Pročitajte intervju sa Draganom Mileusnić, koordinatorkom za energetske politike Jugoistočne Evrope pri evropskom sekretarijatu Mreže za klimatsko delovanje Evropa (CAN Europe), posvećen ovoj kampanji, onome šta je prethodilo pokretanju kampanje i planovima organizacija uključenih u kampanju. U okviru intervjua nalazi se i komentar Zvezdana Kalmara iz Centra za ekologiju i održivi razvoj CEKOR vezano za odvijanje kampanje u Srbiji. 

Povećana tražnja za energijom na globalnom nivou, sa jedne strane, i proces globalnog zagrevanja, sa druge strane, nameću potrebu za inovacijama u proizvodnji energije. Proces dekarbonizacije je viđen kao ključan za borbu protiv klimatskih promena i podrazumeva prelazak sa fosilnih goriva (čijim se sagorevanjem oslobađaju velike količine gasova sa efektom staklene bašte) na čiste i obnovljive izvore energije (poput energije vetra, biomase, solarne i geotermalne energije). Sagorevanje fosilnih goriva, a naročito uglja, takođe ima i izrazito negativne posledice na kvalitet životne sredine i zdravlje građana [1,2], usled emisija brojnih zagađujućih materija u vazduh.

U ovakvom kontekstu javlja se opšta društvena potreba za zajedničkom građanskom inicijativnom koja će javne politike u oblasti energetike, klimatskih promena i zaštite životne sredine usmeriti ka obnovljivim izvorima energije. Mnoge zemlje – poput Ujedinjenog Kraljevstva, Finske, Portugala, Italije i Francuske - su se već obavezale da do 2030. godine napuste ugalj kao izvor energije. Kako bi se energetska tranzicija ubrzala, a negativni uticaji upotrebe uglja na javno zdravlje, klimu i životnu sredinu umanjili, organizacije civilnog društva iz 28 zemalja su pokrenule kampanju „Evropa posle uglja“. Osnovni cilj kampanje jeste čista i bezbedna energija, a u fokusu  kampanje su smanjenje  emisija gasova sa efektom staklene bašte, smanjenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta, upotreba obnovljivih izvora energije, primena mera energetske efikasnosti i pravedna energetska tranzicija.

Dragana Mileusnić je koordinatorka za energetske politike Jugoistočne Evrope pri evropskom sekretarijatu Mreže za klimatsko delovanje (Climate Action Network Europe), koja okuplja više od 130 organizacija civilnog društva koje se bave temama energetike i klimatskih promena. BOŠ je o kampanji razgovarao sa Draganom, kao učesnicom koncipiranju kampanje „Evropa podle uglja“.

BOŠ:  Kampanja "Evropa posle uglja" se bavi prelaskom na čiste i obnovljive izvore energije, a organizacije civilnog društva su nosioci kampanje. Kako je nastala i odakle je krenula inicijativa za kampanju "Evropa posle uglja"? 

Dragana Mileusnić: Nevladine organizacije širom Evrope već godinama sarađuju na različitim kampanjama za ublažavanje posledica klimatskih promena i čistu energiju. Tako je i kampanja Evropa posle uglja nastala iz organske potrebe organizacija civilnog društva da rade zajedno, još bliže i struktuiranije nego što je to bio slučaj u prošlosti, kako bi ostvarile ambiciozni cilj da se evropski energetski sistem u potpunosti transformiše do 2030. godine. Potreba za saradnjom definisana je tokom zajedničkih aktivnosti organizacija civilnog društva u Nemačkoj, u maju 2016. godine. Od tada, veliki broj aktivista radio je zajedno na kreiranju zajedničke kampanje.

BOŠ:  Kampanja osim članica Evropske Unije uključuje i zemlje Zapadnog Balkana i Tursku. Kampanja "Evropa posle uglja" je, dakle, koncipirana kao zajednički poduhvat. Odakle dolazi potreba za ovako široko koordiniranom kampanjom?

