Na osnovu trogodišnjeg rada na pravednoj tranziciji u zemljama centralne i istočne Evrope, partneri Beogrdske otvorene škole, organizacije u okviru Bankwatch mreže, su sastavile set smernica koje zemlje zapadnog Balkana, koje sada započinju proces, mogu koristiti za pokretanje sopstvene pravedne tranzicije.

Evropska komisija se obavezala da će Evropu učiniti klimatski neutralnom do 2050. godine, a većina zemalja EU sada je ili bez uglja ili su postavile ciljeve da postepeno ukidaju ugalj do 2030. Ipak, u obližnjim zemljama zapadnog Balkana ključni donosioci odluka i dalje iznose argument da je brz prelazak na čiste izvore energije pretežak.

To više nije slučaj. Kritična masa međunarodnih tela se sada obavezala da će stručnim i novčanim sredstvima pomagati državama koje nisu članice EU u regionu kako bi energetska tranzicija funkcionisala. Sekretarijat Energetske zajednice posvećen je cilju, a nova Platforma za regione uglja na zapadnom Balkanu i u Ukrajini uspostavljena je 2020. godine kako bi pomogla u koordinaciji procesa. Uključene su, između ostalih, i Energetska zajednica, Evropska komisija, Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj.

Grupe civilnog društva, uključujući Bankwatch, mogu da podele svoje dragoceno iskustvo u radu sa lokalnim zajednicama u regionima uglja i pokažu sličnim zajednicama na Zapadnom Balkanu kako da se pobrinu da međunarodni akteri koji imaju mogućnost da novac ulože tamo gde je potreban, čuju njihove glasove .

Gde se nalazimo u ovom regionu

U novembru 2020. lideri zemalja Zapadnog Balkana potpisali su Zelenu agendu za region, čime su se obavezali da smanje zagađenje i dekarbonizuju svoje ekonomije do 2050. godine, kao i sam EU blok. U stvari, to bi značilo zaustavljanje svih planova za nove jedinice uglja i određivanje datuma zatvaranja onih koji rade. Da bi realizovale ovo obećanje, zemlje u regionu moraju da usvoje ambiciozne nacionalne energetske i klimatske planove (NECP).

Šest zemalja zapadnog Balkana trenutno radi na izradi nacrta NECP-a, a Severna Makedonija - očigledna predvodnica - već podnosi svoj dokument Energetskoj zajednici.

Severna Makedonija, iako napreduje ka značajnijem korišćenju obnovljivih izvora, ipak računa na gas kako bi se preusmerila sa uglja. Čelnici zemlje, kao i drugi lideri u regionu, moraju da shvate da je oslanjanje na gas kao prelazno gorivo zamka: to znači izgradnju nove gasne infrastrukture i oslanjanje na uvoz, koji će sve završiti kao napuštena imovina samo nekoliko decenijama od sada. Prilika stvorena za pravednu tranziciju, danas, u regionu mora se u potpunosti iskoristiti za transformisanje energetskih sistema u one koji se zasnivaju isključivo na obnovljivim izvorima.

Srbija je, u međuvremenu, usvojila i zakon o klimatskim promenama i paket energetskog zakonodavstva sa odredbama koje se odnose na obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i rudarstvo, uključujući mere za razdvajanje operatora sistema za prenos električne energije i gasa. Međutim, i dalje postoji kontradikcija između deklarativne posvećenosti Srbije dekarbonizaciji i vladinih postupaka. Zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, jedina je država u regionu koja još uvek aktivno planira uvođenje novih kapaciteta uglja na mrežu, a njen Prostorni plan koji pokriva period od 2021. do 2035 - koji je bio na javnoj raspravi u aprilu - predviđa ne manje od 2,1 GV novih instalisanih kapaciteta iz četiri nove elektrane na lignit.

Istovremeno, novoimenovana vlada Kosova uverila je svoje međunarodne partnere u svoje namere o klimatskoj neutralnosti i traži podršku u kratkoročnim i srednjoročnim reformama u ovom pravcu.

Dobra vest iz regiona je da je nekoliko vlada shvatilo potrebu da odustane od planova za nove jedinice uglja, koje su bile razmatrane pre godinu dana. Nažalost, zatvaranje postojećih postrojenja uglavnom se odlaže. Gas se takođe previše često pojavljuje kao prelazno gorivo u planiranju. Lideri zemalja zapadnog Balkana moraju biti ambiciozniji kada je u pitanju konceptualizacija transformacije - resursi i stručnost su tu.

Presudno je da podrška pravednoj tranziciji, među zajednicama u regionima uglja raste iz dana u dan. U Pljevljima, u Crnoj Gori, lokalno stanovništvo stvorilo je platformu pravedne tranzicije. Platforma istovremeno promoviše koncept i zalaže se za njegovu primenu u regionu, uz učešće lokalnih zajednica.

Vodič

I za nacionalne lidere i za zainteresovane lokalne zajednice, publikacija Bankwatch-a Osam koraka ka pravednoj energetskoj tranziciji na Zapadnom Balkanu izvor je praktičnog znanja, izvedenog iz iskustva drugih zajednica u EU suočenih sa sličnim procesom. Publikacija iznosi šta je potrebno učiniti na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou da bi se pravedni proces tranzicije pokrenuo na pravi način: od razjašnjavanja koncepta pravedne tranzicije do razjašnjavanja potencijala regiona, pridobijanja donosioca odluka i uključivanju lokalnih zajednica u pronalaženje izvora finansiranja. Studije slučaja pokazuju kako su zajednice u drugim zemljama učinile da svaki od ovih aspekata funkcioniše.

Vodič može poslužiti kao polazna osnova za sve koji rade na pravednoj tranziciji na zapadnom Balkanu. Detaljniji materijali dostupni su na internet stranicama Bankwatch-a i drugih partnera.

Sam vodič možete preuzeti OVDE.

Izvor fotografije: Freepik.com