Okrugli sto na temu uspostavljanja lokalnih fondova za energetsku efikasnost održan je u utorak, 3. aprila, u prostorijama Beogradske otvorene škole. Sastanku, u organizaciji Beogradske otvorene škole i RES fondacije, prisustvovali su predstavnici gradova i opština iz različitih delova Srbije, kao i Stalne konferencije gradova i opština, stručnih udruženja i organizacija civilnog društva.
Sastanak je organizovan sa ciljem da se razgovara o uspostavljanju i funkcionisanju fondova za energetsku efikasnost gradova i opština iz različitih uglova, a u kontekstu relativno skorih promena u zakonodavstvu. Nakon uvodnih obraćanja Mirjane Jovanović ispred Beogradske otvorene škole i Aleksandra Macure ispred RES fondacije, usledile su prezentacije i diskusija između učesnika. Predstavnici Stalne konferencije gradova i opština govorili su o procesu izrade modela lokalnih akata koje predviđa novi Zakon o stanovanju i održavanju zgrada. Predstavnik Pokrajinskog sekretarijata za energetiku AP Vojvodine predstavio je rad Garancijskog fonda. Predstavnici gradova i opština govorili su o svojim iskustvima sa unapređenjem energetske efikasnosti kako u javnom, tako i u stambenom sektoru.
Broj gradova i opština koje se posvećeno bave unapređenjem energetske efikasnosti je u porastu. Za primenu mera unapređenja energetske efikasnosti u javnom sektoru zakonski okvir je jasan i postoje različiti izvori finansiranja na raspolaganju, poput sredstava koje nudi Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, međunarodne razvojne banke, Budžetski fond za energetsku efikasnost resornog Ministarstva, kao i lokalni fondovi za energetsku efikasnost gradova i opština, čije se uspostavljanje predviđa Zakonom o efikasnom korišćenju energije.
Međutim, potrebe za unapređenjem energetske efikasnosti jednako su velike i u sektoru privatnog stanovanja. Teže je doći do finansijskih sredstava, uzevši u obzir ograničen pristup građana bankarskom tržištu i veću neizvesnost, koja onemogućava primenu mera energetske efikasnosti, uprkos njihovoj isplativosti na duži rok. Prepoznavši potrebu za intervencijom u stambenom sektoru, gradovi i opštine su nalazili različite modele za finansiranje projekata unapređenja energetske efikasnosti. Preduzimanje mera unapređenja energetske efikasnosti u stambenom sektoru kroz korišćenje javnih sredstava, međutim, dovodi gradove i opštine u sukob sa zakonom.
Čini se da su vrata za intervencije u stambenom sektoru šire otvorena kroz usvajanje novog Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Odredbe ovog Zakona pružaju mogućnost gradovima i opštinama da vrše mere unapređenja energetske efikasnosti na privatnim zgradama u cilju ostvarenja javnog interesa, sredstvima iz lokalnog budžeta, pritom imajući pravo na regres – ali i uz mogućnost donošenja odluke o bespovratnom sufinansiranju ovakvih projekata.
Mišljenja o finansiranju projekata energetske efikasnosti u stambenom sektoru javnim sredstvima ostala su podeljena i nakon donošenja novog Zakona o stanovanju. Međutim, učesnici skupa saglasili su se sa značajem daljeg unapređenja energetske efikasnosti u cilju ostvarivanja ušteda energije, unapređenja kvaliteta života građana i zaštite životne sredine, te se složili da se održi kontinuitet u susretima, razgovorima na temu unapređenja energetske efikasnosti i razmene iskustva, imajući na umu kako potrebe za sprovođenjem projekata energetske efikasnosti, tako i za poštovanjem zakona i očuvanja javnog interesa.
Autor fotografija: Beogradska otvorena škola
