U sredu, 15. januara 2020. godine Beogradska otvorena škola zajedno sa IoT kompanijom AllThingsTalk i Internet društvom Srbije predstavila je rezultate projekta „Vidljivi podaci za nevidljivi vazduh“ u Impact Hub-u. Ovaj projekat je imao za cilj da, kroz primenu principa otvorenih podataka, doprinese boljem kvalitetu i dostupnosti podataka o kvalitetu vazduha u Srbiji.
„Mi smo danas ovde zbog javnih politika. Kako javnih politika koje se odnose na otvorene podatke, tako i javnih politika koje se odnose na kvalitet vazduha i razgovaraćemo o tome kako građani zapravo mogu da učestvuju u svemu tome. To su teme o kojima pričamo – podaci i kvalitet vazduha. Teme o kojima se puno ovih dana pričalo. Kakvi su podaci? Da li možemo da im verujemo? Kakav je vazduh? I šta možemo da uradimo?“, ovo su pitanja kojima je Mirjana Jovanović, menadžerka projekata u okviru programske oblasti Energija, klima i životna sredina BOŠ-a, otvorila događaj.
Projekat je baziran na principu građanske nauke kroz koju se širi značaj i poboljšava informisanost građana o važnosti teme zagađenja vazduha. Kroz projekat je uspostavljena mreža građanskog merenja kvaliteta vazduha, koja trenutno broji više od 20 građana. Oni su učestvovali u sastavljanju mernih uređaja preko kojih sada prate koncentracije zagađujućih materija, a prikupljene podatke dele na maker platformi. Podaci su otvoreni i dostupni svima u mašinski čitljivom formatu.
„Od 2015. godine Britanska vlada je namenila oko 20 miliona funti za preko 60 projekata koji imaju za cilj sprovođenje reformi u Republici Srbiji. Jedan od projekata na koji smo posebno ponosni je „Otvoreni podaci, otvorene mogućnosti“ koji sprovodimo u partnerstvu sa Kancelarijom za IT i eUpravu, UNDP Srbija i Svetskom bankom u okviru kog je pokrenut projekat „Vidljivi podaci za nevidljivi vazduh“. Kada je odobren u junu, o zagađenosti vazduha u Beogradu i Srbiji nije bilo mnogo razgovora, niti interesovanja medija i šire javnosti. Danas, zahvaljujući otvorenim podacima i nažalost očiglednoj zagađenosti, ove teme su u žiži javnosti. Građani su postali svesni i sa pravom zahtevniji i proaktivniji. Nadležne institucije i lokalne samouprave krenule su da razmišljaju kako da mnogo više radimo na ovom pitanju. Ovo je moć otvorenih podataka i drago mi je da vas ima ovoliko i da se ovaj projekat širi i na druge gradove u Srbiji“, izjavio je Dominic Neil iz Britanske ambasade u Beogradu.
Na događaju su učesnici građanskog merenja preneli svoja iskustva, a tom prilikom su zajedno sa prof. dr Lidijom Stamenković i prof. dr Vladimirom Đurđevićem diskutovali i o potencijalu upotrebe veštačke inteligencije u predviđanju kvaliteta vazduha. Događaj je okupio predstavnike tehnološke zajednice, predstavnike civilnog društva, donatore i građane koji su zainteresovani za temu zagađenja vazduha, prikupljanja i analize podataka.
“Moj primarni motiv je bila želja da znam kakav vazduh udišemo, ali kao neko ko dolazi iz nauke, mislim da svako ko radi sa geoprostornim podacima uviđa vrednost seta podataka ove prostorne i vremenske rezolucije. Sa druge strane, posebno me je interesovalo da saznam pitanje kvaliteta ovih podataka. Najviše me je zanimalo koji će se senzor koristiti i pitanje kalibracije, kao i merenje aerozagađenja u zimskim mesecima kada se nalazi u uslovima relativno niske temperature vazduha i povišene relativne vlažnosti. Tako sam rešila da postanem učesnica radionice na kojoj sam naučila da sklopim uređaj, kako se uređaj programira, kako da povezujem sa online platformom i u krajnjem rezultatu učinili smo naša merenja vidljivim i dostupnim svima u našem okruženju. Ovaj projekat je bitan zbog podizanja svesti zajednice i pokretanja na akciju. Tokom merenja podataka češće sam pratila zvanične podatke nego inače. Mislim da senzor dobro radi i da može biti indikativan. Treba raditi na što kvalitetnijim podacima zbog indikativnih merenja za ličnu izloženost i izloženost u određenim delovima grada“, zaključila je učesnica građanskog merenja kvaliteta vazduha, Gorica Stanojević.
Šta građanima preostaje u situaciji kada je zagađenost vazduha visoka, kao ovih dana? Najpre, da poslušaju savete lekara i smanje aktivnosti napolju. Ali najvažnija stvar koju građani imaju na raspolaganju je da pozovu na odgovornost svoje gradske i opštinske uprave, kao i Ministarstvo zaštite životne sredine i Vladu Republike Srbije i od njih zahtevaju konkretne mere za unapređenje kvaliteta vazduha. Jedino na taj način će se stanje zaista popraviti.
Inicijativa je podržana od strane projekta “Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti”, koji sprovode Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu i Program Ujedinjenih nacija za razvoj, uz podršku Svetske banke i Fonda za dobru upravu Ujedinjenog Kraljevstva.
Autor fotografija: BOŠ
