Pakt gradonačelnika za klimu i energiju okuplja predstavnike lokalnih i regionalnih vlasti koji se samoinicijativno obavezuju na implementaciju i sprovođenje ciljeva EU u oblasti klime i energije. Ovaj jedinstveni pokret, nastao 2008. godine uz podršku Evropske komisije, danas okuplja preko 6.500 strana potpisnica. Strane potpisnice imaju zajedničku viziju gradova koji su čistiji i otporniji na klimatske promene, u kojima građani imaju pristup čistoj, održivoj energiji po pristupačnim cenama. Pročitajte intervju koji su članovi tima Beogradske otvorene škole uradili sa gospodinom Frederikom Bojerom, šefom kancelarije ove organizacije. 

BOŠ: Šta inicijativa Pakt gradonačelnika predstavlja u praksi? Kako funkcioniše?

Frederik Bojer: Lokalne vlasti igraju ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena i prilagođavanju na njih. Učestvovanje u Paktu gradonačelnika za klimu i energiju im pruža podršku u ovim naporima, dajući im priznanje, resurse i prilike za umrežavanje, koje su im potrebne da dodatno unaprede svoje aktivnosti na planu ispunjavanja obaveza u oblasti klimatske i energetske politike.  

Pakt gradonačelnika je prva i najambicioznija inicijativa Evropske unije pokrenuta od strane Evropske komisije, koja je direktno usmerena na lokalne samouprave i građane, podstičući ih da oni preuzmu vodeću ulogu u borbi protiv klimatskih promena na globalnom nivou.Od 2008.godine, Pakt gradonačelnika izrastao je u vodeći pokret lokalnih vlasti koje su spremne da primenjuju još ambiciozniju politiku u pogledu održive energije i klimatskih promena. Kroz pridruživanje Paktu gradonačelnika, lokalne samouprave se svojevoljno obavezuju da smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte i povećaju otpornost na klimatske promene kroz usvajanje Održivog energetskog akcionog plana.

U praksi, strane potpisnice Pakta raspolažu tehničkom i finansijskom podrškom koju im dodeljuju brojni relevantni akteri. 

Pre svega, Evropska komisija je osnovala Kancelariju Pakta gradonačelnika, koja pomaže potpisnicama Pakta stoji na raspolaganju za bilo koje pitanje kroz HelpDesk, i vrši promociju aktivnosti kroz kanale komunikacije kojima Pakt raspolaže. Kancelarija takođe koordiniše saradnju sa spoljnim partnerima i pregovara o podršci sa zainteresovanim stranama.

Drugo, Združeni centar za istraživanje Evropske komisije sarađuje sa Kancelarijom u pružanju uputstava i nacrta dokumenata stranama potpisnicama, radi pružanja pomoći u ispunjavanju preuzetih obaveza, kao i u cilju nadgledanja implementacije i rezultata koje su strane potpisnice navele u svojim Akcionim planovima. 

Treće, Evropska komisija se obavezala na prikupljanje finansijskih sredstava i dobijanje političke podrške na nivou EU. 

Na kraju, gradovi koji su potpisnici Pakta uživaju finansijsku i tehničku podršku brojnih partnera koji se nalaze u sklopu šire zajednice, poput nacionalnih, regionalnih i lokalnih energetskih agencija, mreža lokalnih vlasti, ministarstava i partnera iz industrije.

BOŠ: Možete li nam objasniti proceduru pristupanja Paktu? Šta se podrazumeva kada grad potpiše povelju? 

Frederik Bojer: Da bi se pridružili ovom pokretu koji neprestano raste, lokalne vlasti moraju uraditi sledeće: 
- predstaviti Pakt gradonačelnika za klimu i energiju Opštinskom veću; 
- kada Veće usvoji zvaničnu odluku, da se da mandat gradonačelniku (ili drugom predstavniku sličnog ranga) da potpiše pristupni dokument;
- Nakon potpisivanja, sledi registrovanje na sajt Pakta i objavljivanje potpisanog pristupnog dokumenta;
- Slede se dalji koraci poslati predstavnicima lokalnih vlasti.

