Fondacija Konrad Adenauer, Beogradska otvorena škola i Fondacija Eduardo Frei iz Holandije  pripremili su seriju debata svakog utorka u oktobru i novembru, u okviru programa PolitiKAS debate: Nova normalnost koje se odnose na dijalog o životu u današnjem izmenjenom kontekstu.

Druga debata na temu „Inovativno društvo danas: mogućnosti i perspektiva” održana je 13. oktobra 2020. godine preko platforme ZOOM. Svoja znanja i primere dobre prakse sa prisutnima razmenili su Srđan Verbić, docent na FEFA i koosnivač Opservatorije društvenih inovacija (ODI) i Friso Douwstra, zamenik gradonačelnika grada Leuvardena (Holandija), evropske prestonice inovacija. Debatu je moderirala Lana Avakumović, zamenica glavnog i odgovornog urednika portala Talas.

Značaj otvorenih podataka

Svoja izaganja na temu inovacija govonici su započeli osvrtom na ono bez čega inovacije ne bi bile moguće, a to su otvoreni podaci. Danas dominiraju upravo inovacije koje se zasnivaju na podacima (data driven).  Ukoliko pogledamo kompanije koje su se posebno razvile za vreme pandemije i čija je vrednost akcija skočila, uvidećemo da su one data driven - od dostave hrane do ZOOM-a.

Međutim, da bismo koristili i pristupili otvorenim podacima, potrebno je ispuniti nekoliko uslova među kojima je i „politička odluka da to treba da bude transparentan proces, zatim treba izvršiti tehničku standardizaciju, da bude sve u istom mašinski čitljivom formatu kako bi računar to da pročitao i stavio u neki drugi format. Tek onda takvi podaci postaju otvoreni podaci“. Kada govorimo o situaciji u Srbiji, problem sa bazama podataka je što su one relativno „plitke“ te ne dozvoljavaju ukrštanja, odnosno ne sadrže informacije od kojih neko može da kreira biznis, a to je ključni momenat jer „inovacije postoje, i razvijaju se onda kada se pređe prag kvaliteta i kvantiteta odnosno kada je neko u prilici da napravi svoj biznis iz toga što koristi javno dostupne podatke“ rekao je Srđan Verbić. Kod nas velike svetske kompanije koriste podatke koji su dostupni  i to rade Google transportation, Google maps, ali je malo domaćih aplikacija koje možemo da koristimo kako bi nam podigle kvalitet života. Dobar primer je Car:go.

„Otvorene baze podataka se prepoznaju kao posebno značajne u vreme pandemije kada bi kompanije i pojedinci, istraživači, trebalo da razmenjuju podatke i svi rade kao tim kako bi se što pre došlo do kvalitetne vakcine koja će biti svima dostupna“, istakao je Friso Douwstra.

Koliko je pandemija pogurala inovacije i koliko je uticala na ubrzanja na tom polju?

Pandemija korona virusa kao jedna globalna pretnja uticala je na adaptibilnost našeg sistema i uslovila brzo prilagođavanje novoj stvarnosti i dovela je do toga da mnoge delatnosti inoviraju svoje poslove. Na debati je istaknuto da je Srbija dobro odreagovala na krizu kada je u pitanju prelazak u online prostor za rad, učenje, kupovinu i druženje.

„Ova situacija je takođe dovela do drastične razlike i to između onih koji mogu da pređu da rade online i onih koji to ne mogu. Postoji toliki broj delatnosti koje je nemoguće vršiti online, ne mogu se autimatizovati“. S tim u vezi, „pandemija je pokazala da oni koji imaju ideju kako da svoj biznis digitalno transformišu, da ga pretvore u nešto što može da se radi online, oni su u drastičnoj prednosti“, istakao je Srđan Verbić.

Zaključak oba govornika  je da se „ni Holandija ni Srbija ne bi trebalo da se oslanjaju ni na Google, ni na jedan konkretni servis i to je ono što je pravi test digitalne transformacije i digitalizacije društva. Dakle, društvo je digitalizovano kada radi, a ne onda kada Google ne postoji“. Cilj treba da bude stvaranje alternativa u slučaju kada usled nepredviđenih okolnosti ostanemo bez vodećih softvera te zato ne smemo potpuno zavisiti ni od jednog od njih.

