Sreda, 5. Decembar 2018 - Dan nakon što je Komisija Evropske unije (EU) objavila svoju dugoročnu Klimatsku strategiju, sa ciljem dostizanja neto nultih emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine, i neposredno pred početak 24. po redu klimatskih pregovora pod okriljem UNFCCC u Poljskoj, ministri zemalja zapadnog Balkana, članica Energetske zajednice, su tokom sastanka Veća Ministara Energetske zajednice usvojili dokument o ciljevima za 2030. godinu.

Zemlje članice Energetske zajednice su prošle sedmice u Skoplju[1] dale podršku usklađivanju svojih ambicija sa onim u Evropskoj uniji, tj. da će pratiti ambicije Evropske unije u pogledu energetskih i klimatskih planova pri utvrđivanju sopstvenih ciljeva za 2030 godinu tako da odražavaju evropske, i to za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, povećanje energetske efikasnosti i udeo energije iz obnovljivih izvora.

Iako teže članstvu u EU, vlade zemalja iz grupe 6 Zapadno-balkanskih država[2]  su najčešće zaostajale za planovima i ambicijama unije pri usvajanju i realizaciji njenih propisa. Energetski sektor je jedan u nizu primera. Dok se EU priprema za što skoriju dekarbonizaciju, većina vlada u regiji i dalje planira razvoj i izgradnju novih termoelektrana na ugalj, uprkos ogromnim potencijalima za uštedu energije kroz energetsku efikasnost i proizvodnju iz obnovljivih izvora te uprkos činjenici da je ugalj jedan od glavnih uzročnika klimatskih promena i alarmantnog zagađenja vazduha širom regije.

Međutim, nije sve tako crno. Evropske finansijske institucije su odustale od uglja. Svetska banka je učinila isto, tako da je pre dva meseca uskratila podršku za izgradnju nove termoelektrane na Kosovu. Ova odluka ne dolazi iz ekoloških pobuda već iz ekonomskih - njihova politika je takva da se finansiraju najisplativiji projekti, a obnovljivi izvori energije su sada jednostavno jeftiniji od uglja.

Igor Kalaba, koordinator za energetske politike u Jugoistočnoj Evropi ispred Mreže za klimatske akcije (Climate Action Network  Europe)  kaže da je ovo “značajan korak u pravom smeru i litmus test za opredeljenost država regije pristupanju EU. Ono što je sad bitno za vlade regije je postavljanje ambicioznih ciljeva  i postupanje u skladu sa njima. Ovi postupci će nam pokazati da li su naše vlade zaista svjesne ogromne prilike za razvoj kroz neizbježnu energetsku tranziciju ili će i ovaj napor tumačiti samo kao zahtev EU”.

Oprezni optimizam nije bez povoda. Organizacije civilnog društva širom regije već duže vremena upozoravaju javnost ne samo na manjak klimatske ambicije njihovih vlada i zastarele planove za energetske sisteme, već i na niz kršenja domaćih i međunarodnih zakona i direktiva u razvoju energetskih sistema.

Ognjan Pantić, asistent na programskoj oblasti Energija, klima i životna sredina u Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ), naglašava da novi impuls intenzivnijoj borbi protiv klimatskih promena koji stiže od Energetske zajednice posebno ohrabrujući. To znači da više nema prostora za izuzimanje pitanja klimatskih promena pri planiranju energetske politike. Klimatska i energetska politika moraju ići ruku pod ruku, ka ostvarivanju ciljeva za 2030. godinu, vezanih za obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte. Uključivanje pitanja klimatskih promena u energetsku politiku nužni je preduslov za energetsku tranziciju od fosilnih ka obnovljivim izvorima energije. Poslednji izveštaj IPCC pokazao je da vremena za odlaganje te tranzicije više nema.

Još bliža je 2020 godina i ciljevi za istu koji će biti u fokusu pregovarača na 24. Klimatskim pregovorima u Poljskoj, posebno kad se u obzir uzme urgentnost rešavanja prethodno dostavljenih planova za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, tzv. NDC-jeva[3]. Pregovarači će takođe raditi na razvijanju i usvajanju Pravilnika za implementaciju Pariskog sporazuma. Cilj su jasna i sveobuhvatna pravila koja će osigurati transparentnost i odgovornost, tako da sve države preduzmu adekvatne i merljive korake ka smanjenju emisija.

Svetski naučnici su ukazali na to da su posljedice klimatskih promena daleko brže i razornije nego što se predviđalo. Da bismo rast globalne temperature zadržali na 1,5oC, UNEP je objavio izveštaj koji poziva sve države na petostruko povećanje ambicija. Zahvaljujući Energetskoj zajednici, Zapadni Balkan se primakao konkretnim promenama za spas klime sa više svesti o urgentnosti neophodne akcije, ne samo reči.

[1] https://energy-community.org/news/Energy-Community-News/2018/011/212.html

[2] Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Srbija Kosovo*,

[3] Nationally Distributed Contributions

Fotografija: Energy community