Potpisivanjem povelje, grad koji je potpisnik Pakta obavezuje se da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40% do 2030. godine, da usvoji integrisani pristup za borbu protiv klimatskih promena i prilagođavanje, kao i da osigura pristup bezbednoj, održivoj i pristupačnoj energiji svojim građanima. Svojevoljno preuzimanje obaveze je ključno u davanju doprinosa postizanju dugoročnih klimatskih i energetskih ciljeva Evropske unije. Koraci preuzeti u okviru Pakta gradonačelnika često prevazilaze ciljeve postavljene na nacionalnom nivou.

 Postoje brojni razlozi zašto bi gradovi trebalo da se pridruže Paktu gradonačelnika, od kojih su važni sledeći: 
1. Priznanje i prepoznatljivost na međunarodnom nivou koju dobija klimatska i energetska politika dotičnih lokalnih vlasti 
2. Prilika da se doprinese oblikovanju klimatske i energetske politike EU 
3. Izvesnije ispunjavanje obaveza kroz monitoring i analizu napretka 
4. Prilike za bolje finansiranje lokalnih klimatskih i energetskih projekata 
5. Inovativne metode umrežavanja, razmene iskustava i izgradnje kapaciteta kroz redovne događaje, bratimljenje gradova, onlajn seminare i diskusije 
6. Politička podrška (helpdesk), materijali i alati za pomoć 
7. Pristup izvorima znanja i informacija i studijama slučaja 
8. Unapređeni mehanizmi za samoprocenu napretka i saradnju kroz ujednačene mehanizme za izveštavanje i monitoring 
9. Okvir za delovanje koji je fleksibilan i prilagodljiv za različita lokalna okruženja 
10. Unapređenje saradnje i pružanje podrške od strane nacionalnih i nižih nivoa vlasti.

BOŠ: Mogu li evropski gradovi iz zemalja koje nisu članice EU da se pridruže inicijativi? Koja su iskustva sa gradovima sa područja Zapadnog Balkana, koji su se pridružili inicijativi? 

Frederik Bojer: Pakt gradonačelnika za klimu i energiju ostaje otvoren za pristupanje svih demokratski konstituisanih lokalnih vlasti i njihovih izabranih predstavnika, bez obzira na trenutno stanje u oblasti primene energetske i klimatske politike. Gradovi širom Evrope više su nego dobrodošli da se pridruže inicijativi.  Gradovi potpisnici iz Hrvatske, Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Albanije do sada su imali odlična iskustva od pristupanja inicijativi. Mnogi od njih su bili veoma aktivno uključeni, kroz izradu, implementaciju i nadzor nad primenom Održivog energetskog akcionog plana. Gradovi poput Tirane, Skoplja, Podgorice, Zagreba i Sarajeva bili su aktivno uključeni u aktivnosti umrežavanja i izgradnje kapaciteta u okviru Pakta gradonačelnika, i pokazali su spremnost da uče iz iskustava partnerskih gradova iz EU, poput nemačkog grada Frajburga. 

BOŠ: Koliko je gradova iz Srbije pristupilo inicijativi i možete li nam dati uvid u to kakvo je dosadašnje iskustvo Pakta gradonačelnika u radu sa gradovima iz Srbije? 

Frederik Bojer: Trenutno je jedan grad iz Srbije potpisnik inicijative, reč je o gradu Nišu. Održivi energetski akcioni plan grada Niša usvojen je 17. decembra 2014. Kroz ovaj plan postavljen je cilj smanjenja emisije ugljen dioksida od 21% do 2020. godine (u odnosu na 2010. kao baznu godinu). Niš je dobio tehničku podršku kancelarija Pakta gradonačelnika i švedskog grada Viksjo, potpisnika Pakta, u izradi Održivog energetskog akcionog plana.

