Predstavljamo vam novu publikaciju Beogradske otvorene škole „Kvalitet vazduha u Republici Srbiji: Od merenja ka merama“. Ova publikacija bavi se analizom stanja kvaliteta vazduha u Republici Srbiji, toga koje zagađujuće materije udišemo i odakle dolazi ovo zagađenje – odnosno ko su najveći zagađivači . Pored toga ova publikacija prikazuje i odakle dobijamo podatke o kvalitetu vazduha, gde se sve nalaze stanice za merenje kvaliteta vazduha, koja je pouzdanost ovih podataka i na koji način treba unaprediti monitoring.

Zagađenje vazduha je tema koja u poslednjih par godina sve više okupira pažnju javnosti. Interesovanje za temu zagađenja vazduha drastično je počelo da raste sa pojavom istraživanja i merenja koji zagađenje vazduha u gradovima širom Srbije stavljaju u regionalni, evropski i globalni kontekst. Okidač za drastičan porast interesovanja za temu bilo je rangiranje pojedinih gradova, poput Beograda i Valjeva, u okviru rang liste najzagađenijih gradova sveta na sajtu Air Visual, na kojem su se i Beograd i Valjevo u nekoliko navrata obreli na nezavidnom prvom mestu na svetu po zagađenosti vazduha. Sa porastom interesovanja građana počelo je i sveobuhvatno izveštavanje medija o ovom problemu, koje je temu zagađenja vazduha postavilo praktično na prvo mesto među svim temama koje interesuju javnost. Nadležne institucije nisu mogle ostati neme na interesovanje građana za zagađenje vazduha, ali su informacije o zagađenosti primarno obrazložile dovođenjem u pitanje metodološke održivosti ovih rang lista. I dok se tačno mesto na rang listi svetskih gradova i metodologija po kojoj se izračunava indeks kvaliteta moglo dovesti u pitanje, ono što je postalo kristalno jasno je činjenica da je zagađenje vazduha u Republici Srbiji problem sam po sebi, čije su razmere i ozbiljnost evidentne i bez šireg konteksta i poređenja sa drugim državama. Na kraju krajeva, i sajtovi koji vrše rangiranje gradova po zagađenosti, crpe podatke i iz zvaničnih državnih mernih stanica. To je slučaj i sa Air Visual platformom, koja ocenu za Beograd donosi upravo na osnovu 3 državne merne stanice.

Nasuprot prijemčivo vizuelno prikazanim podacima o stanju zagađenja vazduha na veb sajtovima poput Air Visual-a, stajali su podaci o zagađenju vazduha u zvaničnim dokumentima Republike Srbije. Reč 6 je o izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine, kao i izveštajima drugih institucija koje su nadležne za praćenje kvaliteta vazduha u lokalnim mrežama. Tumačenje ovih podataka, svakako suvoparnijih i nepristupačnijih (nekad i nedostupnih) od izvora informacija koji su primarno zaokupirali pažnju javnosti, pokazuje da je zvanična ocena kvaliteta vazduha u Republici Srbiji – Prekomerno zagađen, za većinu urbanih sredina. Detaljniji pregled pokazuje i da je vazduh zvanično čist upravo u onim sredinama u kojima je monitoring kvaliteta vazduha nepotpun. Upućivanjem u zakonski okvir kojim se definiše zaštita vazduha u Republici Srbiji dobijamo uvid u to o koliko je kompleksnoj oblasti reč, budući da je u cilju zaštite vazduha definisan niz obaveza na različitim nivoima odlučivanja – od strateškog okvira na nacionalnom nivou, do obaveza lokalnih donosilaca odluka. Istraživanje primene ovih propisa pokazuje da se najpre, sa nekim od ključnih propisa u oblasti zaštite vazduha kasni, a da primena već usvojenih propisa ne daje rezultate.

Budući da je zdravstvena kriza globalnih razmera u velikoj meri uticala na živote svih nas u toku ove godine, dominantan fokus rasprave o zagađenju vazduha usmeren je na štetan uticaj zagađenog vazduha na zdravlje građana. Istraživanje Globalnog saveza za zdravlje i zagađenja (GAHP), pokazalo je da Republika Srbija zauzima prvo mesto u Evropi po smrtnosti od zagađenja životne sredine – tačnije, po broju smrti uzrokovanih zagađenjem životne sredine na 100 000 stanovnika. Istraživanja koja se fokusiraju na zagađenje vazduha, poput istraživanja Svetske zdravstvene organizacije iz 2019. godine, pokazuju da u Srbiji, usled posledica zagađenja vazduha, prevremeno umre skoro 6.600 ljudi.

Uzevši u obzir ozbiljnost i kompleksnost zagađenja vazduha u Republici Srbiji sa jedne strane, kao i prepoznajući rastuće interesovanje građana, medija i ostalih aktera u društvu za ovo pitanje, autori ove analize su kroz ovaj tekst nastojali da obuhvate neka od ključnih pitanja zaštite vazduha: Trenutno stanje kvaliteta vazduha; Monitoring kvaliteta vazduha; Zagađujuće materije; Najveće izvore zagađenja; Nadležnost za rešavanje pitanja zagađenja.

Autori izražavaju nadu da će analiza poslužiti svim zainteresovanim čitaocima da bolje razumeju problem zagađenja vazduha, kao i da daju svoj doprinos da se u predstojećem periodu, fokus razgovora o zagađenju vazduha pomeri sa razumevanja problema na traženje konkretnih rešenja. Od merenja – ka merama.

Publikacija je nastala u okviru projekta„Kvalitet vazduha, javno zdravlje i COVID19: Istraživanje korelacije između zagađenja vazduha i COVID-19 u Srbiji“, koji je Beogradska otvorena škola sprovela uz podršku Britanske ambasade u Beogradu. 

Kompletan tekst publikacije možete preuzeti OVDE.

Izvor fotografije: Freepik.com