U planiranju energetske tranzicije u Srbiji nema mesta za nove termoenergetske kapacitete, razvojna šansa je u novim tehnologijama i obnovljivim izvorima energije, za dostizanje klimatske neutralnosti i energetske sigurnosti potrebno je dugoročno planiranje, društveni dijalog i konsenzus oko ciljeva razvoja Srbije, saradnja svih sektora javne vlasti i društva i uključenost široke javnosti u transparentno donošenje odluka.
Ovo su zaključci konsultacija koje su organizovali Beogradska otvorena škola i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), povodom izrade Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP), u cilju povećanja transparentnosti izrade ovog strateškog dokumenta. INEKP je dokument kojim će se odrediti pravac energetske i klimatske politike Srbije do 2030. godine, a u čiju izradu javnost i dalje nije uključena. Konsultacijama su, pored predstavnika organizacija civilnog društva, zainteresovanih građana i stručnjaka, ovoga puta prisustvovali i predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike.
Javne konsultacije otvorio je Mirko Popović, programski direktor RERI-ja, navodeći da o ciljevina suštinski važnog strateškog dokumenta kao što je INEKP, treba odlučivati kroz dijalog svih zainteresovanih strana, kao i da bi o ovim ciljevima trebalo postići društveni konsenzus. INEKP će imati sveobuhvatni uticaj na čitavo društvo kroz dekarbonizaciju ekonomije, unapređenje energetske efikasnosti, energetske sigurnosti, integraciju unutrašnjeg energetskog tržišta i podsticanje istraživanja, inovacija i konkurentnosti.
Stručnjak sa Oksfordskog instituta za energetske studije Aleksandar Kovačević je upozorio da nas u narednim godinama čekaju pogoršanje suša, poplava, perioda velikih vrućina i hladnoće i drugih posledica klimatskih promena koje u Srbiji već osećamo. Kovačević se osvrnuo i na ekonomske pokretače energetske tranzicije, napomenuvši da će državama sa visokim ugljeničnim intenzitetom privrede, poput Srbije, biti sve teže da finansiraju svoj privredni razvoj usled novih mehanizama oporezivanja emisija CO2. Njegov zaključak, ipak, bio je pozitivan. On smatra da napuštanjem lignita Srbija napušta neproduktivnu industriju, pa da će okretanjem ka produktivnijim resursima povećati efikasnost proizvodnje i doprineti smanjenju siromaštva svog naroda.
Hristina Vojvodić iz RERI-ja je podsetila da su termoelektrane u Srbiji i dalje najveći zagađivači, zbog čega štete trpe i priroda i stanovništvo, te da Srbija još nema konkretan plan za napuštanje proizvodnje energije iz uglja. Podvukla je da je INEKP mesto za razgovor kojim će se doći do adekvatnih načina za dostizanje klimatske neutralnosti, ali da se pri tom mora paziti da se efekti tih promena ne slome na leđima najugroženijih grupa.
Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole zaključio je da je za proces planiranja energetske i klimatske politike izuzetno važno da različiti sektori u državnoj upravi međusobno sarađuju i bolje se povežu. Jedino će se na taj način sa INEKP-om uskladiti planovi iz drugih sektora koji utiču na pitanje razvoja energetike i borbe protiv klimatskih promena. Kao posebno važna dokumenta, izdvojio je još uvek neusvojenu Strategiju niskougljeničnog razvoja, kao i Nacrt Prostornog plana Republike Srbije, koji ostavlja prostor za izgradnju čak tri gigavata novih postrojenja za proizvodnju energije iz uglja.
Maja Matija Ristić, v.d. sekretara Ministarstva rudarstva i energetike, upoznala je javnost sa aktivnostima Ministarstva na izradi INEKP, kao i drugim aktivnostima usmerenim na borbu protiv klimatskih promena, unapređenje energetske efikasnosti i zaštitu životne sredine. Ristić je navela je da je stav Ministarstva rudarstva i energetike u pogledu Nacrta Prostornog plana Republike Srbije, usaglašen sa stavovima organizacija civilnog društva, te da u već započetom procesu energetske tranzicije nema mesta izgradnji novih termoenergetskih kapaciteta. Ristić je za kraj podelila planove Ministarstva da nacrt INEKP-a bude gotov do decembra ove godine.
Viktor Berišaj, iz Mreže za klimatsku akciju Evrope (CAN Europe), podsetio je na regionalni kontekst energetske tranzicije i naglasio da je, uzevši u obzir da sve države regiona rade na razvoju svojih INKEP-ova, potrebna saradnja svih država u regionu na razvoju usaglašenih ciljeva i dostizanju ugljenične neutralnosti do 2050. godine. Berišaj je ukazao i na neminovnost zatvaranja termoelektrana u regionu čak i ako se ne preduzmu nikakve dodatne mere u pravcu dekarbonizacije, budući da se radni vek postojećih termoelektrana u Srbiji završava oko 2040. godine.
Beogradska otvorena škola i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu organizovali su javne konsultacije u sredu, 24. novembra 2021. godine uz podršku Britanske ambasade u Beogradu i Evropske fondacije za klimu.
Snimak javnih konsultacije dostupan je OVDE.
Autor fotografije: Beogradska otvorena škola