Pomoć koja je pružena kroz Pakt se pokazala kao jako korisna za grad Niš. Znanje koje su predstavnici grada prikupili kroz Pakt gradonačelnika je omogućilo da grad usvoji primenjivu Mapu puta za energetsku tranziciju do 2050. godine. Tim sačinjen od predstavnika grada, javnih komunalnih preduzeća i administrativnih jedinica je takođe usvojio inspirativnu dugoročnu viziju grada – grad nižeg energetskog intenziteta i kvalitetnijih uslova za život za sve svoje građane. 

BOŠ: Šta bi trebalo da bude uloga gradova i opština u procesu tranzicije ka nisko-ugljeničnoj ekonomiji? Šta se može postići na lokalnom nivou?

Frederik Bojer: Uloga gradova i opština je bez svake sumnje ključna u procesu transformisanja EU u pravcu stvaranja održivog društva i niskougljenične ekonomije. Pakt gradonačelnika zasniva akcione korake na lokalnom nivou, u okviru nadležnosti lokalnih vlasti koje su se pridružile inicijativi. Prema tome, očekuje se da potpisnice Pakta preduzmu sledeće uloge: 
- Uloga korisnika i modela: Sve lokalne vlasti su odgovorne za sopstvenu potrošnju energije. U isto vreme, igraju jako važnu ulogu u podsticanju građana i ostalih aktera da energiju troše na efikasniji način;
- Planska, razvojna i regulatorna uloga: Sve lokalne vlasti su odgovorne za razvijanje politika u oblasti gradnje, transporta i urbanizma. Imaju ovlašćenja da: unaprede potrošnju energije novih postrojenja, primene mere održivog transporta i strategije prilagođavanja u lokalne prakse planiranja. Kroz svoje regulatorne mehanizme i zakonodavnu aktivnost presudno utiču na rezultate u oblasti transporta i energetike.
- Proizvodna i uloga snabdevanja: Lokalne vlasti mogu delovati i kao lokalni pružalac usluga u promovisanju lokalne proizvodnje energije i korišćenja izvora održive energije (npr. sistem kombinovana proizvodnja toplotne i električne energije, sistem daljinskog grejanja);
- Savetodavna i podsticajna uloga:  Kampanje podizanja svesti su važne za uključivanje cele zajednice i osiguravanje podrške za klimatsku i energetsku politiku. Lokalne vlasti mogu nastupati kao savetnik i imati funkciju obrazovanja građana i drugih zainteresovanih strana (arhitekte, građevinske firme, planeri). 

BOŠ: Šta je Održivi energetski (i klimatski) akcioni plan (SECAP)? 

Frederik Bojer: Održivi energetski i klimatski akcioni plan je ključni dokument kroz koji potpisnik Pakta daje mapu puta za dostizanje ciljeva i ostvarenje vizije Ovaj plan obuhvata procenu trenutne situacije, na primer Inventar emisija koji će služiti kao polazna osnova za korake u borbi protiv klimatskih promena, Procenu rizika i slabosti koja je važna za aktivnosti na planu adaptacije na klimatske promene, jasno postavljene ciljeve i željene rezultate, kao i mere uklopljene u vremenski okvir, raspodelu dužnosti i procenjeni efekat. 

BOŠ: Na koji način ova inicijativa odgovara na potrebe gradova i opština u Srbiji? Šta je ono što gradovi i opštine u Srbiji mogu dobiti iz članstva u ovoj inicijativi? 

