Konferencija o ekološkoj bezbednosti pod sloganom „Uozbiljimo se!“ održana je 9. i 10. novembra na Fakultetu političkih nauka u Beogradu u organizaciji Centra za kreiranje politika. Drugog dana Konferencije, na panelu „Čist vazduh – luksuz ili pravo?” učestvovala je i Mirjana Jovanović, menadžerka projekata u Beogradskoj otvorenoj školi. Pored nje, govornici su bili i Srđan Kukolj iz Health and Environment Alliance i Nataša Rašković iz građanske kampanje Crveni bedževi.
Moderator panela Aleksandar Peković na samom otvaranju diskusije upozorio je da je zagađenost vazduha krajnje alarmantno i da to utiče na naše osnovno ljudsko pravo – pravo na život. „Stanje vazduha jeste bolje sada nego u proteklih nekoliko nedelja, ali razlog tome jeste što vetrovi vrše disperiziju čestica, ali zagađenje i dalje postoji”, objasnio je Peković.
Mirjana Jovanović rekla je da je BOŠ shvatio da građani ne razumeju odakle dolazi zagađenost i dodala da čak i kada nađu podatke o tome, obični građani ne mogu da razumeju, jer su ti podaci uglavnom tehnički navedeni. „Nije poenta da građani sami izmere nivo zagađenosti vazduha, jer to nije moguće i time se bave nadležne institucije, poenta je da građani razumeju kompleksnost ovog problema, odgovornost koja je na svima, ali i normativni okvir. Ono što građani mogu da urade jeste da se organizuju tj. grupišu oko teme, da od nadležnih organa traže informacije kakav vazduh udišemo, iz pouzdanih izvora, kao i da se zalažu sa preduzimanje konkretnih mera”, navela je Mirjana Jovanović.
Srđan Kukolj govorio je o stanju vazduha u Evropskoj uniji i istakao da u EU još uvek postoje države koje subvencionišu industrijski sektor zbog potrošnje uglja. On je rekao da postoje direktive koje se tiču kvaliteta vazduha, ali i ostalih sektora koji se tiču zagađenja vazduha, međutim, da ni pored toga situacija u EU nije idealna. „Uloga zemalja Zapadnog Balkana jeste da procene kvalitet vazduha i koliko utiče na naše zdravlje. Razlika između zemalja Zapadnog Balkana i EU je što se u Uniji ipak teži da se ovaj problem reši sistemski”, ukazao je Kukolj. On je predočio da je ovo složen problem koji zahteva jednu tranziciju koja će sigurno trajati oko deceniju i naglasio da zbog toga moramo da imamo jasnu i čvrstu strategiju.
„Smederevo ima 130 hiljada stanovnika i Železara jeste ozbiljan zagađivač, međutim kada krenete da se bavite problemom zagađenja shvatite da je indeks zagađenosti mnogo veći zimi nego leti, što ukazuje na to da su toplane takođe veliki zagađivač. Treći veliki zagađivač jesu individualna ložišta tj. građani koji se greju na drva i ugalj”, objasnila je Nataša Rašković. Ona je ukazala na to da, kada je reč o ovom problemu, ne može se samo upirati prstom na industriju. Nataša Rašković smatra da građani nisu dovoljno osvešćeni, ali da Crveni bedževi uveliko rade na podizanju svesti. „Pokušavamo da mobilišemo zajednicu, iako mnogi građani ignorišu problem iz razloga što im je Železara osnovni izvor prihoda i samim tim moraju da biraju između hrane i čistog vazduha. Bitno je pokrenuti kritičnu masu, jer se tek tad može izaći sa nekim zahtevima”, zaključila je Nataša Rašković.
Nakon panela usledila su dva paralelna događaja: Case study i Speed dating. Predstavnici kompanija, organizacija i institucija u okviru Speed dating-a bili su startap AlgiOx, AIESEC, EkoBlog i Naučno-stručno društvo za upravljanje rizicima u vanrednim situacijama.
Izvor: http://www.fpn.bg.ac.rs/30237?jezik=lat#prettyPhoto
