Agencija za zaštitu životne sredine je 7. septembra 2020. godine objavila godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji u 2019. godini koji sadrži prikaz rezultata monitoringa kvaliteta vazduha na nacionalnom i lokalnom nivou. Sastavni deo ovog izveštaja je i ocena kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama, prema kojoj je u svim aglomeracijama u Republici Srbiji tokom 2019 godine zabeleženo prekomerno zagađenje vazduha, te je u njima vazduh ocenjen kao vazduh III kategorije.

Ocena kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama

U 2019. godini vazduh je u svim aglomeracijama (Beograd, Novi Sad, Niš, Bor, Užice, Kosjerić, Smederevo i Pančevo) bio prekomerno zagađen jer su prekoračene granične vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija. U svim od navedenih aglomeracija vazduh je bio prekomerno zagađen usled visoke koncentracije PM10 i(ili) PM 2.5 čestica, sa izuzetkom Bora, koji je svrstan u gradove u najvišoj kategoriji zagađenja usled prekomerne koncentracije sumpor-dioksida (SO2).

Rezultati monitoringa kvaliteta vazduha koje objedinjuje Agencija za zaštitu životne sredine predstavljaju osnov za donošenje Uredbe o utvrđivanju liste kategorija kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama na teritoriji Republike Srbije, koju donosi Vlada Republike Srbije jednom godišnje za proteklu kalendarsku godinu. Međutim, Vlada RS je tek u junu 2020. godine donela navedenu Uredbu za 2018. godinu. Za 2019. godinu Uredba još nije doneta.

Beograd

Problem zagađenja vazduha je dugogodišnji problem Grada Beograda. Tako je, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, merna stanica na Novom Beogradu zabeležila čak 169 dana u kojima su prekoračene dnevne granične vrednosti PM 10 čestica u vazduhu tokom 2019. godine, a na još četiri merne stanice zabeležen je veliki broj dana sa prekoračenjem dnevnih graničnih vrednosti. Beograd, za razliku od većine aglomeracija koje su svrstane u III kategoriju kvaliteta vazduha, ima izrađen Plan kvaliteta vazduha koji se primenjuje za period od 2016. do 2020. godine. Međutim, prikazani podaci govore da ovaj plan nije dosledno sproveden, te da je kontrola nad sprovođenjem plana izostala.

Zanimljivo je da se u izveštaju navodi da su pored podataka Agencije za zaštitu životne sredine pri ocenjivanju kvaliteta vazduha za 2019. godinu korišćeni podaci Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, a da rezultati automatskog monitoringa iz lokalne mreže grada Beograda nisu dostavljeni Agenciji i pored više zahteva.

Bor

Podaci o kvalitetu vazduha u Boru posebno su zabrinjavajući, budući da je u ovom gradu u toku 2019. godine koncentracija sumpor-dioksida opasna po zdravlje ljudi zabeležena 13 puta, kao i da je zabeleženo prekoračenje ciljne vrednosti koncentracije teških metala (arsen i kadmijum), pri čemu je koncentracija arsena na jednoj stanici bila skoro 100 puta viša od ciljne vrednosti.

Smederevo

U slučaju Smedereva, primetno je pojačano zagađenje vazduha uzrokovano radom Smederevske železare. Merna stanica „Radinac“, koja pripada mreži Agencije za zaštitu životne sredine i nalazi se u neposrednoj blizini „Železare“, ponovo je puštena u rad krajem prošle godine. Jedini podaci o merenjima na ovoj stanici obuhvataju 15 dnevni period od 28.12.2019. do 11.01.2020. Ovi rezultati su pokazali veoma visoke koncentracije suspendovanih čestica u vazduhu, što pokazuje direktnu relaciju između rada Železare i zagađenja. Međutim, novih podataka nakon ovog perioda nije bilo, a ova stanica nije pomenuta u Izveštaju Agencije. U Smederevu postoje još 2 stanice u sklopu državne mreže, čiji su podaci nedvosmisleno pokazali da je u ovom gradu vazduh prekomerno zagađen.

Da li ovi podaci pružaju pravu sliku o kvalitetu vazduha?

Ono što je primetno jeste da se na većini stanica gde je vazduh ocenjen kao čist ne meri koncentracija suspendovanih častica. Među staniacama svrstanim u prvu kategoriju (na kojima je vazduh ocenjen kao čist), na 12 se ne meri koncentracija PM10 čestica, dok se koncentracija PM2.5 čestica ne meri na 17 stanica. Ovi podaci pokazuju da je potrebno dodatno unaprediti monitoring u državnoj mreži, kako bi merne stanice davale podatke o koncentracijama svih zagađujućih materija. Pored toga, broj lokalnih zavoda koji daju doprinos Izveštaju Agencije na dnevni red postavlja i pitanje unapređenja lokalnog monitoringa, što jedinice lokalne samouprave moraju raditi u saradnji sa lokalnim zavodima za javno zdravlje. Institut za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“ u svojoj godišnjoj analizi pod nazivom „Zagađenost urbanog vazduha na teritoriji Republike Srbije merena u mreži institucija javnog zdravlja u 2019. godini“, navodi, između ostalog, i da je „nastavljen trend male zastupljenosti monitoringa čestičnog zagađenja sa česticama tipa PM10 i PM2.5“.

Zaključna razmatranja

Podaci Agencije za zaštitu životne sredine ukazuju da nadležni organi do danas nisu preduzeli značajne ili bar odgovarajuće mere usmerene ka smanjenju aerozagađenja, kao i da su sistemska rešenja izostala. Primetno je da u gradovima u kojima je prekomerno zagađenje izazvano radom industrije, nadležni organi ne sprovode sva ovlašćenja koja su im poverena zakonom kako bi se izbegli, sprečili ili smanjili štetni efekti po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu u celini.

Ocena kvaliteta vazduha, koju pruža Agencija za zaštitu životne sredine, polazni je dokument u daljem kreiranju pravnih akata i javnih politika u oblasti zaštite vazduha, budući da Zakon o zaštiti vazduha propisuje da se u aglomeracijama u kojima je vazduh III kategorije moraju doneti Planovi kvaliteta vazduha, kojima se između ostalog, propisuju mere koje će javni organi biti dužni da sprovedu kako bi smanjili zagađenje. Pored toga, Ministarstvo zaštite životne sredine je bilo dužno da pripremi, a Vlada RS da donese Strategiju zaštite vazduha u Republici Srbiji, kao krovni dokument na osnovu kojeg se donose planovi kvaliteta vazduha, najkasnije do 1. januara 2015. godine. Međutim, Strategija zaštite vazduha do danas nije doneta.

Rezultati monitoringa kvaliteta vazduha potvrđuju da su u ovoj sferi, kao i u drugim oblastima zaštite životne sredine, potrebna veća ulaganja, kao i koordinacija organa nadležnih za sprovođenje mera zaštite kvaliteta vazduha i usaglašenost njihovog rada sa pravnim propisima.

Analizu Izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2019. godinu sproveli:

• Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu
• Beogradska otvorena škola

Izvor fotografije: BOŠ