Frederik Bojer: Inicijativa Pakt gradonačelnika odgovara na potrebe gradova, opština i građana Republike Srbije na brojne načine. Gradovi u okviru pakta sami osmišljavaju  dinamiku smanjenja emisija ugljen dioksida u okviru svojih nadležnosti, unapređuju kvaliteta života svojih građana kroz ambiciozne poduhvate (npr. unapređenje kvaliteta grejanja u stambenim zgradama, smanjenje zagađenja vazduha, energetskih troškova, uključivanje u renoviranje zgrada radi unapređenje energetske efikasnost i adaptiranja na sezonske promene vremena, stvaranje više urbanih zelenih površina, uspostavljanje nove infrastrukture za javni prevoz itd.) ili privlačenje investitora iz raznih sfera putem pionirskih poduhvata u oblasti klime i energije. Štaviše, intenzivan proces saradnje na izradi i implementaciji Održivih energetskih akcionih planova osnažuje partnerstvo među gradovima i drugim zainteresovanim stranama. Procesi koji se odvijaju u okviru Pakta gradonačelnika omogućava gradovima da se bolje povežu sa svojim građanima i zainteresovanim akterima na lokalnom nivou, proces kreiranja klimatske i energetske politike se usmerava zajedničkim snagama, što dovodi do toga  da gradovi postaju bolje mesto za život svih, dinamični, održivi i otporni na klimatske promene.

BOŠ: Možete li navesti dva primera koja pokazuju na koji se način lokalne samouprave uključuju u smanjenje emisija ugljen dioksida? 

Frederik Bojer: Zeleni koridor grada Lisabona kao putanja za razvoj grada. Već nekoliko godina unazad, grad Lisabon je ulagao mnogo truda u razvijanje zelenih područja u gradu radi zaštite životne sredine i unapređenja kvaliteta života građana. Jedan od trenutno aktuelnih projekata je zeleni koridor Vale de Alcantara. Ovaj koridor dug 3 kilometra povezuje najveće parkove grada i reku Tagus. 

Kroz ovaj koridor će se kretati isključivo peške ili biciklom i biće u liniji sa pošumljenim zelenim površinama i navodnjavan recikliranom vodom.  Očekuje se da Vale de Alcantara koridor postane ključna zelena površina glavnog grada Portugala, i kroz brojne korake poput sađenja drveža koje obrađuje značajne količine ugljen dioksida, Lisabon postigne smanjenje emisija štetnih gasova. 

Moderna elektrana za proizvodnju toplotne i električne energije na biogas u Solrodu, Danska. Elektrana na biogas u Solrodu, koja će biti povezana na regionalnu mrežu snabdevanja, godišnje će proizvoditi 60 gigavat-časova električne i toplotne energije koji dolazi iz obnovljivih izvvora (morska trava, đubrivo, organski otpad). Dovešće do smanjenja emisija ugljen dioksida za oko 40.100 tona godišnje – što predstavlja 51% plana grada za smanjenje emisija ugljen dioksida do 2025. godine. 

Kroz projekat finansiran od strane EU se gradu Solrodu pomaže u dostizanju ciljeva postavljenih kroz Okvirnu direktivu Evropske unije o vodama, za nivo azota (72%) i fosfora (100%). Korišćenje morske trave sa okolnih plaža smanjuje količine azota za 120t i fosfora za 9t. Projekat je takođe bio od koristi lokalnoj zajednici u rešavanju poteškoća koje stvara truljenje algi i morske trave, i pruža održivo rešenje u formi bioloških đurbriva ( krajnjeg produkta obrade biomase) za farmere, umesto hemikalija. 

Ovaj projekat je blistav primer budući da su pružena brojna rešenja za izazove u oblasti održive energije i životne sredine, kao i zato što je ovo primer izgradnje snažnog javno privatnog partnerstva između lokalne zajednice i bizhnisa, uključujući najveći pogon na svetu za proizvodnju karagenana i pektina (CP Kelco). 

Intervju priredio: Stevan Petrović, Beogradska otvorena škola 

Ovaj tekst objavljen je u XVI broju biltena "Progovori o pregovorima", kojem možete pristupiti ovde. 

Izvor fotografije: Canva