U Domu omladine, u petak 17. novembra u okviru 8. Green Festa, predstavljen je četvrti godišnji izveštaj Koalicije 27, koji prati pripreme Republike Srbije za otvaranje poglavlja 27 u okviru pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Izveštaj pod nazivom „Poglavlje 27 u Srbiji: Još uvek u pripremi (godinu dana kasnije)“ pokriva period od između novembra 2016. do septembra 2017. godine  i daje pregled najznačajnijih pomaka, problema i dešavanja u oblasti zaštite životne sredine i borbe protiv klimatskih promena.

Učesnici panela na kome je Izveštaj predstavljen bili su Ivan Karić, državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije, zatim Antoan Avinjon, predstavnik Delegacije Evropske Unije u Republici Srbiji za pitanja životne sredine i u ime Koalicije 27 Tanja Petrović, direktorka Mladih istraživača Srbije.

Ključni zaključak Izveštaja je da zaštita životne sredine u Srbiji i dalje nije prioritet. Pozitivan iskorak je napravljen osnivanjem Ministarstva zaštite životne sredine, što je signal da ova tema postaje važna donosiocima odluka. Osim ovoga, nije bilo značajnijeg napretka u kreiranju javnih politika i usvajanju zakonskih akata (zbog predsedničkih izbora koji su sa sobom nosili i rekonstrukciju Vlade i blokadu rada Parlamenta).

Pitanje instrumenata za finansiranje zaštite životne sredine i dalje je nerešeno. Zeleni fond, čije je osnivanje predviđeno za početak 2017. godine, još uvek nije operativan jer nedostaju podzakonski akti. Zeleni fond ostaje budžetska linija te je upitan efekat ovakvog finansijskog instrumenta, s obzirom na otežanu mogućnost javne kontrole nad ovim sredstvima. Opšti zaključak je da su izmene Zakona o budžetskom sistemu iz 2015. godine - kojima su prihodi od naknada za životnu sredinu izgubili namenski karakter - negativno uticale na ulaganje države u zaštitu životne sredine. Ovo predstavlja i predstavljaće veliki problem, s obzirom na značajne investicije koje će biti neophodne da kvalitet životne sredine u Srbiji dostigne standarde Evropske Unije. Mehanizmi kontrole namenskog trošenja sredstava opredeljenih za zaštitu životne sredine i dalje su neadekvatni. Zbog toga je čest slučaj da jedinice lokalne samouprave ova – već nedovoljna sredstva – troše na aktivnosti koje nisu iz oblasti zaštite životne sredine (poput deratizacije, održavanja puteva, subvencija za vodu, gas itd.).

U pogledu transparentnosti donošenja propisa i učešća javnosti u procesu, napravljen je izvestan pomak, iako se i dalje značajan deo propisa i dokumenata razvija i usvaja bez učešća javnosti. Novoosnovano Ministarstvo pokazalo je otvorenost za saradnju sa civilnim društvom, organizovanjem niza konsultativnih sastanaka. Međutim, i dalje je otežano učešće javnosti u procesima donošenja odluka, naročito na nivou lokalnih samouprava kojima nedostaju kapacitet za punu implementaciju zakonskih propisa i inspekcijski nadzor. 

Tanja Petrović, u ime Koalicije 27, pozvala je Vladu Srbije da za 2018. godinu opredeli značajnija sredstva za zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena. Upozorila je da je budžetom za ovu godinu skoro 90% izdvojenih sredstava za zaštitu životne sredine bili opredeljeno reciklažnoj industriji, a manje od 10% za saniranje štete nastale u životnoj sredini u vanrednim situacijama. Petrović je pozvala Vladu Srbije da promeni ovu praksu u 2018. godini jer će u suprotnom Srbija imati "ministarstvo za reciklažu, što nikome nije bio cilj". Takođe, istakla je značaj podrške Evropske Unije u realizaciji projekata koji doprinose boljem kvalitetu života svih građana i građanki Srbije. 

Državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Ivan Karić istakao je značaj doprinosa civilnog sektora za osnivanje Ministarstva zaštite životne sredine. Naveo je da je izveštaje Koalicije 27 koristio u svom ranijem radu, i da se slaže sa većinom iznetog u ovogodišnjem Izveštaju. Najavio je niz planiranih aktivnosti Ministarstva na pokretanju Zelenog fonda.  Izjavio je da je nedostaju još dva podzakonska akta da bi Zeleni fond postao operativan i rekao da Ministarstvo na tome ubrzano radi. Najavio je i dugoročnije planove za izmenu strukture ovog finansijskog instrumenta: "Cilj Ministarstva je da Zeleni fond bude nezavisna finansijska institucija, a ne budžetska stavka, tako da u njega mogu da ulažu i druge finansijske institucije". Rekao je da su trenutni prioriteti Vlade Srbije i Ministarstva zaštite životne sredine istorijsko zagađenje, instrumenti finansiranja i upravljanje otpadom i otpadnim vodama. Najavio je i novine u načinu donošenja odluka u oblasti zaštite životne sredine, poput vrednovanja prirodnog kapitala i obaveze procene kumulativnih efekata mini-hidro elektrana. 

Predstavnik Delegacije Evropske Unije u Srbiji za pitanja životne sredine Antoan Avinjon rekao je da Evropska Unija podržava Srbiju u unapređenju kvaliteta životne sredine u procesu evropskih integracija. Međutim, naglasio je da pitanje životne sredine ne treba da bude važno samo „zbog podnošenja izveštaja Evropskoj komisiji“ već zbog građana i građanki Srbije koji „ovde dišu vazduh, ovde piju vodu i koriste hranu proizvedenu u Srbiji“, zbog čega pitanje podrške u zaštiti životne sredine nije samo pitanje solidarnosti već pitanje kvaliteta života. Njegov stav je da su najveći izazovi u ovoj oblasti efikasnija organizacije novog Ministarstva, zatim zaštita kvaliteta voda, upravljanje otpadom i otpadnim vodama i bolja zaštita biodiverziteta. Takođe je istakao da je razumljivo da  je potrebno vreme da države kandidati dostignu standarde životne sredine Evropske Unije. „Ima jedna dobra i jedna loša vest u ovoj situaciji. Dobra vest je da postoje prelazni periodi i podrška evropskih fondova da zemlje kandidati sprovedu sve propise u oblasti životne sredine. Loša vest je da Evropska komisija ima mehanizme kojima može novčano kazniti države članice koje ne sprovode svoje zakonske obaveze.“  

Svi učesnici su se složili da pitanje zaštite životne sredine nije suprotstavljeno ekonomskom napretku, kako je uobičajeno shvatanje ove teme. Naprotiv, istakli su da zaštita životne sredine, cirkularna i zelena ekonomija donose mnoštvo mogućnosti za povećan ekonomski napredak uz smanjene negativne efekte na životnu sredinu. „Moguće je da će nekih zanimanja u budućnosti biti manje, ali je isto tako izvesno da postoje zelena zanimanja za kojima će se javiti velika tražnja u budućnosti, u oblastima obnovljivih izvora energije, reciklažne industrije i proizvodnje hrane“ poručio je Avinjon. 

Na kraju diskusije panelisti su pozvani da predlože naslov sledećeg izveštaja Koalicije 27, kojim će simbolično izneti svoja očekivanja daljeg razvoja u ovoj oblasti. Tanja Petrović je istakla da se nada da će sledeći izveštaj nositi naziv „Poglavlje 27 – Konačno otpočelo“, dok je Državni sekretar Ivan Karić rekao da smatra da će naslov sledećeg izveštaja biti „Poglavlje 27 – Prvi koraci, još uvek nedovoljno“ čime je poručio da od civilnog društva očekuje nastavak konstruktivnog, partnerskog ali i kritičkog odnosa prema radu državnih institucija u ovoj oblasti. 

Iza izveštaja Koalicije 27 stoji volonterski i udruženi rad jedanaest organizacija koje teže da daju svoj doprinos unapređenju politika u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena. Pored Beogradske otvorene škole, članice Koalicije 27 su Alternativa za bezbednije hemikalije, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Centar za ekologiju i održivi razvoj, Mreža za klimatske akcije Evrope, Centar za unapređenje životne sredine, GM Optimist, NVO Fraktal, Jedan stepen Srbija, Mladi istraživači Srbije i Svetska organizacija za prirodu. Izveštaj se izdaje uz podršku Fondacije Heinrich Böll. 

Izveštaj možete preuzeti ovde. 

Autor fotografija: Beogradska otvorena škola