Najprimetniji rezultati su postignuti u oblasti ekološkog dizajna. Procenjuje se da su novi standardi za dizajn proizvoda, u trogodišnjem periodu od 2016. do 2019. godine, rezultirali ostvarivanjem uštede u potrošnji energije dovoljne, primera radi, za snabdevanje električnom energijom čitave Italije.

Početkom marta ove godine, Evropska komisija je imala čime da se pohvali: 54 koraka, dogovorenih 2015. godine u pravcu primene principa cirkularne ekonomije u Evropskoj uniji, u velikoj meri su ispunjeni ili se počelo s njihovom primenom. Postavljene su osnove da Evropska unija i u budućnosti ostane lider u primeni ovog principa na globalnom nivou.

Šta je prethodilo usvajanju Akcionog plana za cirkularnu ekonomiju, koji su rezultati i sledeći koraci?

Cirkularna ekonomija je prepoznata kao jedna od prioritetnih oblasti u radu Evropske komisije koja je stupila na dužnost 2014. godine. U okviru jednog od svojih deset prioriteta, poput poslova, rasta i investicija, Evropska komisija je nameravala da predano radi na primeni principa cirkularne ekonomije. Koristi prepoznate od njihove primene bile su: čuvanje prirodnih resursa; smanjenje troškova industrije; stvaranje novih prilika za razvoj biznisa koji će biti inovativan i resursno efikasan.

Razlozi koji su opredelili Evropsku komisiju da predano radi na primeni principa cirkularne ekonomije bili su jasni – procenjeno je da se kroz mere prevencije nastajanja otpada, primenu eko-dizajna i slične mere, mogu ostvariti uštede u vrednosti od 600 milijardi evra, dovesti do otvaranja skoro 600.000 novih radnih mesta i značajno doprineti smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte – 450 miliona tona ugljen-dioksida manje do 2030. godine.[1]

Prvi korak ka cirkularnoj ekonomiji Evropska komisija napravila je kroz izradu zakonodavnog predloga „Ka cirkularnoj ekonomiji – program za nula odsto otpada za Evropu“. Međutim, ovaj predlog je povučen i zamenjen sveobuhvatnijim predlogom – Paketom za cirkularnu ekonomiju i Akcionim planom[2], koji je obuhvatio 54 konkretne mere. Novom Strategijom i Akcionim planom Evropska komisija je na bolji način obuhvatila celokupnu problematiku cirkularne ekonomije. Iako je upravljanje otpadom veoma važan segment cirkularne ekonomije, njena suština leži i u unapređenju procesa proizvodnje, efikasnijoj potrošnji, kao i uspostavljanju tržišta za sekundarne sirovine. Kako su smatrali u Evropskoj komisiji, kroz ovakav, sveobuhvatan pristup, bili bi bliži ostvarivanju suštinskog cilja cirkularne ekonomije: uvećanje i održavanje vrednosti proizvoda što duže, dok se minimizira stvaranje otpada.

Pet oblasti koje su kroz Akcioni plan postale prioritetne su: plastika, otpad od hrane, sirovine, građevinski materijal, kao i biomasa i proizvodi na bazi bilja. Neke od predloženih mera u Akcionom planu bile su: usvajanje Strategije za korišćenje plastike u cirkularnoj ekonomiji, određivanje novih ciljeva u oblasti upravljanja otpadom, razvijanje metodologije za praćenje generisanja otpada od hrane, podsticajne mere za ponovnu upotrebu sirovina, kao i mere za ponovnu upotrebu iskorišćenog građevinskog materijala, promocija efikasnog korišćenja biomase i novi ciljevi u oblasti reciklaže drveta.

Za uspešnu primenu navedenih mera opredeljena su i značajna finansijska sredstva kroz različite programe – preko 10 milijardi evra za podršku unapređenju cirkularne ekonomije kroz programe Horizon 2020 (za istraživanja u oblasti upravljanja otpadom i resursima, unapređenje sistema proizvodnje), Kohezionu politiku (za podršku malim i srednjim preduzećima za primenu ekološki inovativnih tehnologija i primenu zakonodavstva u oblasti upravljanja otpadom), kao i iz LIFE programa.

Radi jačanja saradnje u oblasti cirkularne ekonomije, izrađena je i Platforma za zainteresovane strane[3], kao baza za razmenu znanja, dobrih praksi i umrežavanje partnera iz različitih sektora.

Kada je na početku 2019. godine podvučena crta, Evropska komisija je mogla da bude zadovoljna. Postavljeni su novi ciljevi u oblasti reciklaže plastike, s ciljem od 10 miliona tona reciklirane plastike do 2025. godine. Takođe, uskoro će na snagu stupiti zabrana korišćenja određenih plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu. Zacrtani su i novi, ambiciozniji ciljevi u oblasti upravljanja komunalnim otpadom, s ciljem da se do 2035. godine, 60% komunalnog otpada u Evropskoj uniji reciklira. Usvojene su i nove mere za prevenciju nastajanja otpada. Novi delovi zakonodavstva izrađeni su kako bi se smanjio otpada od hrane, kao i smernice za korišćenje hrane koja više nije za ljudsku upotrebu. Najprimetniji rezultati su postignuti u oblasti ekološkog dizajna. Procenjuje se da su novi standardi za dizajn proizvoda, u trogodišnjem periodu od 2016. do 2019. godine, rezultirali ostvarivanjem uštede u potrošnji energije dovoljne, primera radi, za snabdevanje električnom energijom čitave Italije.

Kako bi se pratio dalji napredak u primeni novog zakonodavstva u oblasti cirkularne ekonomije, razvijena je i metodologija za praćenje napretka u ovoj oblasti.[4]

Uz prepoznat uspeh u ubrzanju tranzicije Evropske unije ka cirkularnoj ekonomiji, kroz primenu Akcionog plana za cirkularnu ekonomiju u prethodnom periodu, Komisija prepoznaje i izazove koji stoje na predstojećem putu. Pre svega reč je o smanjenju i praćenju prisustva hemikalijama u proizvodima, budući da do sada ovaj problem, iako prepoznat u Akcionom planu, još uvek nije adresiran kroz razvijanje novih javnih politika u ovoj oblasti, kako je bilo planirano.[5]

Izvor fotografije: canva.com

Ognjan Pantić, Beogradska otvorena škola