Sa promenama u energetskim sistemima i prelaskom sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, širom Evrope su počele da se pojavljuju energetske zadruge, koje su danas široko rasprostranjene pogotovo u zemljama severne Evrope. Energetske zadruge predstavljaju inovativne socijalne strukture koje rade na pronalaženju kolektivnog rešenja za probleme koji nastaju prilikom procesa energetske tranzicije[1]. Putem energetskih zadruga omogućava se proizvodnja lokalne i čiste energije, pa pored pozitivnih efekata po okolinu i zdravlje ljudi, one donose i benefit i za lokalnu ekonomiju.

Osnovne karakteristike koje odvajaju energetske zadruge od ostalih učesnika na energetskom tržištu su: uključenost šire javnosti – što omogućava direktnu participaciju u upravljanju proizvodnjom energije, fokus na nekomercijalnim dobitima – kao što je negovanje duha zajednice, i motivacija za efikasnijim prelaskom na održive energetske sisteme. Značaj energetske zadruge u procesu energetske tranzicije zato nije samo u povećanju kapaciteta tehnologija koje energiju proizvode iz obnovljivih izvora, već i u lakšem prihvatanju neophodnih promena i pronalaženju i implementaciji kreativnih rešenja koja će omogućiti razvoj lokalnih zajednica.[2]

U zemljama zapadne Evrope, u projektima prelaska na obnovljive izvore energije, znanje i iskustva građana udruženih oko energetskih zadruga predstavlja bitnu stavku i oni korišćenjem svog stečenog znanja pomažu pokretanje novih sličnih inicijativa, čime se stvara lavina lokalnih projekata, koji ponavljaju dobru praksu u sektoru OIE.[3]

Pozitivan efekat koje ovakve zadruge mogu imati po celo društvo, ukoliko su podržane i razvijane na odgovarajući način, su podsticanje dostizanja lokalnih energetskih i klimatskih ciljeva, ciljeva održivog razvoja i ciljeva Pariskog sporazuma.[4]

Šta se zbiva u zemlji Srbiji?

U Srbiji je koncept energetske zadruge malo poznat. Zakonodavstvo Republike Srbije ne prepoznaje pojam energetske zadruge, pa je tretira kao i bilo koju drugu, što značajno ograničava opseg njihovog delovanja. Dodatni problem je što se energetska zadruga kao proizvođač energije izjednačava sa termoelektranama, što dovodi do toga da je ekološka taksa koju mora da plaća u visini one koju plaćaju termoelektrane za istu količinu proizvedene energije, iako je negativan uticaj termoelektrane na životnu sredinu neuporedivo veći. Ovakav zakonski okvir značajno destimuliše bilo koga ko bi želeo da se upusti u proces stvaranja energetske zadruge i proizvodnje energije iz obnovljivih izvora.

Uprkos navedenim otežavajućim okolnostima, Srbija je dobila prvu energetsku zadrugu, a taj pionirski poduhvat ostvaren je u Šapcu. U novembru 2019 godine JKP „Toplana-Šabac“ je započela projekat uspostavljanja energetske zadruge pod nazivom „Sunčani krovovi“, sa ciljem da se privuku građani i investitori i ulože u fotonaponske ćelije, koje će proizvoditi energiju za toplanu i tim putem pomoći toplani da toplotnu energiju koju proizvodi za građane proizvede iz obnovljivih izvora.

U razgovoru sa direktorom ove toplane Slobodanom Jerotićem, on navodi da je nakon više projekata koje su sproveli u poslednjih nekoliko godine, a koji su se ticali povećanja energetske efikasnosti stambenih objekata u Šapcu i uvođenja biomase kao energenta za proizvodnju toplote, projekat „Sunčani krovovi“ još jedan korak u pravcu udaljavanja od fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije kao glavnog izvora, što je cilj ove toplane.

Projekat energetske zadruge „Sunčani krovovi“ za cilj ima da privuče grupu ljudi koja će uložiti svoje znanje i novac u izgradnju zajedničkog sistema proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, prvenstveno iz solarnih panela. Prvi preduzeti koraci su bili postavljanje solarnih panela jačine 3kW na krov zgrade toplane, a kako navodi direktor ove toplane, planira se instaliranje još fotonaponskih ćelija, jačine 17kW. Planira se i veće uključivanje građana, koji će kroz „crowdfunding“ kampanju i svoja ulaganja omogućiti instaliranje dodatnih fotonaponshih kapaciteta. Krajnji cilj ove energetske zadruge je da se popločaju krovovi svih stambenih objekata u Šapcu solarnim panelima, koji bi bili u vlasništvu stanovnika Šapca. Kroz ovakav sistem bi toplana mogla da kupuje energiju od građana Šapca, što bi imalo pozitivan uticaj kako ekonomski, tako i ekološki i za toplanu sa jedne strane, kao i za građane sa druge.

Planovi za dalji razvoj toplane u Šapcu idu u pravcu potpunog napuštanja fosilnih goriva kao energenta. Ostaje da se nadamo da će se, povučeni pozitivnom praksom razvijenom u ovom gradu, toplane i druga javno komunalna preduzeća u ostalim gradovima Srbije odlučiti da promene pristup proizvodnji energije.

Tatjana Avramović, Beogradska otvorena škola