Dragana Mileusnić: Prosečna globalna temperatura na Zemlji danas je za 1 stepen Celzijusa viša u odnosu na pre-industrijski period. Posledice takve promene klime već se danas osećaju širom Evrope, a region Balkana i Turske biće i u budućnosti među najugroženijima, sa učestalim sušama, poplavama i požarima. Zbog toga je neophodno da se zagrevanje planete zaustavi. Pariski sporazum o klimi ima za cilj da se zagrevanje ograniči na ispod 2 stepena, uz maksimalno ulaganje napora da se zagrevanje zadrži na najviše 1.5 stepen Celzijusa u odnosu na pre-industrijski nivo.  Nauka nam govori da je za dostizanje ovog cilja neophodno dekarbonizovati elektroenergetski sistem a potom i čitavu ekonomiju. U današnjem svetu u kom su energetski sistemi i globalna tržišta blisko povezani, javila se prirodna potreba da se problem sagleda i rešava na nivou celog kontinenta Evrope.

BOŠ:  U kontekstu Pariskog sporazuma, planiraju se i revidiraju zajednički i pojedinačni ciljevi za smanjenje emisija zemalja članica Evropske Unije. S obzirom da kampanja ima okvir koji je širi od same EU, kako se kampanja odnosi prema politici EU a kako prema ciljevima Pariskog sporazuma?

Dragana Mileusnić: Politike EU kao i obaveze koje proističu iz Pariskog  sporazuma daju politički okvir za delovanje kampanje. Ovi procesi su kompatibilni sa kampanjom, iako i politike EU još uvek kaskaju za ciljevima Pariskog sporazuma, kojima kampanja teži da doprinese. U okviru procesa revidiranja klimatskih i energetskih ciljeva u EU, na Balkanu i u Turskoj, očekujemo da vidimo pomak od uglja ka obnovljivim izvorima energije i širokoj primeni mera energetske efikasnosti.

BOŠ:  Sigurnost snabdevanja energijom i dostupnost energije su među osnovnim potrebama savremenog načina života,  a u mnogim zemljama ugalj se smatra jeftinim i pouzdanim izvorom energije.  Šta su alternative uglju u procesu tranzicije ka održivoj i čistoj  energetici? Na koji način obnovljivi izvori energije mogu biti konkurentni na tržištu energije? 

Dragana Mileusnić: Tranzicija na održiv i čist energetski sistem je bez sumnje veliki izazov, naročito za države prirodno bogate fosilnim gorivima. Ipak, treba imati u vidu da se, naročito na Balkanu, velika količina energije danas gubi u neefikasnim procesima i kroz gubitke na mreži. Povećanje energetske efikasnosti je prvi zadatak na putu ka održivoj energetici. Sa povećanjem efikasnosti, potražnja koju treba zadovoljiti će biti manja, pa u skladu sa tim treba  planirati nova elektroenergetska postrojenja. Širom Evrope, pa tako i u regionu, potencijal obnovljivih izvora energije, naročito vetra i sunca je izuzetno veliki, tako da gotovo sve države regiona mogu da zadovolje sopstvene potrebe.

BOŠ:  Radna mesta su čest argument za nastavak energetske politike zasnovane na uglju. Na koji način  se predviđa da energetska tranzicija može da utiče na tržište rada, ekonomski razvoj?

Dragana Mileusnić: Iskustva drugih država pokazuju da tranzicija nije lak proces, ali je svakako prilika za ekonomski razvoj. Poslovi u industriji obnovljivih izvora energije rastu iz godine u godinu. Prema Izveštaju o stanju i prognozama za životnu sredinu Evropske Unije, u periodu od 2010. do 2014. godine sektor zelene ekonomije je porastao za 50% [3]. Predviđa se da će tržište čistih tehnologija biti udvostručeno do 2020. godine, što će doneti mnoštvo novih poslova i poslovnih prilika. Energetska tranzicija donosi i druge koristi koje često zaboravljamo, poput manje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva, čistijeg vazduha, boljeg kvaliteta života i zdravlja građana.

BOŠ:  Koncept pravedne energetske tranzicije je u zemljama EU već prepoznat kao ključan u isključivanju uglja iz proizvodnje energije. Šta ovaj koncept zapravo podrazumeva i gde se zemlje Zapadnog Balkana nalaze u procesu pravedne energetske tranzicije? 