Koje su to inovacije koje mogu da doprinesu većoj inkluzivnosti marginalizovanih grupa u obrazovni sistem?

Za početak, najveći izazov je obezbediti internet u svakoj kući i obezbediti uređaje pomoću kojih učenici i studenti mogu da prate online predavanja. Procena je da negde 20% učenika ne može da prati nastavu online, a to je takođe problem i na svetskom nivou. „Procene Svetske banke kažu da se 8-10 miliona učenika koji su sada privremeno napustili školovanje, nikada neće vratiti - dakle oni se neće ponovo uključiti u obrazovanje i to se naročito odnosi na žensku decu u uzrastu 13-15. godine i na tome upravo treba raditi“, istakao je Srđan Verbić.

A koji su to primeri dobre prakse?

Kako bi se kreirala uspešna politika u oblasti inovacija neophodno je da dođe do saradnje Vlade, kompanijama, obrazovnog sistema (Univerziteta) i istraživača. „Četiri strane uvek moraju da budu uključene u donošenje politika i moramo zajednički da odlučimo gde želimo da budemo za 10 godina. Tako je počeo rad na najbitnijoj stvari za budućnost, a to je tehnologija vode, mlečnih proizvoda i prehrane. U tom kontekstu se vodio dijalog sa školama, kako se mogu uključiti deca već u osnovnim školama. Suština Leuvardena kao grada je da svi stanovnici od kako su bebe pa dok ne dobiju doktorat, sve mogu da urade u okviru našeg grada“ rekao je Friso Douwstra.

U Holandiji, obrazovni sistem je ustrojen tako da ima za cilj da rešavanjem praktičnih problema dovede do nastanka inovacija. „Svi projekti i zadaci se delegiraju na osnovu obrazovanja. Oni koji su na vrhunskim univerzitetima, moraju da rade na primenjenom nivou; moraju da predlože projekte koji će raditi na pravim responzivnim temama, na onome što je zaista potrebno zajednici“. Specifičnost obrazovnog sistema Holandije, u odnosu na Srbiju  je Ustavom propisano neučešće Vlade u regulisanju obrazovne politike, odnonso da je to moguće isključivo na dobrovoljnoj bazi, što se pokazalo kao veoma efikasno i kada je u pitanju kvalitet obrazovanja i broj inovacija i patenata.

Dobar način za podsticanje inovacija jesu i javne nabavke inovacija (Public Procurement of Innovative Solutions). Ideja javnih nabavki inovacija je da država i lokalna zajednica izađu sa izazovom za koji treba pronaći inovativno rešenje. Dakle, ne treba nam unapred određena inovacija već rešenje postavljenog problema, a način na koji će se to rešiti treba da bude ostavljen istraživačima.  „U Srbiji se trenutno više pažnje i sredstava usmerava na istraživačku zajednicu i težnju da se njima omogući da naprave inovacije plus ono što je dodatno problem ili faktor koji usporava je i činjenica da mi nemamo tržište za inovacije, tačnije nemamo berzu za startup-ove koji su uspeli i koji sada treba da izađu na berzu. I ako nema tog sledećeg koraka, neće doći do ulaganja u inovacije koje ne mogu biti prodate za godinu dana na nekoj višoj skali. Zbog toga nam odlaze timovi koji su napravili inovacije, što je suštinski problematičnije od malog broja inovacija“.

Dakle, ugledajući se na primer Holandiji treba raditi na podsticanju tržišta u pravcu korišćenja domaćih inovacija koja će onda nastajati kao odgovor na praktičnu i realnu potrebu društva da se određeni problem reši. Jer, iako je evidentno da postoji niz izazova na putu porasta broja inovacija, zaključak je da „što više i brže budemo koristili inovacije u svakodnevnom životu bićemo uspešniji kao društvo i kao država.“

Za više informacija o narednim PolitiKAS debatama, posetite naš sajt.