Treći po redu, Forum održivosti (Sustainability Forum) Energetske zajednice pod nazivom „Prigrliti dekarbonizovanu budućnost (Embracing a Decarbonized Future)“, održan je u Beču 27. juna 2019. godine. Na Forumu je i ove godine učestvovao tim Beogradske otvorene škole u programskoj oblasti Energija, klima i životna sredina. Forum je bio prilika da se u istom panelu čuje glas ne samo donosilaca odluka i civilnog sektora, već i investitora, bankara, konsultanata i akademske zajednice koji se bave temama održivosti.
Forum su zajednički organizovali Energetska zajednica, "Balkan Green Foundation" i "The Nature Conservancy" u saradnji sa Fondacijom "Hajnrih Bel". Na Forumu su, ispred Beogradske otvorene škole, učestvovale Mirjana Jovanović, projektna menadžerka, i Varvara Aleksić, asistentkinja na projektima u Beogradskoj otvorenoj školi.
Tokom diskusije, postavilo se pitanje (ne)poverenja između zainteresovanih strana. Odgovor se nameće u traženju zajedničkih prilika za prevazilaženje prepreka. Učesnici su saglasni da su mali koraci poput zelenih građanskih inicijativa, inovativnih biznis modela, crowdfunding finansiranja, građanskih inicijativa u oblasti energetike – put do dekarbonizovane budućnosti i u državama Energetske zajednice.
Uzimajući u obzir izazove sa kojima se države Zapadnog Balkana susreću prilikom razvoja projekata u oblasti hidroenergije, jutarnje sesije Foruma su podsetile na značaj transparentnih i inkluzivnih postupaka procene uticaja na životnu sredinu. Učesnici panela složili su se da je hidroenergija važan sastojak održivosti, ako se sprovodi u skladu sa utvrđenim pravilima i u cilju sistemskog pristupa smanjenju negativnih uticaja. Pored procedura pre i u toku izgradnje novih objekata, ne treba zanemariti odgovornost pri upravljanju projektima koji su već realizovani, kao i obavezan monitoring. Svi ovi koraci neophodni su kako ne bismo doveli u pitanje uspešnost energetske tranzicije.
Na procenu uticaja, kao i stratešku procenu uticaja na životnu sredinu treba gledati kao na proces podrške donosiocima odluka da donesu promišljenu odluku, investitorima da izaberu najbolju alternativu, a građanima da iznesu svoj stav koji će biti uzet u obzir. Iz tog razloga, svi akteri treba da pristupe proceni uticaja na proaktivan način, a ne da reaguju tek kada se problemi nagomilaju. Na kraju, jedna od poruka koju smo mogli da čujemo, a da se odnosi na proces evropskih integracije jeste: “Ne transponovati pravila Evropske unije i Energetske zajednice samo radi transpozicije, već tako da oni mogu da ispune svoju svrhu u datim okolnostima.”
Dok je prvi deo Foruma bio posvećen razvoju hidroenergije na Zapadnom Balkanu, drugi deo bavio se investicijama u dekarbonizovanu budućnost, sa posebnim osvrtom na investicije iz Azije, inovativne biznis modele i praktične probleme koji stoje na putu da se iskoristi veliki potencijal obnovljivih izvora energije u zemljama Energetske zajednice. Neadekvatno održavanje javnih rasprava, nepoštovanje pravila o državnoj pomoći, neuključivanje eksternih troškova u cenu struje, konfuzija oko uloge institucija kao što je Energetska zajednica, sve ovo govori da – jedinstveni regulatorni prostor za Evropsku uniju i Zapadni Balkan mora da bude prioritet za obe strane. Investitori koji dolaze osluškuju potrebe tržišta i rade u partnerstvu sa državama. Stoga su i te kako svesni obaveza i spremni da se edukuju. Zajednički imenilac za sve aktere, ali i ključ za dekarbonizaciju jeste dugoročno planiranje u oblastima energetike i klimatskih promena, kao i podizanje svesti o standardima Evropske unije i koristima koje njihova primena donosi za sve zainteresovane strane.
Po pravilu dan nakon Foruma održivosti, održao se neformalni Ministarski savet, sastanak predstavnika najviše institucije koja donosi odluke unutar Energetske zajednice. Cilj je da se članovi Ministarskog saveta, odnosno ministri nadležni za energetiku i životnu sredinu, upoznaju sa temama Foruma i daju predloge za dalje korake. I pored važnosti tema i sve većeg pritiska stručne i zainteresovane javnosti, evidentan je nedostatak zainteresovanosti i prisustva najviših državnih predstavnika na ovogodišnjem Ministarskom savetu, što govori na kom su mestu na agendi pitanja održivosti u državama regiona.
Varvara Aleksić, Beogradska otvorena škola
Autor fotografija: BOŠ
