mlade. Na primer u većim gradovima gde postoje univerziteti, uglavnom su međunarodni studenti ti koji prvi dolaze na politička okupljanja jer oni mnogo bolje razumeju vrednosti EU“ zaključio je Valkering.

A kako funkcionišu podmladci političkih partija u Evropi?

Klass Valkering, kao predsednik podmladka holandske partije CDA istakao je da „u Holandiji, za razliku od Srbije podmladci političkih partija, iako veliki deo aktivnosti sprovode zajedno sa glavnom strankom, ipak zadržavaju određen nivo autonomije u svom delovanju prema potencijalnim biračima i imaju pravo da u određenim oblastima zastupaju stavove koji su nekad čak i u suprotnost sa glavnom partijom“. Podmladak partije na taj način može da utiče na „majku“ partiju da promeni svoju platformu/poziciju u odnosu na neka pitanja. Omladinski delovi različitih partija takođe pokušavaju da sarađuju kako bi zajedničkim snagama radili na rešavanju problema sa kojima se mladi suočavaju.

Što se motivacije tiče, Klaas je istakao da je „strategija da se uključivanje građana rade od osnovnog, lokalnog nivoa na bazi neke teme koji bi mogla da zainteresuje građane i da ih navede da uzmu učešće u političkim procesima. Ono što je različito u odnosu na Srbiju je da je glavni i najčešće krajnji cilj građana kada je u pitanju njihov aktivizam, težnja da učestvuju i doprinesu rešavanju nekog problema u njihovoj zajednici, a ne da budu članovi partija što nije njih primarni cilj.“

Primer dobre prakse  - podsticanje mladih u Holandiji da se više angažuju u svojim zajednicama

U Holandiji politički aktivisti i stranke nastoje da angažuju mlade ljude tako što se trude da ih vežu za neko pitanje i temu, istakao Klaas i dodao da „su mladima u Holandiji važne konkretne teme i problemi, a ne koja stranka to podržava. Mladi više vole da koriste praktične načine komunikacije sa političarima i ono što sada primećujemo jeste veći uticaj društvenih mreža na politiku. Mladima je danas u Holandiji važno da prave sopstvene pokrete i platformu u nekom gradu, na neku temu i onda kad naiđu na činjenicu da je menjanje stvari bez političkih stranaka teško, onda oni više koriste političke stranke kao sredstvo da prenesu svoju poruku, da dođu do cilja. Oni žele da osnivaju svoje pokrete i rade sami, a političke stranke s druge strane vole da inkorporiraju u svoje strukture te postojeće uticajne, mlade ljude“.

Dakle „protiv apatije mladih se možemo boriti realizmom tako što ćemo mladima pokazati da ono što obećamo ćemo zaista i da ostvarimo, a da pri tom vodimo računa o problemima mladih. Obećanja moraju biti ostvariva, jer je to jedini način da se pridobije i održi poverenje mladih ljudi“, zaključio je Klaas.

Za više informacija o narednim debata, pratite naš sajt.