Dragana Mileusnić: Koncept pravedne tranzicije razvio se upravo u regionima u kojima veliki deo radne snage zavisi od rudnika i termoelektrana. U tim slučajevima, prepoznata je potreba da se odgovori na izazove ovih ljudi, uz zajedničko učešće čitavog društva. To podrazumeva izradu planova kako da se radna snaga u određenom regionu transformiše, uz programe prekvalifikacije, treninga, i postepenog prelaska u druge sektore ekonomske aktivnosti. Takozvani zeleni poslovi tu mogu igrati značajnu ulogu, ali nova radna mesta mogu biti i u potpuno drugačijim granama, poput IT industrije. Nažalost, na Balkanu još uvek nismo daleko odmakli u ovom procesu, iako možemo da vidimo sve veću potrebu za tim, kao na primer u Crnoj Gori gde se očekuje gašenje termoelektrane u narednih 5 do 6 godina.

______________________________________________________________________________________

Kampanja "Evropa posle uglja" zvanično je počela 2. novembra, kada je pokrenut i internet sajt kampanje i objavljen izveštaj "Tamni oblak Evrope", sa najnovijim rezultatima istraživanja uticaja zagađenja od sagorevanja uglja na javno zdravlje. Početak kampanje biće ispunjen nizom događaja koji će poslužiti kao uvertira za Konferenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime (COP23 - UN Climate Change Conference).

Globalni trendovi u proizvodnji energije ukazuju na postupnu, ali neizbežnu, transformaciju od korišćenja fosilnih goriva ka obnovljivim i čistim izvorima energije. Nekada shvaćeni kao alternativni i skupi, obnovljivi izvori energije uz energetsku efikasnost danas predstavljaju osnovni put ka sprečavanju pregrevanja planete, ka smanjenu zagađenja vode, vazduha i zemljišta i doprinose opštem poboljšanju zdravlja i uslova života građana. Razvoj tehnologija ih čini konkurentnim na tržištu energije, a njihov rast donosi nove grane industrije i nova radna mesta. Sa druge strane, dalja upotreba fosilnih goriva, a posebno uglja, postaje sve neodrživija i skuplja, uzimajući u obzir sve eksterne troškove proizvodnje (zagađenje životne sredine, uticaj na zdravlje stanovništva) i standarde koje postrojenja za proizvodnju energije treba da ispune. Procenjuje se da će novi standardi za velika postrojenja za sagorevanje najkasnije do 2030. godine potpuno istisnuti ugalj kao energent sa tržišta Evropske Unije . Stoga je neophodno da se prilikom donošenja odluka o dugoročnom razvoju energetike u obzir uzmu razvojni trendovi i da se donošenjem adekvatnih i transparentnih javnih politika - zasnovanih na naučnim istraživanjima, analizama i saznanjima – obezbedi održivost energetskog sektora i konkurentnost privrede.

Kampanja 'Europe beyond coal' u Srbiji

 Energetski sektor Srbije se u velikoj meri oslanja na ugalj kao osnovni domaći izvor energije (60-70% električne energije proizvodi se iz uglja). Sve je više dokaza negativnih uticaja zagađenja koje ugljenokopi i elektrane na ugalj imaju na zdravlje i životnu sredinu, ali i na ekonomiju. Prema istraživanjima HEAL-a, posledice zagađenja izazvane emisijama iz termoelektrana na ugalj u Srbiji koštaju između 1,5 i 5 milijardi eura godišnje [4] i doprinose 5400 [5] prevremenih smrti.

Uprkos tome, Srbija se i dalje strateški opredeljuje da bazira svoj razvoj na zalihama uglja, što je potvrđeno i poslednjim predlogom Programa ostvarivanja Strategija razvoja energetike do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine.  Međutim, čak i po ovom dokumentu u planu je gašenje 8 starih termoenergetskih blokova usled zastarelosti tehnologije i nemogućnosti da se usklade sa standardima zaštite životne sredine. Dakle, energetska tranzicija nam se približava bez obzira na strateška opredeljenja donosilaca odluka.

Zvezdan Kalmar Krnajski Jović, iz Centra za ekologiju i održivi razvoj iz Subotice, je jedan od prvih učesnika kampanje „Evropa posle uglja“.

BOŠ: Zašto je za Srbiju važno da se uključi u kampanju? I zbog čega je važno da razvija energetiku na čistim i obnovljivim izvorima energije?

Zvezdan Kalmar Krnajski Jović: Srbija je u globalnim razmerama minoran emiter gasova sa efektom staklene bašte, ali posmatrano po glavi stanovnika, a i po jedinici bruto nacionalnog dohotka (po EUR BNP), Srbija spada među najveće emitere u Evropi i globalno se nalazi u redu zemalja sa najvećim emisijama. Osim toga upravo zbog izuzetno velikih gubitaka godišnje od suša, šumskih požara te poplava Srbija, i posebno njen energetski sektor, ima materijalnu i moralnu obavezu da što svesrdnije pristupi procesu de karbonizacije energetike. 

Osim toga dobro je poznato iz istraživanja eksternih troškova srpskog energetskog sektora da Srbija posledice zagađenja i emisije gasova sa efektom staklene bašte, a kroz zdravstvene i ekološke troškove, plaća oko 18cEUR/kWh struje [6].  Ovim se zapravo pokazuje da i sa ekonomskog te stanovišta bezbednosti snabdevanja energijom trenutni energetski miks nije održiv. 

U tom smislu svako dalje insistiranje na izgradnji ugljenih termoenergetskih postrojenja te otvaranja novih rudokopa kako u Kostolcu i Kolubari tako i u Kovinu, Štavlju i na još nekim mestima u Srbiji a posebno planovi da se iz uglja proizvodi struja daleko posle 2050. godine zapravo predstavljaju anticivilizacijski  i opasan proces sa nesagledivim negativnim zdravstvenim, ekonomskim i ekološkim posledicama za građane Srbije.

Upravo globalni i evropski proces koji predvode odgovorne i razumne civilne i druge organizacije pokazuje pravac u kome i Srbija treba da se kreće da bi na najpozitivniji način stvorila preduslove za zdrav i održiv način života naše dece u bliskoj i daljoj budućnosti.

Intervju priredila: Mirjana Jovanović, Beogradska otvorena škola 

Ovaj tekst objavljen je u dvobroju (XXX, XXXI) biltena "Progovori o pregovorima", kojem možete pristupiti ovde. 

PREPORUČUJEMO: 

Ubrzano napuštanje uglja - Pregled stanja u kontekstu zemalja OECD  

E3G, neprofitni i nezavisni think tank koji se bavi istraživanjem klimatskih promena, daje pregled postojećih termoenergetskih postrojenja na nivou zemalja OECD, uz sažetak planiranih instrumenata i politika za postepeno gašenje kapaciteta na ugalj. Dokument je dostupan ovde. 

_________________________________________________________________________

[1] World Health Organization: EXPOSURE TO AIR POLLUTION: A MAJOR PUBLIC HEALTH CONCERN (dostupno na http://www.who.int/ipcs/features/air_pollution.pdf)

[2] HEAL: Neplaćeni zdravstveni račun (dostupno na: http://env-health.org/IMG/pdf/factsheet_eu_and_western_balkan_sr_web.pdf)

[3] European Environment State and Outlook Report (SOER) (dostupno na: https://www.eea.europa.eu/soer)

[4] HEAL: Unpaid Health Bill (dostupno na: http://bit.ly/1eMB0m7)

[5] World Helath Organization: Economic cost of the health impact of air pollution in Europe: Clean air, health and wealth (dostupno na: http://www.euro.who.int/__data/assets/pdf_file/0004/276772/Economic-cost-health-impact-air-pollution-en.pdf)

[6] Study on the Need for Modernization of Large Combustion Plants in the Energy Community, strana 9; dostupno na: http://bit.ly/2xshAlY

Autor fotografija: Beogradska otvorena škola